Ovogodišnja produkcija bioskopskih ostvarenja SciFi žanra prilično je siromašna vrhunskim ostvarenjima – praktično jedini naslov koji je ove godine doneo motive kakve ljubitelji naučne fantastike nisu već ranije sreli je briljantni Source Code Duncana Jonesa (trivia: dotični je sin Davida Bowieja). U odsustvu dugometražne ponude vredne odlaska u bioskop, SF sladokusci utehu mogu da potraže u televizijskim serijalima
Ovogodišnja produkcija bioskopskih ostvarenja SciFi žanra prilično je siromašna vrhunskim ostvarenjima – praktično jedini naslov koji je ove godine doneo motive kakve ljubitelji naučne fantastike nisu već ranije sreli je briljantni «Source Code» Duncana Jones-a (trivia: dotični je sin Davida Bowieja). U odsustvu dugometražne ponude vredne odlaska u bioskop, SF sladokusci utehu mogu da potraže u televizijskim serijalima.
Tri TV serijala naučne fantastike novijeg datuma izdvajaju se pre svega originalnošću svojih priča, kao i vrsnom produkcijom: «Fringe», «Caprica» i «Dollhouse». Nažalost, nijedna od ove tri serije još uvek nije doprla do televizijskih programa u postjugoslovenskim zemljama, što bi nam omogućilo da ih pratimo putem kablovske distribucije. Čitaoci ovog teksta prepušteni su dakle sami sebi i uobičajenim metodama upoznavanja sa novom svetskom produkcijom bilo čega.
Sve tri serije, kao i gorepomenuti film Source Code za svoj središnji motiv imaju ljudski um i njegove bezgranične mogućnosti. Fringe pored toga svoju priču zasniva i na teoriji o paralelnim univerzumima, kao i na brojnim drugim graničnim područjima nauke.
Fringe
Fringe je po nekim mišljenjima "odlivak" ili logični izdanak uspeha serijala X Files. Po mom skromnom mišljenju, Fringe odlazi mnogo dalje, dublje i šire od X Filesa u svim elementima priče, zasnivajući se pre svega na naučnim fenomenima koji velikim delom zaista postoje, pa zato serijal ima i veliku edukativnu vrednost.
Iako mnogočlani tim scenarista deli posao po epizodama, što prouzrokuje neujednačenost ali i raznovrsnost, bez ikakvog oklevanja mogu da izjavim da neke od epizoda ovog sjajnog serijala koji je ušao u četvrtu sezonu emitovanja predstavljaju sam vrh kreativnosti i originalnosti ostvaren u bilo kom mediju SF žanra od njegovog nastanka krajem 19. veka do danas – od književnosti i stripa do filma, TV serije i animiranog filma.
Okosnica priče je sledeća: briljantni naučnik, doktor Volter Bišop (Džon Nobl), svojevrsni spoj Tesle, Ajnštajna, Timotija Lirija i Martija Misterije pronalazi način da napravi prolaz u paralelni kosmos – crvotočnu rupu (wormhole). Iz paralelnog sveta koji je veoma nalik na naš, on uspeva da dovede dečaka koji je onostrana verzija njegovog sina, da bi ga izlečio od teške autoimune bolesti. Njegov postupak izaziva brojne poremećaje u oba sveta, koji uzrokuju hladni rat između našeg i onostranog sveta. Doktor Bišop dospeva u ludnicu u kojoj će provesti sedamnaest godina, iz koje ga izbavljaju njegov sin, Piter (Džošua Džekson), i agent novoosnovanog ogranka FBI-ja za granične fenomene, Olivija Danam (Ana Torv).
Kreativnost, naučna elokventnost, ali i duhovitost s kojom ovaj jedinstveni trio renesansnih ličnosti rešava misterije sveta u kom se dešavaju sve čudnije stvari ispuniće vam mnoge večeri veoma smislenom zabavom, dok je najstariji član ekipe, doktor Bišop, sklon da posegne i za LSD-om i psihodeličnom rok muzikom 60-tih radi proširenja svesti, ali je u suštini šarmer koji se neopisivo lako uvuče pod kožu gledaocu.
Neki od sporednih, trivijalnih ali svakako zabavnih tokova ovog serijala su i dva slučaja namerne manipulacije gledaocima. Prvi slučaj tiče se omiljenog benda Voltera Bišopa, izvesne acid rock skupine Violet Sedan Chair, čiji album doktor Bišop pušta u trenucima duhovnog rastrojstva ne bi li povratio prisustvo duha. Album tog imena pojavio se naprasno u (stvarnim) prodavnicama ploča na nekoliko mesta u SAD, u izgužvanom omotu i sa izgrebanim vinilom kao što je i red očekivati od ploče navodno objavljene davne 1971 godine. Da zabava bude veća, bend zvuči prilično autentično i – nimalo loše, kao izgubljeni album ranih Pink Floyd ili Procol Harum, zajedno sa krckanjem i povremenim preskakanjem. Drugi takav slučaj je fama o prvim ljudima, zasnovana na navodnoj knjizi Prvi ljudi izvesnog Šejmusa Vajlsa, navodno objavljenoj 1895. Prvi ljudi su prema toj "knjizi" mentalno nadmoćni stanovnici naše planete koji su živeli pre pojave dinosaurusa i ostavili nam poneku misterioznu pojavu u nasleđe.
Violet Sedan Chair "Seven Suns" LP Side 1 by k1k1chan
Bezbrojne su reference serijala Fringe – od već spomenutog stripa Marti Misterija čiji glavni junak i po izgledu liči na glumca Džona Nobla, do počasnog parafraziranja dela poput Rozenkranc i Gilderstern su mrtvi, Altered States, nepravedno podcenjene SF serije First Wave (producentsko ostvarenje Kopole starijeg, emitovano pre nekoliko godina na TV Košavi), Videodrom i mnogih drugih. Fringe je svakako jedna od najboljih stvari koje su se pojavile na televiziji u poslednjih nekoliko godina. I da, ako vam to nešto znači, od autora serijala poput Lost, Alias i Person of Interest.
Caprica
Iako vam to isprva neće biti ni izbliza jasno, osim ako ste sada već sredovečni pasionirani ljubitelj SF sapunskih opera, serijal Caprica je prethodnica (prequel) legendarnog serijala Battlestar Galactica, koji se dešava pedesetak godina pre pobune najomraženijih svemirskih negativaca pre pojave Darta Vejdera – Sajlonaca, nosilaca veštačke inteligencije. To međutim ne znači da ćete u serijalu Caprica gledati bitke svemirskih brodova – naprotiv, sva radnja dešava se u svetu koji je veoma nalik na naš svet i naše vreme. Planeta Caprica jedna je od dvanaest planeta na koje su se ljudi odselili nakon propasti planete Zemlje.
Teško je odupreti se utisku da su mnoge pojave našeg sveta kakav danas znamo izmeštene i nedovoljno kritički projektovane u svet Kaprike. Dok je kritička projekcija inače legitimni i veoma važan postupak u naučnofantastičnom žanru, gde se određene pojave iz našeg sveta preuveličane pojavljuju u nekom drugom svetu da bi čitalac ili gledalac mogao da sagleda moguće posledice onog što se u našem svetu odvija ako tome ne stanemo na put, projekcije koje srećemo na planeti Kaprika neretko predstavljaju apoteozu američke dnevne politike.
Središnji dramski sukob dešava se između planete Kaprika koja je anglosaksonski svet i planete Tauron koja je, gle čuda, arapski svet, kao i između dve porodice – Gledstoun, koja predstavlja par excelance naslednike Britanaca i porodice Adama, koju čine arapski doseljenici na planetu Angloamerikanaca. Iz ne preterano produktivnih razloga, planeta Kaprika razlikuje se od našeg sveta po tome što je – politeistička. Naime, daleki naslednici odseljenih Anglosaksonaca obožavaju – starogrčka božanstva. U njihovom svetu, međutim, pojavljuje se teroristička organizacije Ratnici Jednog (Soldiers of the One) – koja svojim ubilačkim akcijama pokušava da nametne monoteizam.
To su dakle prilično stereotipni elementi serijala Caprica koji čine da na trenutak pomislite da gledate futuristički CNN. Ono po čemu je ova serija zablistala barem u svom početku su motivi vezani za veštačku inteligenciju, i iznad svega sajberpank motivi. Dok glavni junak serijala, neka vrsta kaprikanskog Stiva Džobsa, doktor Daniel Gledstoun, vredno radi na stvaranju veštačke inteligencije od koje će se jednog dana razviti budući krvnici ljudskog roda, Sajlonci, njegova šesnaestogodišnja ćerka Zoi stvara svoj avatar koji živi svojim životom u sajbersvemiru nezavisno od nje, kao njena savršena replika i u telesnom i u duhovnom smislu.
Zaplet koji daje neophodnu dozu originalnosti ovoj seriji nastaje kada tinejdžerka Zoi Gledstoun, natprosečno inteligentna i harizmatična devojka, nastrada u samoubilačkom terorističkom napadu na podzemnu železnicu. Iako je i sama članica Vojnika Jednog, ona nije odgovorna za napad. Njen otac sticajem okolnosti otkriva njen avatar na mestu u sajbersvemiru koje služi za iživljavanje mračnih fantazija – od seksualnih perverzija do ritualnih ubistava. Daniel Gledstoun uspeva da kidnapuje avatar njegove ćerke koja je u realnom svetu mrtva i useli ga u «svest» robota, sa dobrim izgledima da počne serijski da izrađuje replike umrlih ljudi...
Za razliku od Fringea, koji je tokom četiri sezone emitovanja ne samo održao kreativnost na visini, već upravo u trećoj i četvrtoj sezoni doživeo svoj idejni vrhunac, Caprica je neposredno nakon briljantne pilot epizode kreativno posustala, što je izazvalo prestanak emitovanja serije već negde oko 14. epizode, pre isteka sezone. Svejedno, pilot epizoda serije Caprica je nešto što nijedan istinski ljubitelj naučne fantastike ne bi trebalo da propusti.
Dollhouse
Dobar deo svog relativnog uspeha na severnoameričkom kontinentu serija Dollhouse duguje seksualnoj harizmi protagonistkinje, džepne Venere albanskog porekla, Elize Dušku. Onaj bolji deo razloga da se upoznate sa ovom serijom je njegova prilično originalna priča i prvorazredna produkcija. Zadovoljstvo je gledati visokoestetizovan proizvod poput ovog – što takođe možemo upisati u dobre strane i serijala Caprica.
Eliza Dušku je u ovoj seriji devojka po imenu Echo. Ona je potpisala ugovor sa agencijom koja ima potpunu kontrolu nad njenim životom na određeno vreme. Za to vreme, agencija može po sopstvenom nahođenju u potpunosti da piše i briše sadržaj njene svesti i učitava joj razne uloge – od gejše do otmičarke, već prema narudžbini klijenata agencije.
Ovakav koncept obećava raznovrsnost sadržaja i uvek nove količine originalnosti i inovacija unutar žanra. Dollhouse za razliku od Fringea nije nešto najvrednije što se pojavilo u naučnoj fantastici ali je prijatno osveženje. Baš kao što bi pojavljivanje bilo koje od ove tri serije predstavljalo prijatno osveženje za televizijski auditorijum na našim prostorima. No, kao što rekoh, ima i drugih načina da se upoznate sa ovim ostvarenjima.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari