771-780 od 975 (strana 78 od 98)
Zahvaljujući odmerenom balansu između samoironije i humora, s jedne strane, i dostojanstvenog pristupa, s druge, Kako postati heroj glatko prevazilazi naivnost premise: izaći na kraj s krizom srednjeg doba i nezadovoljstvom sobom trčeći maraton. Matičevićev iskren odnos prema cilju koji sebi postavlja prenosi se na gledaoca pretvarajući ga u saučesnika i navijača
U filmu In a Lonely Place Nicholasa Raya, Humphrey Bogart pita jednu garderoberku da mu objasni svoje shvatanje epskog filma (epic). A ona mu, naivno i narodski, kaže da je to onaj film koji dugo traje i u kojem se svašta dešava
Utočište od iskustava čija silina preti da razori upravo ono što je tokom socijalizacije prihvaćeno kao bezbedna stvarnost, od traumatičnih doživljaja ili čak trenutaka preteranog užitka, film lebdi između principa stvarnosti i principa zadovoljstva, pred gledaocima koji ne mogu a da ne odreaguju na izazov
Naizgled prvoloptaška, ideja da se u različite delove „grada ljubavi“ smesti 18 kratkih romansi, ostvarena je sa smislom za doziranje romantike, nostalgije i humora, koji Pariz, s ljubavlju čini dostojnim gotovo savršenog pop albuma
Klopka deluje kao bolji film nego što jeste, a u stvari je reč o nešto ambicioznije (nego što smo u domaćem filmu navikli) zamišljenom konceptu, koji, nažalost, nije dovoljno razrađen. Međutim, i pored toga, Klopka ima da ponudi dovoljno zanimljivog
Mudri starci koji mogu da posavetuju one u punoj snazi ili one koji se tek formiraju i da time krucijalno utiču na budućnost sveta, čini se, postoje samo u bajkama, mitovima ili kao oruđa svekolikih zatucanih zloupotreba. No, ni u tim virtuelnim prostorima mudri starci ne bi postojali da se ponekad zaista i ne događaju. Neosporno, Clint Eastwood je jedan od njih
Zastave naših očeva je film istog onog poganog starca koji u prokletoj i od boga zaboravljenoj Koti slomljenih srca upotrebljava Chuk Norris/Delta Force ikonografiju samo da bi nas u poslednjoj sceni ponovo ubedio kako je eto, sve besmisleno, osim, možda, jedne žene i jedne rečenice
Tema aparthejda je, nema sumnje, oblikovala južnoafričku kulturu, ali da njena filmska produkcija ne mora biti ograničena samo na biopike i epske sage koje se ovom temom bave na makroplanu, te da se likovi, osim rasnog i političkog, usuđuju da potraže i lični identitet - konačno pokazuje ovaj film. Dobacujući i preko
Pošto je teško, ako ne i nemoguće odgledati sve, zanimljivo bi bilo znati kako se ljudi opredeljuju za gledanje ovih, a ne onih filmova na FEST-ovima. Izbor, po svoj prilici, zavisi od tzv. ciljne grupe kojoj čovek pripada, od lične načitanosti i nagledanosti, od uzrasta, obaveštenosti i, najzad, od poverenja u organizatore i posedovanja kritičkog odnosa prema onome što o filmovima kažu mediji. Ili naše dve kritičarke...
Nedeljom uveče na prvom programu javnog servisa daje se serija koja, pored toga što demantuje sve postulate tipičnih serija, gle čuda, nije došla iz Engleske. Sa Ostrva na američku televiziju, doduše, došao je glumac Hugh Laurie po čijem liku je serija naslovljena
