Jed(i)na istinita priča o getu

Scenario: Gavin Hood, po romanu Athola Fugarda
Uloge: Presley Chweneyagae, Terry Pheto, Mothusi Magano, Kenneth Nkosi, Israel Makoe, Percy Matsemela, Benny Moshe
Žanr: krimi drama
Trajanje: 94 min.
Proizvodnja: Južna Afrika/Velika Britanija, 2005.
Zvanični veb: www.tsotsi.com

 

“Behind the hatred there lies
A murderous desire for love”
Boy With The Thorn in His Side, The Smiths

 

Iako je radnja filma Gangster smeštena u Soveto, poprište jedne od najtragičnijih epizoda u istoriji aparthejda - pobune studenata 1976, Gavin Hood izmešta priču o kriminalcu Tsotsiju iz 50-ih (kada se dešava radnja romana Athola Fugarda) u vreme nakon ukidanja aparthejda. Izmeštanjem priče iz tako karakterističnih istorijskih okvira, Hood stremi mitskoj dimenziji koju i postiže: priča o obrnutoj inicijaciji junaka, iz određene društvene uloge i pozicije «u kraju», krunisane nadimkom (tsotsi, bitanga), ka ličnom imenu i bremenu koje ono uvek nosi.

Na tragu likova iz američkih gangsterskih filmova 30-ih godina, Tsotsi je na vrhu kakve-takve gangsterske lestvice, ali sam, na emotivnoj distanci od svoje sredine i prijatelja, članova bande, pod oklopom hladnokrvnosti i ćutanja. Od trenutka kada pronađe odojče na zadnjem sedištu ukradenog automobila, Tsotsijev oklop kreće da puca. Suočavanje sa brigom o odojčetu nema funkciju holivudske verzije slične dramske situacije: blizina deteta, neodgovornog i samoživog junaka uči odgovornosti i brizi o drugima, pomažući mu da odraste. Jer, Tsotsijev problem nije nedoraslost i nezrelost, već preuranjena zrelost oslonjena na ambis u koji on ne sme da zaviri.

Ubojitost i svežina filma Gangster leži upravo u ovoj rokadi: društveno progresivna konotacija holivudske priče o junaku koji se uči zrelosti u prisustvu nemoćnijeg od sebe, a koja podrazumeva da je društvo u koje junak treba da uđe kao sazrela osoba, jednako zrelo, postaje priča o poželjnoj regresiji, povratku nazad kao jedinom mogućem putu junaka. Otuda, umesto navođenja gledaoca da bebu posmatra kao dramski lik, odojče je namerno svedeno na beli zamotuljak iz kog se šakama grabi vazduh i grleno traži hrana – na simboličnu predstavu primalnih potreba. Tsotsijevo naizgled nerazumljivo vezivanje za tako obezličen zamotuljak, više liči na fiksaciju: imenovanje deteta po sebi i fantomsko nosanje papirne kese sa detetom u krug, do đubrišta i šuplje cevi iz koje je Tsotsi izmileo na svet, ukazuju na mitsku nadogradnju nauštrb situacione eksploatacije beba-grubijan formule.

U potpunosti smešten u Soveto, nekadašnji rezervat za raseljenu crnu populaciju, film ni malo ne pokušava da iscrta identitet ovog, i dalje getoizovanog mesta, preko njegove razlike u odnosu na Johanesburg ili okolni svet. Prateći junaka, gledalac opaža bedne čatrlje, uske ulice, stare televizore i otpad na obodu naselja, u čijoj pozadini se povremeno vide svetla Johanesburga, bez pauza u kojima bi nešto od ovoga postalo iskaz o sirotinji, prljavštini ili skrajnutosti. U isto vreme, primetno odsustvo jarkih boja, opšteg mesta južnoafričkog folklora, ukida utisak egzotičnosti vanevropskog sveta. Soveto su, jednostavno,  kolaži mraka oko Tsotsijeve glave i ramena - odraz teskobe unutar junaka.

Dok su junaci filmova Buena Vista Social Club ili Grad bogova, unutar svog geta, međusobno povezani živim bojama, vrućinom, muzikom, komarcima i komotni u svom zatvorenom svetu, Gangster isporučuje jedinu istinitu priču o getu- onu u kojoj junak svoj geto ne deli ni sa kim.