721-730 od 975 (strana 73 od 98)
Devetog septembra ove godine preminuo je reditelj iz Zagreba Zoran Tadić, koji je svoje najpoznatije filmove snimio 80-ih godina prošlog veka postavivši se na jednu od najoriginalnijih pozicija unutar jugoslovenske kinematografije
Beznađe i entropija i ovog puta su i izvorište i ishodište ostvarenja Miše Radivojevića. Izlaza nema, ali borba (prvo unutar lika, a potom i u zabatu njegovog mikrokosmosa) je neumitan izbor
Festival Slobodna zona je, kako stoji u programu, slobodan u odnosu na korporacije i državne režime, te zato što su junaci filmova, za razliku od npr. holivudskih, „životniji“, a stvari za koje se bore ukazuju na probleme u društvu. Međutim, ta vrsta slobode takođe je uslovljena
Treći festival Slobodna zona, održan od 9. do 14. novembra u konstantno prepunoj sali DKC-a, doneo je 18 dugometražnih (igranih i dokumentarnih) filmova koji su bez pardona progovorili o svetu koji nas okružuje
Da je Jane Austen, slavna britanska spisateljica s kraja 18. i početka 19. veka, danas živa i da piše, po svoj prilici bi malo drugačije napisala priču za Postati Džejn
Prema rečima scenarista Setha Rogena i Evana Goldberga, Kul momci su začeti pre deset i kusur godina. Bio je to vid revanšizma dvojice dečaka marginalaca koji su u glavne junake pretočili lična iskustva i dali im sopstvena imena
Metju Von, Džejn Goldman i pisac Nil Gejmen su udruženim snagama Zvezdanu prašinu s papira pretočili u fantazijski film kakav nismo imali priliku da vidimo još od 80-ih i neodoljive Princeze neveste; odnosno ako se uključi i TV produkcija, od mini-serije Deseto kraljevstvo
Za razliku od nedavnih srodnih filmova kao što su Paycheck Johna Wooa ili Deja Vu, Next se gubi u jednostavnim, od strane ozbiljnih scenarista u školi naučenim, trilerskim momentima
Ranije se dešavalo da domaći autori spontano dođu do žanra i snime vrhunska dela kao što je npr. Već viđeno. Danas, iako postoje talentovani scenaristi i reditelji odrasli na stranim žanrovskim filmovima, srpski žanrovski film i dalje je nešto što tek treba da se desi
Ako biste pitali Milutina Petrovića, rekao bi vam da su Agi i Ema prvi domaći dečji film nakon 25 godina. Možda baš zbog tog jaza, Agi i Ema se manje obraćaju deci, a više „detetu u odraslima“. Ako su već generacije u toj četvrtvekovnoj rupi same sebi pričale bajke, ovakav pristup i nije toliko čudan. Samo je pitanje koliko će se deca u deci ovajditi
