Život ili delo

Originalni naziv: Becoming Jane
Scenario: Kevin Hood, Sarah Williams
Uloge: Anne Hathaway, James McAvoy, James Cromwell, Maggie Smith
Žanr: biografski film
Trajanje: 120 min.
Proizvodnja: UK, 2007.
Web: www.becomingjanemovie.co.uk

Velika i skupocena britanska produkcija uz odličnu glumačku ekipu stvorila je prelepo snimljen, dizajniran i celovit film o Jane Austen, jednoj od velikih spisateljica tamošnje književnosti. Cilj autora bio je da naprave delo slično onima kakva je u svoje vreme pisala i sama Austenova, a koja je i u ono doba neko smatrao chick-flickovima tj. ženskom literaturom.

Ako smo čitali Jane Austen – fino, ako nismo – gledali smo: Razum i osećajnost Anga Leeja 1995. ili Gordost i predrasuda Joea Wrighta 2005. Od sličnog a nešto drugačijeg gledali smo i Sobu s pogledom Jamesa Ivoryja 1985, a od sličnog a mnogo boljeg gledali smo u nekoliko navrata TV seriju Povratak u Brajdshed Charlesa Sturridgea i Michaela Lindsaya po istoimenom romanu vek i nešto mlađeg Evelyna Waugha.

S tim u vezi zanimljiv je i podatak koji svedoči o tome kako Britanci misle, rade i paze svoju nacionalnu lektiru, te da je odlični Sturridge upravo usred produkcije filma najavljenog za iduću godinu, a pod naslovom Bronte (takođe spisateljice delimično slične literature i duha vremena), a Jarrold će snimati film Povratak u Brajdshed!

Ono što je zanimljivo u Jarroldovom filmu Postati Džejn  je pokušaj da se bez hepienda ipak nekako do njega dođe. Jane Austen je u svojim romanima srećne krajeve aranžirala tako što glavne junakinje na kraju ostvare svoje ciljeve, uz svesrdnu pomoć slučaja da im se rascepljene volja (da se udaju za jednog momka) i dužnost (da se udaju za drugog momka) najzad nađu na istom mestu.

Autori filma, pak, učinili su sasvim suprotno – u poslednjoj četvrtini priče glavna junakinja naprasno odustaje od svoje volje, ali se ne povodi ni za dužnošću, nego – ništa. A to ništa je ono što je sve, tj. pisanje. Jer, da nije bilo pisanja, život Jane Austen u današnje vreme ne bi bio vredan priče. A opet, da nam nije prikazivano ono prvo, ne bismo imali šta da gledamo jer je pisanje, spolja gledano, veoma statična, nedramatična i dosadna radnja!

Koliko god u prošlosti bilo značajno za koga će se devojka udati, i još značajnije hoće li to uopšte učiniti ili ne, očigledno je da barem Englezima to više, bogu hvala, nije najvažnije. Revolucionarnost tipskih melodramatskih junakinja koje se bore za pravo da se udaju za onoga koga vole, a ne za onog koji je bogat dođe mu čak i malo uvredljiva.

Jer te, po prilici pametne žene svog vremena, u filmovima i romanima nikad ne padaju na pametne muškarce, nego, nekako ispada, uvek na one koji dobro plešu, dobri su u sportu i ne sapliću se, a mi kao znamo da to, navodno, podrazumeva i dobar seks, iju-sramote i ah-slobode! I u Postati Džejn postoji ta stereotipna dilema između, kao, seksepilnog Jamesa McAvoya i, kao, neseksepilnog Laurencea Foxa: naokolo trčkarajući i očigledno površni McAvoy je, kanda, bolji frajer od zainteresovanog posmatrača pametnih komentara Foxa?!

I dok glavna junakinja sazreva, balovi i bračne ponude najzad prestaju da je interesuju, kao i egzistencijalna ugroženost. Odabravši «ironiju s osmehom», kako nam autori filma naglašavaju, Austenova se posvećuje pisanju. A od čega je zapravo živela razjašnjava nam se tek zakukuljenom slikom brata koji se oženio bogatom aristokratkinjom.

Ovdašnja pola veka mlađa koleginica Austenove Milica Stojadinović, Srpkinja koja je takođe odlučila da se ne uda, umrla je u bedi, siromaštvu i svemu što uz to sleduje. Rečju, nema umetnosti bez mecenstva – i toj istini za ljubav bilo bi dobro da je markantnije prokomentarisana. U hipotetičnom romanu Jane Austen na ovu istu temu, glavna junakinja bi barem od samog početka mnogo volela bogatu snaju, ili bi i od samog početka zapravo jako želela ono što će je i snaći.