Bila jednom jedna zvezda...

Originalni naslov: Stardust
Scenario: Jane Goldman, Matthew Vaughn
Roman: Neil Gaiman
Uloge: Charlie Cox, Claire Danes, Michelle Pfeiffer, Jason Flemyng, Mark Strong, Rupert Everett, Kate Magowan, Sienna Miller, Peter O’Toole, Robert De Niro, Iam McKellen (narator)
Žanr: fantastika
Trajanje: 130 min.
Proizvodnja: UK/USA, 2007.
Zvanični web: http://www.stardustmovie.com/intl/uk/

Između scenarističkog kasapljenja romana izvornika da bi na platnu zaličio na Hronike Narnije ili Harija Potera = Dolazak tame, i kopiranja zapleta kultnog filma još u knjiškoj formi kog je Holivud onda dodatno premazao falš glazurom Gospodara prstenova = Eragon, provuče se, manje ili više neopaženo, i poneki tračak originalnosti. A kada je reč o Zvezdanoj prašini, i mnogo više od toga.

Mladi Tristan prelazi nevidljivu barijeru koja deli dva sveta u potrazi za zvezdom padalicom, ali pronalazi mnogo više nego što je očekivao i želeo... Ovakvo preplitanje stvarnog sveta i fantazijskog univerzuma, koji leži skriven odmah tu iza ugla, premisa je mnogih Gejmenovih dela kao što je, recimo, Nikadođija (u originalu Neverwhere), koja je ekranizovana u zanimljivu mada ne i u potpunosti uspelu mini-seriju.

Magičan momenat inicijalnog sudara dva sveta (koji nastavlja da odjekuje kroz neke suptilnije detalje) odvaja ovakvu vrstu priča od onih koje su od starta uronjene u fantastiku. Istina, taj momenat nije naglašen kao u pomenutom Desetom kraljevstvu (ili pak u Enchanted, gde se, doduše, tretira kroz ironijsku distancu), ali čini svojevrsnu kičmu filma, način da se otvori knjiga i započne priča, kao i da se onda ubedljivo, iako pomalo predvidljivo, okonča.

Zvezdana prašina je bogato napisan film i autori se ne stide predvidljivosti bajke dok pokušavaju (i uspevaju) da naglašenu i neskrivenu proizvoljnost ovakvog sveta iskoriste i tako moguću manu pretvore u vrlinu. Svi likovi imaju svoje mesto u priči i daju autentičnu punoću izmaštanom svetu.

Njihova međuigra, mini-obrti koji nemaju uvek krucijalnu važnost za tok priče, kao i šarmantni i neskriveno samodovoljni detalji sveta bajke upotpunjuju sliku na kojoj svaki potez produbljuje perspektivu i zakrivljuje prostor koji tako postaje sve kompleksniji, šareniji i življi.

Vrcavi humor koji se ne obraća uvek istoj (i ponajmanje najmlađoj) publici jedan je od najvećih aduta. Često zalaženje u mračnije vode gotovo je neprimetno, a najefektnije dosetke upravo su one crnohumorne, kao što je rešavanje pitanja naslednika među „suviše“ brojnom braćom, dosetka o „plavoj krvi“, završna borba uz prilično unikatnu upotrebu vudu magije, a tu su i sveprisutni mrtvi prinčevi nalik na kakvu parodiju grčkog hora iz klasičnih drama.

Zvezdana prašina definitivno ne oskudeva originalnim idejama na nivou dosetki i čitavih podzapleta, koji bi mogli da posluže kao premise za još nekoliko manjih filmova.

I sâmi likovi, osim dvoje glavnih junaka – dva gosta u tuđinskom svetu – (pre)naglašeno su živopisni. Poput dela oživljene scenografije, nikada u potpunosti karikirani, ali isto tako nikada do kraja preozbiljni.

Bilo da je u pitanju zapovednik nebeskih pirata kapetan Šekspir (De Niro), koji pokušava da pomiri svoj imidž i ono što u biti jeste; ili neodoljivo zla veštica (Fajfer) opsednuta sopstvenom lažnom lepotom koja se topi svakom novom upotrebom magije (što je, ironično, ne sprečava da tu istu magiju uzaludno koristi ne bi li popravila svoj izgled); ili pak Septimus, po starosti drugi sin mrtvog kralja koji će učiniti sve kako bi posto novi vladar, samo da bi na kraju ta njegova jalova upornost bila ismejana kad (bukvalno) postane tek nečija marioneta...

Šta se može (mora) desiti na kraju bajke od početka je svima jasno, posebno kad je u pitanju ljubavna priča, dok je na mikroplanu sve potpuno nepredvidljivo, tj. može se desiti bukvalno bilo šta. Međutim, „kako?“ ovde postaje najvažnije pitanje, čiji neprestani eho zavodi publiku i provodi je kroz zabavni univerzum Nila Gejmena, svet u kom je magija nešto što se tretira pomalo neobavezno i uz dozu humora; ali sve to nipošto ne umanjuje njen efekat. Baš naprotiv.

Kad idući put vidite zvezdu padalicu, samo poželite više ovakvih filmova.