761-770 od 975 (strana 77 od 98)
Zašto su stari holivudski filmovi svih žanrova, van kategorije remek-dela, često bivali solidni, a ovi današnji, takođe van kategorije remek-dela, uglavnom to nisu? Možda su nekadašnji autori bili generalno pametniji i obrazovaniji, možda je publika bila strpljivija tj. zahtevna na drugačiji način, a možda je jednostavnija forma svima dozvoljavala posvećenije bavljenje sadržajem. Kako god bilo, evo jednog novog filma dobrog na stari način!
Ono što je čudno, a možda i logično, budući da je čovek ponekad zver koja je konstantno u potrazi za nečim novim, jeste da ovaj trenutak početnog razbijanja bilijarskih kugli koji bi se možda mogao nazvati scenarijom igranog filma dolazi od reditelja koji nam je predstavio Narc, jedan od malobrojnih pravih policijskih filmova tekuće decenije
Pošto je preživeo silu alkohola što je popi u Jesen stiže, dunjo moja, Sava Lađarski se, poput neuništivog Majersa iz Noći veštica, vraća da ponovo okuša sreću. No, dramaturgija klatna u sizifovskom univerzumu Samardžićeve banatske sage, i u filmu Konji vrani pokazaće da se, čak ni trezan, ne može postati krojač svoje sudbine. Nešto kao američki san, samo s obrnutom poentom
Pridružujemo se naknadnom in memorijamu jednom od najvećih reditelja druge polovine svetske istorije filma, koji je umro početkom prošle godine u Parizu. Reč je o umetničkom astronautu, jednom od poljskih divova Valerijanu Borovčiku
Petodnevni filmski vikend nacije koja nema izraz za „dobro jutro“ jer su oni koji se bave jezikom ustajali kad je već dan, a oni koji rade od zore nisu imali potrebu da se pozdravljaju, neverovatno je posećena smotra! Reč je o još jednom od dokaza da onaj ko zna kako da plasira stvari, ne mora da plasira nešto genijalno da bi mu plasman uspeo. Bilo kako bilo, bravo!
Posmatra li se svet kao linearni fenomen, dolazi se do naslova ovog teksta – sve se menja – no, upravo iz te promenjivosti izvodi se i ciklična teza koja kaže da je sve na ovom svetu promenjivo, osim promenjivosti, koja je – nepromenjiva! Pogotovo ako je vođena prilagođavanjem onome što će doneti novac i slavu
Koliko god u Dijaboliku to izgledalo lako, Zabeleške o skandalu dokaz su koliko je teško zauzeti gard bezobzirno cinične opservacije malih ljudi zaplašenih kaznom i osudom društva kroz formu uzbudljivog psihotrilera. Preterano pravdanje i sentimentalizovanje žrtve (C.Blanchett) i neodlučnost između demonizovanja i crnohumorne distance spram progoniteljke (J. Dench) film svode na prosečno napeto obigravanje vuka oko ovce
Lako je biti general posle bitke, ali čini se da bi prava mera bila apsolutna realističnost u detalju, a mitološka, umetnička sloboda u širem kontekstu (neka bude preko dva miliona Persijanaca kada već i Herodot tako kaže, narečeni ionako izvodi poreklo Leonide sve do Herakla)
Povrh toga što podiže prosek romantičnim komedijama od kraja 90-ih naovamo (za razliku od prethodnog Lawrenceovog filma Dve nedelje za zaljubljivanje), Pesma za tebe razvija sentiment bogatiji od hemije između glavnih glumaca. Romansa između glavnih junaka ostaje u drugom planu, dok je izvor romantično-komičnog odnos Alexa Fletchera, pop-idola iz 80-ih, i njegove istrajne ženske publike
Snimanje filmova o pravim i još živim ljudima slično je davanju imena ulicama po istim tim pravim i živim ljudima. Nezgodno je, čak i kad je baš zgodno. Takođe, od autora zahteva veliku količinu takta i pristojnosti, koji nisu baš uvek ono što odrasla publika ludo želi da vidi
