Zašto su stari holivudski filmovi svih žanrova, van kategorije remek-dela, često bivali solidni, a ovi današnji, takođe van kategorije remek-dela, uglavnom to nisu? Možda su nekadašnji autori bili generalno pametniji i obrazovaniji, možda je publika bila strpljivija tj. zahtevna na drugačiji način, a možda je jednostavnija forma svima dozvoljavala posvećenije bavljenje sadržajem. Kako god bilo, evo jednog novog filma dobrog na stari način!
Scenario: Michelle Bochnar, Stephen J. Anderson, Jon Bernstein, Nathan Greno, Don Hall, Aurian Redson (po knjizi
A Day with Wilbur Williama Joycea)
Uloge: Angela Bassett, Daniel Hansen, Jordan Fry, Matthew Josten, Wesley Singerman, Jessie Flower
Žanr: animirani film
Trajanje: 102 minuta
Proizvodnja: SAD, 2007.
Web:
meettherobinsons
Najnoviji, četrdeset i šesti po redu animirani celovečernji film u produkciji Walt Disney Animation Studios Upoznajte Robinsonove reditelja Stephena J. Andersona nije remek-delo, ali nije ni loš film. Štaviše, dobar je! „Dobro je“, kako kaže profesorka i teoretičarka književnosti Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, „ljudska kategorija; savršeno – božja i drkadžijska!“ (Ružnu reč na kraju izrekla je profesorka, ali privatno. Ja sam odgovorna što mi se upravo ta reč učinila nezamenjiva eufemizmom, pa je puštam u javnost!)
I da nije animiran u 3D, da nije prepun svakojakih efekata koje je moguće konzumirati uz, kao ili umesto droge, i da iz komercijalnih razloga ne podilazi ukusu onih koji vole zasenjivanje prostote jer za drugo ni ne znaju, Upoznajte Robinsonove bio bi dobar film.
Prvenstveno zbog toga što ima zanimljivu i duhovitu akcionu priču u vezi s vremeplovom, a što na kraju te priče stoji humani pokušaj velike utehe. Ako ste nesrećno dete s bremenom tuđe prošlosti na plećima, spustite breme i svu snagu uložite u svoju budućnost! Kraće rečeno, prošlost nas ne obavezuje – poručuju autori Robinsonovih. Što je redak i, reklo bi se, nov ideološki stav u dečjem i porodičnom filmu: da više zajedničkog imaju oni koji imaju ista interesovanja nego oni koje spajaju krvne veze, a pogotovo ne krvne veze u rikverc – donekle je i poznato. Međutim, da čak i bez istovrsnih pomoćnika rad i istrajnost u totalnoj usamljenosti, oslanjanje na sopstvene snage i uverenja mogu da pomognu na putu do uspeha s humanim likom, e to je novo.
Glavni junak Robinsonovih siroče je na početku i siroče je na kraju filma, ali za razliku od svoje tužne situacije na početku, junak na kraju zna da ga u budućnosti čeka sve ono za čim je čeznuo u prošlosti. S takvim znanjem lakše će mu biti da preživeti sadašnjost, a takođe će pokazati kako se to radi svim onim malim gledaocima koji su na neki sličan ili različit način nezadovoljni svojim početkom. Takođe, odrasle gledaoce podsetiće na to koliko im je bolje nego što im je bilo u detinjstvu. Naravno, ako nisu negativci, tj. oni koji su prestali da ulažu napore u pozitivnom nezlobivo-kreativnom smeru.
Kao u filmu Potraga za srećom Gabrielea Muccinoa, i ovde glavnom junaku, umesto krvnih roditelja i plemenskog društva, u nastojanjima za izbavljenje pomaže fantastično dete. Kad kažem fantastično, mislim da u oba slučaja dete može biti u potpunosti izmaštano, tj. ono može biti odnos pojedinca prema samom sebi. U dramaturškom smislu, za gledanje i razumevanje, naravno, lakše je ako to dete emanira u posebnog pojedinca. . Da li je, dakle, dete junaku stiglo vremeplovom iz budućnosti da zatraži pomoć od oca vršnjaka kao u Robinsonovima, ili je ono realistično (ali ni izbliza zahtevno kao što to deca jesu u realnom životu), pa pored njega junak Potrage za srećom uspeva da prevaziđe nisku socijalnu pozicioniranost, nevažno je.
Važno je da će se ponovno ujedinjenje rasturene primarne porodice dogoditi u budućnosti osnivanjem sekundarne, ali samo onda ako povređena jedinka uspe da prevaziđe bedu usamljenosti i učini sebe stožerom sposobnim da postane oslonac za druge.
Čak i ako u tehničkom smislu i u smislu svih narativno-montažnih ritmova Upoznajte Robinsonove (kao i Potraga za srećom) ima svakojakih problema, što ga udaljava od kinematografskog savršenstva, mora mu se odati dužno poštovanje jer pobija uvreženi psihološki postulat koji je godinama tvrdio da će jedinka moći da pruži samo onoliko ljubavi koliko je u formativnim godinama dobila. Uvođenje psihološkog kreditiranja iz budućnosti otvara mogućnost za bolji svet. Kakva nova-stara istina i kakav novi-stari optimizam od novog-starog Disneya, a sve još i u paketu s više nego simboličkim vremeplovom!
Komentari
-
Ljiljana Pesikan Ljustanovic (gost)
| 17.11.2007. 13.22.38
Da me nije zviznuo auto (postoje lepsi izrazi, ali sad je vec deplasirano da koristim eufemizme, zar ne?) ne bih se setila stare mudrosti: U cutanju je sigurnost, ili "Ako ne lajes svasta neces biti citirana."
Naravno, uzivanm u citatu. Prava "ulicna mudrost prosta", ali takvima sam sklona.
Pozdrav
Lj.p.Lj.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.