Snimanje filmova o pravim i još živim ljudima slično je davanju imena ulicama po istim tim pravim i živim ljudima. Nezgodno je, čak i kad je baš zgodno. Takođe, od autora zahteva veliku količinu takta i pristojnosti, koji nisu baš uvek ono što odrasla publika ludo želi da vidi
Scenario: Peter Morgan
Uloge: Helen Mirren, Michael Sheen, James Cromwell, Silvia Syms, Alex Jennings
Žanr: biografski film
Trajanje: 97 minuta
Proizvodnja: UK/Francuska/Italija, 2006.
Kad na početku nekog filma stoji cenzorski znak PG-13 (za decu do trinaest godina obavezna pratnja odraslih), to obično znači da je film – dosadan. Jer, da nije, deca bi taj film mogla da gledaju i sama, ili bi, pak, film deci bio načisto zabranjen. Tj. PG-13 je preporuka roditeljima da s decom gledaju film jer u filmu postoje stvari koje, pored onoga što se vidi i onoga što se čuje, treba još objašnjavati ne bi li postale shvatljive.
Što se Kraljice tiče, deci bi valjalo objasniti da je tu reč o filmu koji tretira slabu tačku države Engleske, a to je nesretna, pokojna Lady D. i trenutak njene smrti pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima. Za tu gnjecavu temu u kojoj niko ne bi smeo da ispadne loš, a pogotovo ne osumnjičen za ubistvo, nadležni su izabrali čvrstog reditelja i čvrstu glumicu. Hrabrost ovih umetnika s ponešto, reklo bi se, proseksualnim autorskim opusima treba diskretno da sugerišu da je u naslovnoj ulozi njihovog poslednjeg dela osoba od krvi i mesa, ali s kraljevskim stilom. Za razliku od one o kojoj nipošto ne bi trebalo da se napravi film. Pogotovo ne afirmativan.
Dakle, princeza Dajana nikako ne bi smela da bude hvaljena, mada ne bi smela da bude ni kuđena, a ne bi smelo ni da se kaže kako postoji sumnja o razlozima i načinima njene smrti, dok, međutim, ne bi smelo ni da se otvoreno kaže da takva sumnja ne postoji. Šta da se radi, šta da se radi!?
Neka se napravi film o kraljici. I njenoj ličnoj drami u trenutku smrti bivše joj snaje. I neka u njoj svi likovi budu pozitivci, i oni na strani monarhije i oni na strani republike. Monarhija neka da jednog priglupog sa svoje strane i neka to bude kraljičin muž, a i republika neka da jednog te vrste i to neka bude Blerova žena. I neka im uloge budu male, jer će inače pojesti one „dostojne“ koji delaju samo glumačkim finesama koje slabo koga interesuju duže od petnaest minuta.
Životi kraljeva kroz istoriju puno su puta bili predmet dramskih prikazivanja. Štaviše, ozbiljne drame se o životima običnih ljudi nisu ni pisale. To zato što i najmanje sitnice u životima onih na čelnim društvenim pozicijama mogu imati dalekosežne posledice na čitave narode. Kad se običan čovek nesrećno zaljubi, to je važno za njega i još par ljudi; kad se kralj tako zaljubi, može da dođe do rata, i to je važno za sve. Isto je tako sa zavišću, osvetom, bolešću i svim mogućim dramskim situacijama.
Frearsova Kraljica, međutim, ima sasvim obrnutu strukturu – nikakva njena akcija nema reperkusije na narod, dočim masa i te kako utiče na kraljicu! Zanimljivi filmovi o krunisanim glavama (poput Mamoulijanove Kraljice Kristine ili Wylerovog Praznika u Rimu) uvek stavljaju junake u rascepe između volje i dužnosti, gde oni, ako su junaci, moraju da izaberu dužnost i pokažu da više brinu o drugima nego o sebi. Frearsova junakinja, pak, nema nikakav lični rascep – njena volja i njena dužnost na istoj su strani. Ali, ako ispravna i dosadna kraljica ne posluša volju naroda u vezi s tretmanom smrću svoje skandalima sklone i zabavne snaje, propade kraljevstvo!
I tako, kraljica postupa po volji naroda. Šta ona time pokazuje – pa, da je od krvi i mesa, te da joj je stalo da unucima obezbedi budućnost u porodičnom poslu! Jer, manekenska uloga britanske kraljevske porodice pošten je posao, ukoliko nije preplaćen. A da nije reč samo o ekonomiji, autori nam pokazuju i metaforično: kraljici se auto pokvari baš usred rečne struje i onda joj je potrebna pomoć nižih, radničkih slojeva. Dok čeka podanike da joj pomognu, kraljica ima bliski susret sa, saznaćemo kasnije, poslednjim primerkom kraljevskog jelena u svom lovištu, tj. sa samom sobom.
Mrtvu sebe, tj. jelena kraljica kasnije pomno izrazgleda suočavajući se i mireći sa sudbinom. Znači, nije mrtva samo Dajana, mrtva je i kraljica, jedino što je kraljica i u svojoj smrti dostojanstvena, a Dajana nije bila. Zbog tog dostojanstva, u moru cveća za narodnu princezu, nađe se i pokoji cvetak za tradicionalnu naslednicu Eneja i drugih božanskih bića.
I sada, ako neko i navali da pravi pučko pozorište, tj. film o Dajani, šta nas to briga, mi smo svoje rekli, i to prvi, u jednom propisnom dvorskom komadu kome nema šta da se prigovori. Čak je i Oskara dobio. To što je vidljivo da smo se namučili, pa to je vrednost tehnike goblena: ne sama slika, nego milioni i milioni bodova, jedan do drugog.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.