Zakasneli patriotizam

Scenario: Gary Goldman (Total Recall, Big Trouble in Little China), Jonathan Hensleigh (Armageddon, Die Hard: With a Vengeance), Paul Bernbaum, prema priči Philipa K. Dicka The Golden Man
Uloge: Nicolas Cage, Julianne Moore, Jessica Biel, Thomas Kretchmann, Jose Zuniga, Tory Kittles, Peter Falk
Zemlja: SAD, 2007.
Trajanje: 96 minuta
Web: www.nextmovie.com

Philip K. Dick u jednom eseju definiše naučnu fantastiku kao priču u kojoj se radnja dešava u teoretski mogućoj ali pomerenoj realnosti, bez obzira na to da li se ona odvija u prošlosti, običnoj sadašnjosti, sadašnjosti koja je posledica paralelne istorije ili budućnosti. Prema tim pravilima, Ratovi zvezda, naravno, nisu SF već, recimo, svemirska avantura, dok, takođe, priča smeštena u budućnost može biti melodrama ili detektivski roman ukoliko taj segment priče preovladava (što se zamalo dogodilo s Blade Runnerom).

Valja krenuti od samih osnova žanrovske postavke kada je u pitanju film Next Leea Tamahorija (Bili smo ponosni ratnici, Mullholland Falls nakon čega, na žalost, sledi generalni pad bilo kakve zanatske ili umetničke ambicije). Dok je Scottov Deja Vu u osnovi čista naučna fantastika, mada se stidi da to i prizna, što je uzrok tužnog konačnog rezultata, scenaristi filma Next, čini se, ni u jednom trenutku nisu odredili žanr filma, a time ni pravila koja moraju da prate, poštuju ili krše.

Priča u kojoj je glavni junak fenomen koji vidi budućnost dva minuta unapred i koja se pretvara u lov na teroriste i sprečavanje njihovih zlokobnih planova pre bi se mogla označiti blesavom novogovornom odrednicom nadnaravni triler, te pre spada u red filmova kojima pripadaju nedorečeni Stay ili Jacket.

Opet, dok dva pomenuta filma teže nekakvoj filozofskoj katarzi, pa time i njihovi promašaji teže padaju, budući da je takva katarza gotovo nemoguća, Next se gubi u jednostavnim, od strane ozbiljnih scenarista u školi naučenim, trilerskim momentima, nedovoljno ili nimalo analiziranim ili preispitanim.

Kao primer se može navesti nelogičnost centralnog dela filma, kada apsolutno nedefinisani internacionalni teroristi progone glavnog junaka, jedino iz preventivnih razloga, zato što za njim traga i vladina agencija koja pokušava da ih spreči. Usput, vladini službenici dolaze kod vidovnjaka nakon dugog praćenja koje se dogodilo pre radnje filma, tako da ne postoji ni minimalna arhetipska trilerska slučajnost koja bi donela bilo kakvu identifikaciju s likovima. Usput je propuštena lepa prilika da se jednostavnom zamenom uloga i malim dodatnim radom na scenariju da malo uverljivosti melodramskom segmentu filma.

Tim postupkom dobili bismo Julianne Moore kao ženu Cageovih godina u koju se on zaljubljuje, dok bi se mehanička Jessica Biel naigrala u raspisanoj a praznoj (što je u redu, takvi su oni) ulozi agenta Državne bezbednosti, FBI-a ili čega god.

Na kraju i najvažnije, jedan od najlepših momenata u knjizi Philipa K. Dicka Ubik (moram da budem pošten pa da priznam da se odavno nisam tako mučio s nekom knjigom) jeste onaj kad neko kaže: „Mi smo tamo gde i treba da budemo, vreme je to koje se pomerilo sa svog mesta“. Citiranom replikom i još stotinama sličnih koje se mogu naći u Dickovim delima nisu se dovoljno (ili uopšte) pozabavili scenaristi filma Next.

Opsednutost androida (Da li androidi sanjaju električne ovce? ili Mehanički mrav) smislom postojanja dolazi kao logičan nastavak saznanja tačnog trenutka smrti ili misterije nastanka života. Usput, nalik Asimovljevim likovima, hladnoća robota daje im dobru osnovu za racionalni, sterilni, nevino radoznali prilaz osnovnim pitanjima bitka. Za razliku od njih, Cageov lik, mada ljudsko biće, ima ontološki povoljniju početnu poziciju od ostalih smrtnika, pa opet, ponaša se ubistveno normalno, i traga za očekivanim stvarima kao što su prava ljubav, sreća, običnost porodičnog života.

Jedino što ga može trgnuti iz, recimo, patrijarhalnog sna jeste probuđena patriotska svest koja dolazi do izražaja u efektnoj i zabavnoj završnoj sceni, koja bi, opet, bila mnogo tačnija kad bi pravu ljubav (Julianne Moore) napustio zbog teške budućnosti pune odricanja u liku žene robota s kojom nema ništa zajedničko.