(Fiction/Polydor)
Sva je prilika da će zahtevniji i ciničniji i dvojcu Crystal Castles, baš kao i The xx lane, isporučiti zamerku da su na ovom albumu ostali verni maniru (doduše, maniru zahvaljujući kojem su zadobili pohvale i na sebe skrenuli pažnju i onih koji će taj manir možda istaći kao krunsku zamerku ovom izdanju). Zanovetala će uvek biti, ali ipak se kao daleko značajnijia ocena nameće postojan utisak da su Alice Glass i Ethan Kat sasvim očekivano, isporučili još jedan odličan album. Koji se, na sve to, može opisati i kao delo sročeno u slavu saobraznosti
Naime, III je, reklo bi se, album savršeno saobrazan već sasvim formiranom, a neupitno osobenom stilu ovog kanadskog muzičkog para. Takođe je (a tu se kao moguća analogija nameći najnoviji album Bečlija okupljenih pod firmom Sofa Sufers) saobrazan trenutku kom se javlja – III je precizna, slikovita, rečita i slojevita reakcija na stanje u svetu koji Crystal Castles obogaćuju i barem za koju varljivu nijansu oplemenjuju svojom muzikom.
III, treće dugosvirajuće izdanje principijelne koalicije Glass-Kath, je potencirano distopijski intonirana zbirka zvučnih nadražaja čiji autori su kanili i uspeli da oslikaju revolt, rasulo i rezignaciju zbog nemogućnosti korenite promene očajnog stanja sveta koji ni najverziraniji majstori spinovanja više ne nastoje da prikažu u iole oku ugodnijim tonovima. Pomenuta rezignacija savršeno odgovara Alice Glass čije su srditost i drčnost prošle proveru vremena i u međuvremenu postale prihvaćene kao primer iskrene nepomirljivosti sa strašnim usudom.
U savršenom skladu sa tim je i muzičko ruho ovog vanserijskog izdanja – premda se i dalje kreću (i plešu) untar granica synthpunka, goth-danca, dark electra..., Crystal Castles uspevaju da u primetnoj meri osveže i osnaže poznate osnove svog muzičkog izraza. Ako pričamo o pojedinačnim pesmama, ubojita i emotivna Kerosene se sa punim pravom nameće kao siguran kandidat za veliki hit, a ista te pesma skupa sa Affection ukazuje na podosta čistog pop sentimenta u svojoj srži. Poznat spoj ranjivosti i mahnitosti najprisutnijji je u uvodnoj Plague, te nešto višeslojnijoj Pale Flesh. Najviše, pak, zbunjuje Sad Eyes u kojoj su mnogi videli jasne tragove starostavnog ravea, ponešto i happycorea minulih dana, mada bi se ta pesma mogla dovesti u vezu sa prepoznatljivim zvukom velike Mylene Farmer. Donekle nalik njoj je ciljano eterična Transgender, dok su Telepath i Mercenery možda i ponajbliže zvuku sa prethodna dva izdanja, a Child, I Will Hurt You predstavlja izvanrednu aproprijaciju dream-popa.
Ovim odličnim izdanjem Crystal Castles su na idejnom planu došli u paradoksalnu poziciju – sačinili su album koji oslikava bezizlaznost sveta koji njih i nas okružuje, a u isti mah su ojačali vlastite pozicije u njemu. Pardoks po meri zaslužnih, reklo bi se.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.