Od Hobita do Gamiža (i natrag)

J.R.R. Tolkien je ključno doprineo nastanku epske fantastike, žanra čija je popularnost danas veća nego ikad. Uspeh aktuelnog Martinovog serijala Pesma vatre i leda (i HBO TV serije koja je iz njega proistekla) siguran je pokazatelj da interesovanje za epsku fantastiku ne gasne. Ipak, za razliku od, na primer, Gospodara prstenova i Pesme vatre i leda koji su zbog obima, složenosti i motiva prvenstveno namenjeni punoletnoj publici (ovo pre svega važi za Martinov serijal u kome sve pršti od seksa i nasilja), Hobit je knjiga za čitavu porodicu i sve generacije. Bez obzira što će se uskoro napuniti 75 godina, Hobit i dalje ne gubi na značaju. Au contraire! Ovaj roman je poslužio kao uvertira u čuvenu Tolkienovu trilogiju Gospodar prstenova (1954, 1955, 1955) i ubraja se među najuticajnija i najvoljenija književna dela XX veka.

U čast prvog dela filmske verzije Hobita u režiji Petera Jacksona, beogradska Čarobna knjiga je objavila novo izdanje legendarnog Tolkienovog romana – obogaćeno izuzetnim ilustracijama engleskog umetnika Alana Leeja (kao konceptualni dizajner sarađivao na Jacksonovim trilogijama Gospodar prstenova i Hobit). Knjiga je ukrašena sa tridesetak crteža u punom koloru i brojnim crno-belim vinjetama. Ali to nije sve. Danko Ješić je uradio potpuno novi prevod romana. Naravno, stari prevod Milana Milišića (srpskog pesnika i dramskog pisca iz Hrvatske koji je 1991. godine tragično izgubio život u bombardovanju Dubrovnika) i Meri Martin-Milišić (Milišićeve tadašnje supruge, Engleskinje) se još uvek sa punim pravom smatra kultnim. Ipak, treba imati u vidu da Milišići davne 1975. godine nisu imali na raspolaganju dodatnu literaturu o Hobitu i Tolkienov rečnik koje je konsultovao Ješić. Zato friškiji prevod sadrži preciznije prevode toponima, novu transkripciju imena pojedinih likova, kao i prilagođavanje aktuelnim pravopisnim normama. Bilbo Baggins i ostali nezaboravni junaci Hobita našli su se tako pred srpskom publikom u novom reprezentativnom ruhu. Izdanje Čarobne knjige prosto izaziva nove čitaoce da se po prvi put sretnu sa Tolkienovim čarobnim svetom. Za već inicirane, Hobit nije samo puki poziv na još jedno (književno) putovanje – već pravo pravcato hodočašće.

Seme koje je posejao Hobit, proklijalo je i na našem tlu. Prvi jugoslovenski odgovor na Tolkiena je bio Patuljak iz Zaboravljene zemlje (1956) bosansko-hercegovačkog pisca Ahmeta Hromadžića (1923-2003), roman koji je svojevremeno bio i u lektiri za osnovnu školu. Tokom narednih decenija, još autora sa ovih prostora napojilo se na nepresušnom Tolkienovom istočniku. Jedan od njih je i Aleksandar Tešić čija je trilogija Kosingas (Portalibirs, 2008, 2009, 2010) privukla veliku pažnju poklonika fantastike, ali ima i drugih. Ovoga puta će biti reči o Mini D. Todorović, autorki koja je do sada objavila Vir svetova (Čigoja, 2003; Everest media, 2012) i Gamiža (Everest media, 2012), prva dva romana iz planirane trilogije.

Talenati poput onog koji poseduje Mina D. Todorović preko su potrebni srpskoj fantastičkoj sceni. Čitaoce od detinjstva treba privikavati na fantastiku iz domaće radionice – da bi se to postiglo, potrebni su vrli naslovi namenjeni mlađoj populaciji. Vir svetova, debitantski roman Mine D. Todorović, bio je i ostao dragocena pojava. Mlada autorka je stvorila čitav jedan svet avanture i magije koji je oduševio sve one koji su u njega zakoračili. U kratkom vremenskom periodu, bez bilo kakve reklame i medijske pompe, ovaj prvenac je prodat u nekoliko hiljada primeraka, a tiraž bi bio svakako i veći da je proradila izdavačka preduzimljivost. U vreme kada mladi sve manje i manje čitaju, Vir svetova se, poput Hobita, izborio za počasno mesto u mnogim privatnim i državnim bibliotekama, tokom godina sačuvavši status romana o kome se priča sa osmehom na licu.

Posle ovako toplog prijema, nastavak je bio sledeći očekivani korak. Kada će se avantura nastaviti? Na sreću, ovoga puta se potvrdila stara mudrost: „Ko čeka – dočeka.“ Na poslednjem Sajmu knjiga (21-28. oktobar), svoju premijeru doživeo je Gamiž, dugoočekivani nastavak Vira svetova. Pred publiku su istovremeno stigle doterana verzija prvog romana i drugi deo, oba u okviru biblioteke Znak Sagite specijalizovane za dela iz domena domaće i strane fantastike.

Gamiž, još jedno putovanje sa „one strane vira“, donosi nove dogodovštine dobro znanih junaka. Udarna šestorka iz Vira svetova ponovo je na okupu; tu su nerazdvojni prijatelji Dobrica Ž i Ljuta Čičak, čarobnjak Ravilus, prgava veštica Mikuš (u pratnji nezaobilazne životinjske svite), te dobrohotni nosati pisovi Anos i Nosel. Družini se pridružuju moćna čarobnica Rasejana Ranaja i devojčica Lidija Sergejevna, koja je, poput Dobrice i Ljute, iz našeg sveta uz pomoć čarobnog vira dospela u zemlju punu magije i čudesa najrazličitijih vrsta. Tu je, naravno, i Gamiž, po kome je roman, sasvim prikladno, i dobio ime. On je nezaboravan lik, kombinacija mladunca željnog igre i okrutnog čudovišta koje komada sve pred sobom. Bez obzira na svoje mračne porive, Gamiž će tokom putovanja postati dragoceni član družine, sve do završnice u kojoj sledi obračun sa zlim Crnim Magom koji je i zakuvao čitavu ujdurmu.

Neosporno inspirisana nasleđem velikog Tolkiena, a pre svega Hobitom, Mina D. Todorović se ne zadovoljava pukim podražavanjem, već postojeće nasleđe koristi samo kao početnu inspiraciju za svoju pripovest. Uz Tolkiena, kao nadahnuće su poslužile srpske narodne bajke, kao i slovenska mitologija. Bez obzira što je Gamiž, kao uostalom i Vir svetova, prevashodno namenjen tinejdžerskoj publici, u romanu će uživati svi željni kvalitetne (epske) fantastike. Nastavak uspeva da održi visoki kvalitet prvog dela i dalje proširuje postojeći mitos. Upečatljivi horor momenti su vešto utkani u avanturističku osnovu, sve pršti od uzbuđenja i iznenađenja, što Gamiža čini nezaboravnim književnim iskustvom.

Domaća publika voli epsku fantastiku. To je potvrdila i prodaja na prošlogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga. Posebno dobro su prošli romani podobni za sve uzraste. Gamiž je na sajamskom štandu Čudne knjižare bio najtraženije izdanje, dok su u Čarobnoj knjizi od novog prevoda Hobita bolje prodavane jedino Srpske narodne bajke (za decu XXI veka). Putovanje se nastavlja.