Početak je vizuelno impresivan. Dok sa razglasa piči Rockin’ In The Free World, horisti se raspoređuju u mraku, a pošto svaki nosi lampicu, čini se da se tamo na bini komešaju svici. Kreće Ameno. I prođe. Pamtim svice, a ne izvođenje. Nema nekog odmaka od ionako „horskog“ originala, što nije problem, ali anemična interpretacija svakako jeste
Mesto: Sava centar, Beograd
Vreme: 3. decembar, 2012.
Treći put za redom u poslednja tri dana, jedan isti izvođač rasprodaje Sava centar. Pri tome se ne radi o Bajagi, Darku Rundeku ili, o Bože, nekakvim Legendama. Oko 3.500 ljudi, pre svega srednjoškolaca i studenata, nestrpljivo iščekuje da na binu izađe zemunski hor Viva Vox, koji izvodi acapella obrade stranih i domaćih hitova. Iz egzaltiranih medijskih prikaza koji su se pojavili prethodnih dana saznao sam da mladi horisti praktikuju Queen, Nirvanu, Rammstein, Red Hot Chili Peppers, EKV, Prodigy, ABBA, Ninu Simone, System Of A Dawn... Čitava stvar mi deluje kao senzacija, ali nema veze – raduje me što neka domaća skupina sa ovakvom muzičkom orijentacijom može da uspe u Srbiji a da joj članovi nisu stariji od 40 godina.
Početak je vizuelno impresivan. Dok sa razglasa piči Rockin’ In The Free World, horisti se raspoređuju u mraku, a pošto svaki nosi lampicu, čini se da se tamo na bini komešaju svici. Kreće Ameno. I prođe. Pamtim svice, a ne izvođenje. Nema nekog odmaka od ionako „horskog“ originala, što nije problem, ali anemična interpretacija svakako jeste. Fali snage u tim glasovima. Ovo bi moglo da peva mnogo manje ljudi, uopšte nije potrebno da ih bude tridesetak. Beatbox – zaštitni znak ovog hora – zvuči kao dečji „casio“, i pri tom je suviše tih da bi nosio pesmu. Cenim umetnost vokalnog imitiranja ritam mašine, ali ima nečeg i u produkciji zvuka.
Obrada EKV-ovog standarda Srce u istom je ključu kao Ameno, samo što su svetla upaljena. Okej, lepo je videti razigranu mladost kako peva ono što voli, ali je aranžman prvoloptaški a „casio“ ritam jeftin, bezvezan, previše tih.
Posle kratkog obraćanja dirigentice Jasmine Lorin publici („Nadamo se da ćete koncert propratiti osmehom i da će on trajati barem do sutra ujutro“), sledi ABBA-ina Mamma Mia. Aranžerska mašta ponovo je mislena imenica, ali je izvođenje zavodljivije i lepršavije u odnosu na Srce. Efekat bi, cenim, bio i jači da neko promeni prokleti „casio“, čiji je primitivni zvuk u dlaku isti već treću pesmu (kao na Being Boiled grupe The Human League). Da se razumemo, imam poštovanja za ideju Viva Voxa o „pomeranju granice nemogućeg kada je u pitanju ljudski glas“ (citat sa sajta Vivavoxcoir.com), ali ne mogu da svarim neselektivan, uniformisan pristup, s manjkom osećaja za suptilnost i dinamiku.
Tema iz TV serije Prijatelji - I’ll Be There For You ne donosi nikakav bitan pomak, a izvesno osveženje je Always Look At The Bright Side Of Life, pre svega zbog šarmantnog solo pevača, koji ima lep glas, stajling i dar za scenski nastup. Na moju žalost, ukupan zvuk je plitak i šupalj, što je samo potcrtano podjednako plitkim i šupljim beatboxom. A još veću žalost mi donosi Rama-lama-ding-dong, tokom koje otkrivam da infantilni original Vampira zvuči kao klasika u odnosu na obradu Viva Voxa, pored ostalog i zato što joj beatbox apsolutno ne pristaje. Onda konačno nešto (relativno) pristojno, kad hor izvede gospel Baba Yetu. Prvi put primećujem korišćenje dinamike. Ima ovde i forte i piano i stvarno kvalitetnog pevanja. Još samo da neko beatboxerima objasni da „casio“ valja isključiti, barem ponekad. Ta misao me prati i tokom Gibonnijeve Libar. Uz svu aranžersku konzervativnost (neambicioznost?) Viva Voxa, sve ovo bi zvučalo bolje i organskije sa živim bubnjem. Ovako imam percepciju siromašne verzije Enigme, i od tog utiska ne mogu da pobegnem ma koliko da se „žive mašine“ trude i ma koliko da publika aplaudira. A aplaudira mnogo.
U Circle Of Life Eltona Johna beatboxeri konačno počinju da zvuče kao ljudi, makar i zato što ih čujem kako usporavaju i ubrzavaju. Ovaj mali pomak biva poništen u Bohemian Rhapsody, gde pored ostalog zakaže i pevanje. U teoriji, Bohemian Rhapsody bi trebalo da bude trijumf: ko će bolje da interpretira kompleksno nasnimane glasove grupe Queen od jednog hora. I stvar počne obećavajuće. Višeglasje je suptilno, momak koji skida Freddya Mercurya se trudi da ostavi utisak. Što se mene tiče fino mu ide dok ne dođe trenutak za visoke registre. Tada na scenu stupaju „mišići“, kreće mučenje i ode mast u propast. Ali pravo razočarenje je hor u čuvenoj srednjoj deonici, jer tamo gde je krešendo, soprani uopšte ne rade, ili se ne čuju. Hard-rok šteketanje beatboxa u poslednjoj trećini me dokusuruje. Viva Vox dobijaju ovacije, a ja sedim u neverici.
Prolazi još nekoliko stvari – uključujući Feelin’ Good Nine Simone i Lady Marmelade (Labelle) u kojima se ističe solidan ženski solo vokal i malo toga drugog – pre no što Viva Vox zapevaju Nirvanu, i to Smells Like Teen Spirit ni manje ni više. Pomislih da je ovo recept za katastrofu, a ispade da je to prvi aranžman Viva Voxa koji mi se svideo. Preciznije, dopalo mi se kako su vokalima dočarani rifovi. „Kurt Cobain“ u strofama zvuči previše operski, dernja se i stenje u referenu, ali je ukupan utisak pozitivan, verovatno i zato što su vokali skoro potpuno pojeli beatbox. U sličnom stilu prolazi Chop Susey System Of A Dawn, dok je pesma By The Way Red Hot Chili Peppersa dobrim delom transformisana u hip hop. Nisam oduševljen rezultatom, ali ću reći da je eksperiment zanimljiv, i da bi kvalitetnija produkcija popravila stvar.
Sledi konačno jedna dobra, inspirisana upotreba „casia“ – Seven Nation Army The White Stripesa ide uz galopirajući ritam. Na to se nadovezuje We Will Rock You, gde je "živa ritam mašina" ponovo očajna, s tim što Freddy Mercury prolazi bolje nego u Bohemian Rhapsody. Ovaj neuravnoteženi megamiks se završava glupavom I Like To Move It Move It. Svi oko mene se pomeraju, ali to je ništa u odnosu na drmanje koje stiže sa sledećom pesmom, obradom Rammstein hita Du Hast. Nije teško shvatiti zašto su Viva Vox sa Du Hast stekli zavidnu popularnost na You Tube: ovde su u prvom (i jedinom) planu vokalna frenetičnost i energija. Čak je i aranžman neortodoksan. Najveće odstupanje od nekog originala – koje je po prirodi stvari i najbizarnije („hor obrađuje indastrijal metal?“) – istovremeno je najzanimljiviji trenutak ovog koncerta.
Uz stojeće ovacije i pokliče „Volimo vas“ kreće bis. Prva stvar je ponavljanje Ameno – ali sada je izvođenje kvalitetnije i (znatno) glasnije. Potom ide Prodigy megamiks I Don’t Need Nobody-Firestarter, u kojoj je frenetičnost ponovo ključna reč, i ponovo donosi krupan pogodak kod publike. Za sam kraj je ostavljena još jedna repriza: Always Look At The Bright Side Of Life. Ista meta, isto odstojanje kao prva verzija. Horisti su živahni i poletni; taj solo pevač je stvarno šarmantan i zaslužuje gromki aplauz koji je dobio. To mi pomaže da gorku pilulu iskustva sa koncertom Viva Voxa svarim lakše, ali ne i da, gledajući vedru stranu života, zaboravim prazan zvuk, pevačke kikseve i manjak aranžerske kreativnosti.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Nikola (gost)
| 05.12.2012. 04.26.18
Dobar naslov texta
-
Pexa (gost)
| 05.12.2012. 14.50.16
Eh Jovane, pa ko te terao da ides na koncert. Ja jos uvek ne mogu da svarim novu spicu Utiska Nedelje...
-
sinoć u gradu (gost)
| 05.12.2012. 19.18.59
špicu nekako i svarim, ali gostovanja dragana đilasa nikako.
-
Dusica (gost)
| 05.12.2012. 20.29.04
Kako da ti kazem a da budem fina.... Neciji uspeh se u Srbiji najteze vari ;)
-
Zoki (gost)
| 05.12.2012. 21.09.59
E znao sam da će neko da ostavi taj generički komentar - u Srbiji se uspeh ne prašta... A da se možda malo potrude oko aranžmana....
-
Milos (gost)
| 05.12.2012. 21.25.23
Ma skroz je dobro opisao...totalno su bezveze, pesme ocigledno birao neko ko ima minimum 4 banke....uvek sam se pitao, sto lepo ne pitaju decu sta bi d' pevaju? Viva zvebeze bre skroz....kakav uspeh? Jednokratni?Njega ima svaki toalet papir neki 1 neki 3 sloja.....
-
Pexa (gost)
| 05.12.2012. 21.35.02
@sinoć u gradu
Hahaha, pravo zboris.
-
ime (gost)
| 06.12.2012. 01.44.47
Konacno neko da napise o horu ono sto i ja mislim! Kad vec pevaju tudje pesme, nek' se potrude malo oko aranzmana, kreativnije, hrabrije....to sto jedini u srbiji rade ovo, ne znaci, automatski, da dobro rade! Npr. ovih ima daleko manje, ne mogu se nazvati ni hor, al' eneeergija https://www.youtube.com/watch?v=N6EYrqIn0yI ili ovi Slovenci https://www.youtube.com/watch?v=yjbpwlqp5Qw
-
Alex (gost)
| 06.12.2012. 02.25.26
Dobri su Viva Vox.
Ne savršeni, ali svakako dobri.
-
Bora (gost)
| 06.12.2012. 09.23.24
E potpuno imam isto misljenje. Mislim da je njihov uspeh iskljucivo zato sto su kao bilo koji cover tezga bend kod nas. Slicno mislim i o Nouvelle vague. Jako lose pevanje i aranzmani, vrlo neinventivno, ali nazalost oni su pojam hora kod nas. Tako da nema tu sad neke price uspeh se ne prasta. Jednostavno nisu toliko dobri koliko je histerija oko njih velika. Slican utisak sam imao kad sam gledao i slusao npr Stray dogg, publika u ekstazi, a bend raspad.
-
Remp (gost)
| 06.12.2012. 15.38.50
Ima malo previše hejta ovde za ono što Viva Vox radi.
-
Anoniman (gost)
| 06.12.2012. 22.05.55
"Slican utisak sam imao kad sam gledao i slusao npr Stray dogg, publika u ekstazi, a bend raspad."
@Bora
Ovo može da znači da si sofisticirani muzički poznavalac, ali isto tako i da imaš daleko manje sluha od proseka publike.
-
@remp (gost)
| 07.12.2012. 00.42.07
ne primećujem hejt već kritiku. hejt je kad neprestano pljuješ i vređaš.
-
frfljavko (gost)
| 07.12.2012. 00.57.46
De, de... Kritika dobrim stvarima može samo da napravi nešto još bolje. Ako su V.V. baš dobri, ne može da im škodi kritika. Nesam bio na certu, ali moram da kažem da me raduje da postoji recenzija koja nije ulagivačka po inerciji generisanoj na talasu zahvalnosti da takav hor uopšte i postoji kod nas. Da sam na njihovom mestu sve primedbe iznete u ovoj recenziji bih temeljno razmotrio...
-
cica (gost)
| 07.12.2012. 02.22.59
Surovo I nahranjena dusa malicioznima
-
munze konza (gost)
| 08.12.2012. 20.19.44
VV je horsko otaljavanje, kao i sve drugo u ovoj apatičnoj, bezidejnoj zemlji. Kritika je skroz na mestu. Neka je gospođa regentica pročita i prestane od umišljenih solista praviti mini-zvezdice. Vanity is my favorite sin - reče vođa i ostade živ :(
-
Alex (gost)
| 12.12.2012. 06.41.43
Recenzija je bezveze, na vrlo sumnjiv način govori o tehničkoj strani izvođenja, a na nju se nadovezuju klinci sa komentarima, koji su sada u tom fazonu i tim godinama da mrze sve što je "u trendu" ili "veliko" (videti komentare i o El. Org).
Viva Vox su simpatična zabava za mase, kao Il Divo i sl. Koga zanima kvalitetna autorska muzika neka sluša Pol Sajmona, Vejtsa, Koena, Kejva, Bouvija, Dilana ili nekog desetog.
-
Tiki61 (gost)
| 31.12.2012. 17.28.28
Da bi se neko bavio muzičkom kritikom neophodan preduslov je posedovanje elementarnog sluha, što sa autorom ovog komentara očigledno nije slučaj. Svaki profesor solfeđa u nekoj osnovnoj muzičkoj školi bi to mogao da potvrdi, sudeći po nekim "biserima" izrečenim u tekstu. Sramota!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.