Zabranjeno pušenje se, posle rata i svih promena, prvi put pojavilo u Beogradu 2003. godine, u polupraznoj gornjoj sali Doma omladine koju smo raznim imenima u prošlosti zvali a sada se odaziva na Amerikana. Devet godina kasnije, prostor je isti, doduše renoviran i sa binom na drugoj strani. Ima još jedna razlika – bilo je krcato (oko 800 ljudi). I još jedna – na Hasetu se, ne samo iz publike već i sa bine, čulo Ju-go-slavi-ja, premijerno kod novog Pušenja
Mesto: Amerikana Doma omladine Beograda
Vreme: 29. novembar 2012.
Rudarski (Srce, ruke, lopata) je posao odradio Sejo Sekson sa svojom ekipom u međuvremenu, kada je Beograd u pitanju. Svaki koncert je bivao sve puniji, a broj onih koji su Zabranjeno pušenje bez Neleta prihvatali sve veći.
Bend je, baš kao i u slučaju albuma Hodi da ti čiko nešto da, u finišu koncertnih aktivnosti pred povratak u studio, plasirao još jednu trosatnu epizodu u Amerikani, gde se, od početka nastupa, 35 minuta posle zvanično najavljenog termina (21h) slila ogromna količina pozitivne energije. Uvodni taktovi Juga 45 kao da su celoj hali bili komanda „ruke uvis“, a Pušenje je sa prvim stihovima „Kažu da su čuda sveta piramide visočke" (koje su odavno zamenile afričke u live verziji) dobio i masovnu glasovnu podršku. Istovremeno, bio je to Seji znak da tokom pesama može nakratko glasovno da predahne, tj da „Vembli“, kako uvek naziva publiku i prostor, te trenutke pokriva na pravi način. Teško da mu je iko zamerio i teško da bi iko u sali menjao ova tri sata za sat i po ili dva Seksonovog vokala bez poštede.
Brzo pošto je proslavu „erotske“ 69. godišnjice AVNOJ-a proglasio otvorenom, Sekson je otkrio da je Na straži pored Prizrena pesma, zapravo, „o ježu koji ga je prep'o“ tamo, a Guzonjinog sina bend i dalje svira u dosta drugačijoj verziji u odnosu na albumsku. Samo se zagrebalo po još uvek aktuelnom Muzeju revolucije - pored naslovne teme, čusmo i uvodnu, „prvoloptašku“ Modni guru („nekad se to zanimanje zvalo krojač“) i, svakako, jedan od najlepših (doduše, ne i mnogobrojnih) sentiša u celokupnom opusu svih pušenja – Tvoja bosa stopala.
Ono što se, međutim, desilo na Nedelji kad je otiš'o Hase, koja, već standardno, ima džeziran uvod („ne mogu da pucketam prstima jer su mi znojavi, od brojanja para“), bilo je prilično iznenađenje. Jeste 29. novembar, jeste cela priča u najavi koncerta povukla (ne prvi put) na crtu nostalgije, međutim, „Ju-go-slavi-ja“, poklič koji daje okvir priče o velikom fudbaleru Asimu Ferhatoviću na drugoj ploči, od obnavljanja rada benda na koncertima je „pokrivan“ pojačanom svirkom. Publika i bend sinoć, po prvi put, nisu imali tu vrstu konfrontacije jer se i sa bine skandiralo prostoru od Vardara do Triglava.
Lutka sa naslovne strane bila je posvećena „ženama koje teško rade na ruskim jahtama“, a Balada o pišonji i žugi i Lijepa Alma obogaćene zvukom Seksonove akustare. Na sviračkom polju, to već nikome nije iznenađenje, dominirao je violinista i klavijaturista Robi, ali je i ostatak benda, zaključno sa završnom poslasticom za veterane među fanovima, Gospođa Brams, potvrdio reputaciju sastava kome su živi nastupi najjača strana.
Bendu, očekivano, nije dozvoljeno da se sa publikom oprosti posle simboličnog kraja zvaničnog dela (Dan republike), ali ni posle prvog bisa i Fildžana viška kojim, obično, završavaju koncert. Na drugom bisu se Zenica ponovo čula – nepotrebno za bend koji može i dva koncerta da ispuni znanim temama. Zabranjeno pušenje zaslužuje, međutim, kad je set lista u pitanju veliki plus jer je u ligi sa Hladnim pivom i ostalim sastavima koji svoju koncertnu ponudu redovno „apdejtuju“, redosled rotiraju i time na najbolji način pozivaju publiku da ponovo dođe.
Kada opet posete Beograd, verovatno u sklopu promocije albuma koji, za sada, ima radni naziv Radovi na putu, videćemo koliko će se ponuda razlikovati od sinoćnje, koja je izgledala ovako: Jugo 45, Na straži pored Prizrena, Kanjon Drine, Abid, Srce, ruke i lopata, Muzej revolucije, Guzonjin sin, Bos il' hadžija, Možeš imat' moje tijelo, Karabaja, Pos'o, kuća, birtija, Devojčice kojima miriše koža, Modni guru, Balada o Pišonji i Žugi, Lutka sa naslovne strane, Šeki's On The Road Again, Nedelja kad je otiš'o Hase, Selena, Zenica blues, Stanje šoka, Tvoja bosa stopala, Počasna salva, Lijepa Alma, Fikreta, Ibro dirka, Dan Republike, Pišonja i Žuga u paklu droge, Sanjao sam noćas da te imam, Fildžan viška, Zenica (repriza), Gospođa Brams.
P.S. „Vembli“ je odlučio da zabavi ni tad ne bude kraj – holom DOB-a su se još dugo orile Fikreta, Bos Il' hadžija...
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ауф (gost)
| 30.11.2012. 19.27.24
Што се тиче југоносталгије (ту не мешам носталгију "обичну") о томе све најбоље говори управо музичар, Бошњак, Дамир Авдић који у својој песми каже дословно: "Јебо вам Тито и оца и матер..."
-
из рецензије албума Дамира Авдића (gost)
| 30.11.2012. 19.32.43
Za kraj sam ostavio definitivno najjaču pjesmu na albumu "Bratstvo i jedinstvo" koju neću komentirati već ću samo kopirati uvodne stihove da vidite o čemu je riječ ''Bratstvo i jedinstvo je završilo na dva floora / u masovnim grobnicama i koncentracionim logorima / na kojem od ta dva floora želiš da ti sviram / pičko jedna nostalgična / jebo ti Jugoslavija majku / jebo ti balkan beat majku / jebo ti regija majku, jebo ti Tito i oca i majku''.
-
Enes (gost)
| 30.11.2012. 20.21.37
,,Doći će vrijeme i za istinu. A istina je da nije Jugoslavija završila u masovnim grobnicama i koncentracionim logorima. U njima su počele njene državice-nasljednice, entiteti, provizorijumi i okupirane teritorije, i četrdesetih i devedesetih godina dvadesetog vijeka. Jugoslavija se rodila iz zvijezde na čelu i iskre u oku, iz rane u srcu mrtvog Ujevića, iz groba među maslinama Ljubomira Milanovića "svršenog maturanta iz Smedereva", iz eha pucnja Gavrila Principa, onog koji je napisao stihove što su i poslije stotinjak godina najbolji komentar na priču o smrti Jugoslavije: Ko hoće da živi nek mre/ ko hoće da mre nek živi''. Muharem Bazdulj Iskra u oku, nedeljnik Vreme 29.XI.2012
-
Zagor (gost)
| 30.11.2012. 22.35.22
Jebo vas Damir Avdić i njegovo površno proseravanje. Nisam nostalgičan za Jugoslavijom, već za sistemom u kome nije najbitnija nacionalnost, i gde nisam gladovao sa diplomom, i u kome je moj sin mogao da računa na posao i penziju jednog dana. Samo vi pljujte Jugu, čuvari kapitalizma.
-
Dil-ha (gost)
| 01.12.2012. 03.16.54
Ima li ste na Tasu mislim da je ovo '97 ako nije i ranije skandiranje Jugoslavija, Jugoslavija https://www.youtube.com/watch?v=5VSpTt8QbK8 i kao na svim Neletovim koncertima. Dok probajte da nadjete na Hapsi sve! live iz '98 bilo kakav pomen Juge.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.