Još jedno parče makovnjače

Scenario: Đorđe Milosavljević
Glavne uloge: Dejan Lutkić, Gordan Kičić, Ivan Bosiljčić, Dragan Nikolić
Sezona: 2
Broj epizoda: 12
Žanr: misterija
Trajanje epizode: oko 60 minuta
Originalni kanal: RTS
Proizvodnja: Srbija, 2012.

Pre oko dve godine prikazana je Sva ta ravnica, a sada je vreme za nastavak, za Jagodiće. Umesto na Pinku, serija se prikazuje na RTS-u, a ovoga puta je izostalo učešće famoznog Nenada Čanka (po motivima njegove knjige nastalo je prvih 12 epizoda). Bez obzira, ako se izuzme izmena naslova (verovatno neophodna zbog ugovora sa Pinkom), sve drugo je ostalo manje-više isto. Miroslav Lekić se ponovo latio režije, Đorđe Milosavljević je napisao još jedan scenario krcat intrigama. Udarna glumačka ekipa (Lutkić-Kičić-Nikolić-Bosljčić) je i drugi put na okupu, s tim da je u novoj sezoni, bar na uzorku od prve tri epizode, uloga Dragana Nikolića znatno reducirana (tata Jagodić više nije u centru zbivanja, već je poslat na remont u Slankamen), dok je Bosiljčićeva proširena (sada je po značaju izjednačen sa Lutkićem i Kičićem - valja iskoristiti popularnost koju je stekao glumeći u Šotrinim serijama).

Zanimljivo, sve mane i vrline prisutne u prvom ciklusu i dalje su tu. Da krenemo od onog što ne valja. Pre svega: sveprožimajuća tromost. Serija je prespora, iritira navlačenje minutaže. Prva epizoda je posebno mučna, scene su dužene do granice izdržljivosti (taktika je sledeća: jedan lik nešto kaže, onda kamera natenane beleži reakcije svih prisutnih, pa tako u krug). Sve one naviknute na kvalitetne strane serije odbiće spori ritam Jagodića. Ako, na primer, napravite bizaran eksperiment i jednu za drugom pogledate prve epizode novih sezona Jagodića i Američke horor priče, primetićete razliku kao između neba i zemlje. Nije stvar samo u parama. Jagodići su retro ne samo po setingu, već i po pristupu. Ipak, ovo je XXI vek, televizijski standardi su porasli. Dinamičnija montaža bi svakako dosta pomogla, ali bi to onda smanjilo broj epizoda – pa samim tim i novac koji se dobija po minutu prajmtajm programa. Trojica glavnih glumaca i dalje glume kao da nisu u istoj seriji. Lutkić (Jovan) forsira što dublji glas, Kičić (Branko) prodaje beogradski šmekeraj, dok popularni Bos (Lajko) značajno gleda i pravi duge pauze između rečenica.

Što se pohvala tiče, prvu zaslužuje Đorđe Milosavljević. Iako su mu neki zamerili na neuverljivosti dijaloga, njihova arhaičnost ne smeta – tim pre što je radnja Jagodića smeštena u 1929. godinu. Milosavljević i dalje insistira na srpskoj gotik matrici, što omogućava prodor dobrodošlih horor/triler elemenata. Sve bi to bolje funkcionisalo da je zgusnutije, ali bez obzira, scenarista se trudi da u svaku epizoda ubaci poneki šok – za sada se glavna misterija vrti oko ubice koji sa pokladnom maskom na glavi plaši i brijačem masakrira paore; a tu je još nekoliko potencijalno zanimljivh podzapleta (anarhisti, prizivanje duhova). Naravno, ne nedostaje ni romanse. Kako su gotovo svi ženski likovi iz Sve te ravnice poubijani, u Jagodićima se pojavljuje buket novih dama. Iz prve sezone ostale su jedino epizodne Marišneni (Gorica Popović) i Goluba (Sonja Damjanović), dok je naprečac, u prologu, uklonjena ranije ključna Milica (Ivana Popović). Od friških ljubavnih interesa tu su lepa Helena (glumi je Nina Janković, poznata iz Montevidea), raspuštenica Aida (Mir-Jam veteranka Sloboda Mićalović), poslu predana Klara (Slavica Vučetić) i zavodljiva Sofija (Zorana Bečić), dok Nataša Ninković glumi spiritistkinju Borjanu Vranješ.

Kuriozitet serije je i to što njeno prikazivanje prati publikacija istoimenog romana. Laguna je već objavila Jagodiće: Pokladne vatre, prvi tom planiranog troknjižja, a slede Jagodići: Kaštel u ravnici i Jagodići: Maske i lagumi. Novelizacije, naravno, potpisuje Đorđe Milosavljević koji je za svoj prvi roman Đavo i mala gospođa dobio nagradu Isidora Sekulić. Scenarista Milosavljević, jasno je, želi da se proširi delokrug delovanja i nastavi plovidbu književnim vodama. Doduše, stilska nadahnutost prisutna u Đavolu... je ovoga puta uglavnom izostala. Trotomni Jagodići su nastali preradom postojećeg scenarija, bez nekih većih dorada/izmena. To rezultira razvučenim narativom sa previše nepotrebnih dijaloga. Prva trećina serije i Pokladne vatre idu gotovo paralelno, razlike su minimalne, nastale verovatno zbog nedostatka novca tokom snimanja (tako je, recimo, iz serije izostala produkciono zahtevnija scena u kojoj Branko tone u raskvašenu zemlju na groblju). Novelizacija Jagodića će oduševiti najvatrenije poklonike serije, mada je jasno da je ovoga puta komercijalni aspekt u potpunosti zasenio umetničke pretenzije. Sudeći po Laguninoj TOP 40 listi, roman Jagodići: Pokladne vatre nije loše startovao - bolje je prodavan od novog dela Isidore Bjelice. Da li će Jagodići uspeti da nadmaše gospođu Vilmu ostaje da se vidi u nekoj sledećoj epizodi. Jesu Jovan i Branko smrt za žene, nije sporno, ali izgleda da je ta Vilma neki baš tvrd orah.