Napravili smo dramatičan pomak, i tekstualno i melodijski

Učešće Jovana Matića na tribini povodom 30 godina world musica u Srbiji, 18. oktobra, iskoristili smo za mini intervju sa frontmenom Del Arno Benda za Popboks. Prvo osvrt na ono najsvežije, festival One Love Jamaica u Domu omladine gde je nastupio DAB, pa priča o novom albumu...

„Moram da kažem da smo mi nerado, ali po defaultu učestvovali usred snimanja novog albuma, i da nama sada izlazak u glavni grad sa programom koji je od onomad, nije baš u najboljem interesu. Sa druge strane, nemoguće je odbiti poziv za takvu proslavu, tim pre što je ambasadorka iz Berlina, koja je zadužena za naš region, došla do Beograda da održi govor. To je bilo u režiji konzulata Jamajke, koji sad postoji u Srbiji. Sam događaj je omogućio meni lično, ljudima u bendu i svim posetiocima, da dotaknemo nešto što je imalo veze sa legendom. Imali smo priliku da se rukujemo i popričamo sa osobom koja je direktno učestvovala u stvaranju onoga što će pretvoriti rege u svetsku foru. Ester Anderson je bila blizu Marleyja kad su nastajala prva tri, ključna albuma koja će doneti svetsku slavu njemu, ali i čitavom žanru. Koliko god da je njena uloga bila mala, nije loše videti nekog i stisnuti ruku nekog ko je stisnuo ruku Marleyju. To je, posredno, vrlo zanimljivo iskustvo, susret sa istorijom. Tu je bio još jedan lik koji se motao po Kingstonu dok se još krčkalo ono što će postati internacionalna fora, a onda, u nekom drugom planu smo došli do zaključka – mi smo ovde najveći, i tu nema spasa. Možeš da dovedeš koga god hoćeš. One Love Jamaica je pokazao da je Del Arno Bend u svom gradu, svakako, veći i od gostiju, pa makar oni bili i deo istorije. To su i priznali, rado i sa zadovoljstvom, možda neko i sa ljubomorom. Što se nas tiče – bilo je zanimljivo jer smo susreli te ljude i potvrdili sami sebi da nismo uzalud 25 godina mlatili po regeu. Postali smo vrlo relevantno ime i u međunarodnim razmerama,“ kaže Jovan Matić. 

Šta može već sada da se otkrije, vezano za novi album?

S obzirom na opšte stanje za normalnu kulturu, što smo mogli da vidimo večeras sa kolegama i drugarima koji se takođe bave nečim „profitabilnim“ kao što je world music gde rege negde in extensio spada, radimo vrlo pažljivo i polako. Imamo tu privilegiju da funkcionišemo bez nekakvih ograničenja, nigde se ne žurimo. Vrlo smo uzbuđeni jer je materijal jako interesantan, po mnogo čemu, bar nama. Jedan od planova koji nam je vrlo zanimljiv je povratak onom najosnovnijem, što i jeste učinilo rege svetskom forom. Iz susreta sa kolegama – Jamajkancima, Britancima i drugima koji se bave regeom, vidim jednu degeneraciju žanra, vrlo dramatičnu. Ja sam skoro na ivici da moram da držim neke markere. Ponosan sam na to što ćemo novim albumom afirmisati to da smo, zaista, upleteni u nešto što je izvorni rege u svakom smislu – i po snazi poruke, i po energiji koju nosi. Specifičnoj energiji, a ne onoj koja je mutirana kao nešto što je blisko hip hopu, soulu ili drugim, mnogo profitabilnijim formama za muzičku industriju. Dopada mi se taj aspekt, kad je u pitanju novi album, da smo napravili dramatičan pomak, i tekstualno i melodijski. Ljudi koji poznaju Del Arno Bend biće prijatno iznenađeni – ne mogu da dočekam da im tih 12 pesama sviramo. Trebalo bi da do proleća album bude blizu kraja, ako ne završen. Naglašavam ponovo – ne žurimo, uživamo u ono malo sreće što nam muzika donosi. Publika koja dođe na naše koncerte uvek bude bolji deo ekipe – nemamo problem da nam fali svirki pa nam trebaju spotovi... Na miru to radimo, pa, nadam se da će da bude gotovo do sledećeg proleća, bez obećanja“.