Srećni ljudi i porodično blago

Mesto: Gun Club, Beograd
Vreme: 20. septembar 2012.

Ima neke poetske pravde u činjenici da se Gun Club nalazi baš u ulici Miloša Pocerca. Heroj Mišarske bitke i boja za Loznicu revolucionisao je Srbiju na početku XIX veka baš kao što je Jeffrey Lee Pierce sa svojim mitskim bendom na kraju XX uveo punk u američku muzičku tradiciju. Prvome je nuđeno da vrati sablju Kulin-kapetana u zamenu za količinu zlata jednaku njegovoj težini - naravno, Pocerac je to odbio. Drugi je znao da duša nema cenu, i za to ima i više nego dovoljno dokaza.

Nekako prirodno se u ovo hajdučko društvo uklopio Max Cavalera koji je sa svojim porodičnim muzičkim vozićem bendova sinoć posetio srpsku prestonicu. Za ime njegovog kalibra sasvim je očekivano, no za uobičajene rock svirke u Beogradu posve je nesvakidašnji prizor dupke punog Gun Cluba. Preko 400 duša se tiskalo dok se sa razglasa kotrljalo nekoliko numera sa Vulgar Display of Power, a zatim je usledio i "luksuz" kad nam stranci dođu u goste - koncert je počeo na vreme.

Ima ona stara Tolstojeva sa početka Ane Karenjine o srećnim i nesrećnim porodicama, no teško da je ta misao primenjiva na porodicu Cavalera - malo je porodica koje svoju sreću pronalaze na zajedničkim turnejama. Prvi po rasporedu Maximum Cavalera satnice bili su Lody Kong - bend Maxovih sinova Igora i Zyona, dečka koji je dobio svoje mesto u metal istoriji još pre nego što se rodio - budući da se kucanje njegovog srca u stomaku mama Glorije čuje na početku ploče Chaos A. D. Igor je godinama uveseljavao festivalsku publiku po svetu tako što mu je tata davao da svira bubnjeve u Troops of Doom. U Lody Kong on je pevač i gitarista, sa sve fluoroscentno plavom (blue, ne blonde) bojom kose, Zyon lupa bubnjeve, a muzika koju sviraju je tipično mladalačko lutanje između metala, hard corea i 90s alternative. Igorovi vapaji da prizove publiku na aktivnost ostali su neuslišeni.

Publika se miknula sa mrtve tačke tokom nastupa grupe Incite koju predvodi Maxov usvojeni sin Richie. Incite je nedvosmisleno metal bend sa jakim thrash korenima (plus) i modernim pristupom materiji (smor). Kose lete na sve strane, Richie se svojski trudi i uspeva da animira masu, a njegova Obituary majica je po završetku nastupa bila skroz natopljena znojem. Incite je pošten bend kome fali pamtljivijih pesama kako mu budućnost ne bi zavisila od nepotizma. Do tada, oni su u onoj kategoriji grupa kojima tehnički nema šta da se zameri ali čija muzika ni u jednom trenu ne oduzima dah.

Posle nešto duže pauze na binu se konačno penju Soulfly, u sredini je porodični šaman lično Max sa svojom poslovično nedokučivom rasta metal frizurom u kojoj preovlađuju crveni i crni tonovi. Na zvučniku čuče brojne flaše vode kojima se gospodin Cavalera uredno poliva po glavi. Set počinje sa World Scum, nosećim singlom sa ovogodišnjeg albuma Enslaved (s tim u vezi su oni ropski lanci na stalku za mikrofon). Pesma doživljava frenetičan prijem, mada je i gluvima jasno da niko od prisutnih nije došao da bi nju posebno čuo. Ova procena dobija potvrdu sa Maxovom najavom pesme Territory, jednim od primera zbog čega je Sepultura u klasičnoj postavi među deset najvećih metal bendova svih vremena. Dopunski argument za ovu tvrdnju nailazi uskoro u vidu Refuse/Resist tokom koje bend dostiže tačku ključanja, a više od pola prisutnih u klubu skače kao zaposednuto. Dok su drugi komplikovali, Max je mudro zaključio da je jednostavnost majka svega. Marc Rizzo, Tony Campos i David Kinkade svakako nisu Andreas Kisser, Paulo Jr. i Igor Cavalera, no sudeći po sinoćnoj predstavi čini se da ova postava ima izraženiju unutrašnju hemiju u odnosu na bezbrojne ranije postave grupe u kojoj je jedina deceniju i po duga konstanta Max.

Iako je planirano da se vatra drži na visokom nivou i nakon Chaos A. D. evergrinova, bend nije uspeo da izvođenjima pesama Back To The Primitive i Roots Bloody Roots održi željenu temperaturu. Ipak, pomenute pesme su dovoljno kvalitetne da i u slabijim interpretacijama nailaze na silovitu povratnu reakciju. Slično se može reći i za zaključne Attitude i Eye For An Eye, tokom koje se Max pojavljuje u crvenoj Eyesburn majici a zatim razvija srpsku trobojku sa Soulfly znakom umesto ocila na sredini. Puštena je muzika sa razglasa, deo prisutnih ostaje da čeka bis, a vaš izveštač se odlučuje za vazduh.