Dodirni mi kolena

Seidl, vrlo jasno daje do znanja da njegove junakinje nisu naivne da poveruju da će zasta pronaći ljubav koja će ih grejati do kraja života. Ono na čemu se zasniva njihova vera blisko je trgovačkom odnosu u kom svaki kupac, za svoj novac, posebno ako je papren, uz krajnji proizvod, želi i varku da kupuje nešto više od same usluge

Kristina Đuković

Ocena:
8

Originalni naziv: Paradies: Liebe
Scenario: Veronika Franz, Ulrich Seidl
Uloge: Margarete Tiesel, Peter Kazungu, Inge Maux, Dunja Sowinetz, Helen Brugat
Žanr: Drama
Trajanje: 120 min
Proizvodnja: Austrija, Nemačka, Francuska, 2011.

U pitanju je jedan od retkih filmova na ovogodišnjem Palićkom festivalu (ako izuzmemo mađarski Samo vetar i rumunski Iza bregova) koji ne koristi zaleđinu “evropski” i “umetnički” kao mogućnost da zamuti vodu.

Ulrich Seidl i u ovom kao i u svom prethodnom filmu Import-Eksport govori o seksu kao trgovini, s tim što se okvir za priču sa gotovo dokumentarističkog fokusa na trgovinu belim robljem, u slučaju Raj: Ljubav premešta na ne toliko kriminalizovanu i poznatu temu seksualnog turizma kojom se pozabavio Mišel Uelbek u svojoj knjizi Platforma. Za razliku od Uelbeka kome je ova tema poslužila da zađe u mizantropsko i s vremena na vreme samodovoljno traganje za odgovorom na pitanje postoji li bliskost u svetu u kom novac pruža zaštitu, kontrolu i dominaciju nad bližnjima, Seidl ovu trgovinu podrazumeva i posmatra šta se sa ljudima zaista zbiva u toj ujdurmi. Pored zadovoljavanja radoznalosti, Uelbekovom mraku i jadikovkama usamljenika ustupa mesto komedija. Jer, kako nas je učio Bergson, komedija je u atomatskom ponašanju, a u ovom slučaju upravo ta tragična Uelbekova ljubav preživljava kao suvišna i po malo kičerasta navika, luksuz bogatih, koji nastavlja da proganja aktere ove izvrnute romanse. Redom preturajući sve predznake melodrame i ljubavnog filma, kao nepažljivi učenik na vozačkom ispitu. Preciznost grešaka i deseksualizacija matrice egzotičnog ljubavnog filma, Seidlov film čini gotovo savršenim da nije usporavanja i preteranog objašnjavanja poente na samom kraju.

Sve što je u filmu Import-Eksport delovalo na gledaoca kao upozoravajuće, direktno preteće sa ciljem da ukaže na veliki društveni problem, u Raj: Ljubav odeva klovnovsko odelo budući da su žrtve prevare sasvim svojevoljno uključene u trgovinu ljubavlju, a gledaoci su svedoci njihovog samozavaravanja u jedinom preostalom odnosu prodavac-kupac.

Glavna junakinja koju češće prepoznajemo, poput komičara iz zlatne ere nemog filma (Čaplina ili Bastera Kitona) po njenoj konturi, grimasama i napadnom, klovnovskom smehu, nego po karakteristikama duha ili životnim ciljevima i sukobima sa drugim junacima, Austrijanka je koja odlazi na odmor u Keniju kako bi, po instrukcijama svojih prijateljica (već duboko porinutih, kao procvali morski krastavci, u zasićene kenijske vode), doživela strast i, kako ona veruje, “pravu ljubav”.

Naime, ove žene su čak lišene mudrosti starih dama iz domaćih i stranih sapunica koje su odavno vezale pojas, ali hukću za vratom svojih mladih naslednica. Oslobođene ovog tradicionalnog okvira, one plutaju po moru čekajući spasioca, ali ne žele da budu spasene ukoliko im se ne upute prave reči. Novac je, kako Seidl primećuje, zasićen sobom i želi da postane neprimetan. Za šta je opet potreban novac, i opet... a dalje oni koji ga nemaju i ne znaju. Što je, kako ćemo u filmu videti, nemoguće, posebno kada je sa druge strane neko ko ima egzistencijalne probleme ili je samo navikao da zarađuje novac, pa se našao na toj tako primitivnoj i nesofisticiranoj lestvici monetarne razmene u kojoj novac nije zamena za emociju, već za hranu i svakodnevicu. I, eto komedije nesporazuma.

Ovaj nesporazum nije toliko kulturološki kako bi se moglo pomisliti budući da se Austrijanka susreće sa nekolicinom kenijskih mladića koji na rajskim plažama prodaju svoje telo razočaranim, ostarelim damama sa Zapada, koliko nesporazum između kupca i prodavca. Naime, Seidl, vrlo jasno daje do znanja da njegove junakinje nisu naivne da poveruju da će zasta pronaći ljubav koja će ih grejati do kraja života. Ono na čemu se zasniva njihova vera blisko je trgovačkom odnosu u kom svaki kupac, za svoj novac, posebno ako je papren, uz krajnji proizvod, želi da je i zavaran da kupuje nešto više od same usluge. Upravo na tom terenu, izgrađena je sva tragika glavne junakinje koja toliko očajnički želi da kupi laž i san o ljubavi da je gledalac stavljen u poziciju da sa njom živi ne osuđujući je (jer je njena želja i nezadovoljenost toliko iskrena), ali i da, zahvaljujući maestralnoj režiji, ni u jednom trenutku ne gubi iz vida širu sliku u kojoj je Austrijanka ipak samo tužna i komična figura - umorni, izumirući nervni završetak Zapada koji pokušava da isisa ono malo snova iz već odavno opustošenog i izmrcvarenog Trećeg sveta koji se sa njim, s pravom, poigrava kao sa ispumpanom loptom po talasima zagađenog i ni malo plavog mora. Ne gubeći iz vida ovaj transfer, Seidl uspeva da ulovi i prikaže niz finesa u tom nepreciziranom, ali jasnom odnosu koji film čini dramatičnim.

Za razliku od niza holivudskih filmova o kojima je kao o fenomenu već pisano po teorijskim radovima – o ženama, umornim od uloga alfa ženki koje su na Zapadu dobile šefovska i ostala mesta pa umorne žure u zabite delove Evrope, Azije i Afrike da pronađu svoje tarzane i povrate osećaj da su “slabiji pol”, Seidl nas ne uljuljkuje u melodramu, već junake postavlja kao igrače koji imaju određene uloge i sve vreme pokušavaju da ukradu više nego što mogu da dobiju varajući emocijama ili izgledom. Čak ni destinacije koje su zaista daleke i sa obzirom na more i obnažena tela egzotičnih mušlkaraca ne koristi da fabrikuje rajske slike. U svakom trenutku, Seidl briše lažno rumenilo sa ovih slika, a njegove junakinje najpre su nalik na četiri čoveka u čamcu koji kod Džeroma plutaju izgubljeni po britanskim selima u nadi da će pronaći svoj raj i biti srećni učesnici u romansi o britanskom zelenilu, dok postaju samo brodolomnici i ljudi ozeblih nogu.

Ne treba misliti da je ovaj film, koji je osvojio inače Palićki toranj za najbolju režiju, odskočio od ostalih na Paliću zbog pametno odabrane teme, iako tako možda deluje. Odskočio je zbog preciznosti i zbog odlučno sprovedene ideje da se do samog kraja, uprkos nizu mogućih zamki, ne odustane od jasnog, smirenog, neosuđujućeg pogleda na jedan veliki brod koji odavno tone. A, kako je smisao za humor u takvim situacijama najteže očuvati, to je jarbol koji uvek najviše para oblake i rasteruje filmove koji misle da će svojom turobnošću i tobožnjom ozbiljnošću dokazati da su iznad situacije.

Komentari

Carneval of Souls (gost) | 25.07.2012. 15.21.46

definitivno najveci reziser danasnjice
Pedja (gost) | 26.07.2012. 01.51.28

Svakako nije najveci reziser danasnjice. Scakako da je u 50 najvecih rezisera danasnjice.
Marin Idn (gost) | 19.09.2012. 17.32.05

Uh, teskog li osvrta na film. Deluje mi nespretno napisano, a malo toga receno. Mislim da je kljucna stvar zanemarena, a to je robovlasnicko drustvo. Neokolonijalizam i njihov iskvaren moralizam. Mislim da je veoma bitno reci kako su ti crnci koji prodaju svoje telo, opet ne klasican seks turizam, bili primorani da to rade. Opet sa druge strane, ne vidi se ko je zaista zapoceo ovo. Da li isfrustrirani belac ili siromasni crnac. Sve u filmu je na mestu sem minutaze. Umori covek, a prici nikad kraja. 90 minuta je sasvim dovoljno.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike