Predah od buke

Zaštitno lice beogradskog novog talasa, tvorac filmske i muzike za decu, vredni saradnik i cenjeni solo izvođač... Vlada Divljan i nakon više od tri decenije raznovrsnih muzičkih aktivnosti ima snage i motiva da započne neke nove priče. Zajedno sa starim prijateljem Maxom Juričićem (Azra, Film, Le Cinema, Vještice, Šo!Mazgoon, Gego i Picigin bend), Divljan se upustio u novu muzičku avanturu sa Ljetno Kino Big Bendom, s kojim je nedavno objavio singl sa pesmama Najlepša i Vodim te na more u izdanju Aquarius Recordsa.

Neposredno pred odlazak na more, naš sagovornik je bio raspoložen i nadahnut za iniciranje čitalaca Popboksa u svoju novu muzičku misteriju.

Ljetno kino priča - kako je do nje došlo?

Spontano, mada naravno postoji i prvi deo priče. Max i ja se znamo od 1980. i dosta smo toga preturili preko glave zajedno, što družeći se, što svirajući skupa (Le Cinema). Sam povod za sve ovo bio je Maxov poziv da, zajedno sa Rundekom, budem gost Ljetnom kinu na koncertu povodom studentskom festivala KUFER krajem 2010. godine u Puli. Onda sam ja njih zvao na uzvratna gostovanja u Zagrebu i Beogradu i korak po korak, eto ti saradnje... Tom prilikom je Max ponovo preslušao moj album Sve laži sveta iz 2000. godine i palo mu je na pamet da s Ljetnim kinom snimi ljetnji singl sa dve pesme sa te ploče. To znači da je ovo naše prvo izdanje zapravo prvi singl Ljetnog kina na kome sam ja gost, Max je napravio aranžmane i organizovao snimanje u Zagrebu, a na jesen idemo sa novim pesmama...

Među instrumentima koje svirate su i ukulele, stand up drum... Pomalo neobičan izbor, zar ne?

Moram da priznam da sam, kad mi je Max prvi put pričao o instrumentalnoj postavci svog novog benda (ukulele, klarinet, stand up drum) pomislio da je lagano poludeo, no kao što vidiš, promenio sam mišljenje, možda sam i ja poludeo (smeh). Međutim, "mali" instrumenti poput ukulelea i klarineta ne "jedu" puno frekvencija, tako da ostaje puno prostora za glasove, a oni su, sva trojica, odlični pevači. Pri tom su, Vlade (klarinet) i Buki (bubanj), naše mlade uzdanice,  iz Postira na Braču i čitavo detinjstvo i mladost proveli su pevajući u klapama. Dakle, osim potpuno drugačijeg instrumentarija, to njihovo pevanje me je privuklo Ljetnjem kinu, a oduvek sam voleo način na koji je Max radio sa back vokalima, još iz vremena originalne postave grupe Film.

Čini se kao otklon zrelih ljudi i iskusnih svirača od rokenrol mladosti, mada imate i mlađe članove u grupi... (smeh)

Ne bih ipak to tako nazvao, jer iako mi s godinama sve više prijaju akustični instrumenti, daleko od toga da mi se struja ogadila, dapače... Dakle ovo je više kao neki predah od buke.

Kakvi su vam planovi u bliskoj budućnosti?

Kao što rekoh, na jesen izlazi još jedan singl, ovog puta moj, a Ljetno Kino su gosti (smeh), sa jednom novom pesmom i još jednom prearanžiranom. Takođe planiramo da posle nove godine izbacimo treći singl, sa još dve nove pesme. Posle ćemo videti, već kako se stvari budu razvijale.
Što se postave tiče, u najširoj verziji, trebalo bi da nas bude 9 na bini, svi instrumenti su akustični (doduše elektrifikovani), osim ova tri, tu su akustična gitara koju sviram ja, bas - Marino Pelajić, harmonika, još jedan ex-Filmovac, Kuzma i čelo koje svira Stane, plus beatbox Ante Prgin Surka u čijem studiju snimamo i autor spota za "Najlepšu", Radislav Jovanov Gonzo na udarljkama...

Ti si poznat kao neko ko je dosta sarađivao sa raznim muzičarima - od Gileta do Guru Gagija i Šabana Bajramovića, evo sad i sa Maxom i Kuzmom. Šta te navodi na ove saradnje i kakva iskustva imaš iz svih tih kolaboracija?

Svi mi muzičari smo, pod uslovom da nas ne vode neke plitke strasti, neka vrsta plemena i svi se među sobom dobro razumemo i, uglavnom, slažemo. Kada sviramo, mi komuniciramo, kroz svoje instrumente pričamo svoje priče, a ako se dovoljno opustimo, i pri tom imamo šta da kažemo, te priče postanu zanimljive i drugima... inače, primetio sam nešto zanimljivo: velika većina ljudi sa kojima radim i sa kojima sam radio su, kao i ja, jedinci... u Idolima su svi bili jedinci, u Old Starsima takodje, Max, Piko Stančić i Marino, basista, su jedinci... Ko zna, možda smo u večitoj potrazi za nerođenom braćom (smeh). A iskustva iz kolaboracija sa muzičarima su sva dobra, uvek nešto novo naučiš.

Ove godine se navršava tri decenije od Odbrane i poslednjih dana. Kako ti zvuči ova, po mnogima veoma uticajna ploča sa ove vremenske distance?

Zvuči mi dobro, uprkos određene pompeznosti i mladalačke pretencioznosti koje tu definitivno ima, dovoljno zanimljivo da i danas može da se sluša, a to je najvažnije. Na toj ploči smo dugo i vredno radili, što na probama što u studiju i nastala je u zenitu Idola, i na svoj način je veoma iskrena, ponekad čak i intimna.

Da li imaš i neke solo planove i ideje koje čekaju na realizaciju u predstojećem periodu?

Da, konačno sam počeo da snimam nove pesme i u Beogradu, one električne, no kako već odavno najavljujem novi album, uzdržao bih se od vremenskih prognoza (smeh). Ovoga puta radim kako sa svojim bendom, tako i sa ljudima iz drugih bendova, radi se uglavnom o mlađim muzičarima i muzičarkama, što ne znači da neće biti i gostiju iz prošlog milenijuma.

Čime se baviš kad ne sviraš muziku?

Biti otac dva dečaka (13 i 9 godina) u mom uzrastu znači da ti baš nikada nije dosadno, a i bavljenje muzikom danas može da podrazumeva sate i dane provedene za kompjuterom u proučavanju koječega, no, na moje veliko zadovoljstvo, uspevam dosta i da čitam.