Sasvim solidan film čija se ključna autorka kreće davnih dana utabanim stazama, dakle, solidan film, ali i ne mnogo više od toga
Naslov originala: Friends With Kids
Scenario: Jennifer Westfeldt, Adam Scott, Megan Fox, Erdward Burns, Maya Rudolph, Chris O'Dowd, Jon Hamm, Kristin Wiig
Žanr: umereni rom-com
Trajanje: 107 minuta
Proizvodnja: SAD, 2011.
Ako ni po koga drugog, a ono sreća po recezente što film Prijatelji dosta brzo očita sve svoje kvalitete i sve svoje manjkavosti. A kvaliteti i manjkavosti ovde stoje u gotovo savršenoj ravnoteži.
Prijatelji nominalno pripadaju stilsko-produkcionoj podgrupi američkog nazavisnog/indie filma, ali osim toga valja naglasiti da se i u tim samonategnutim granicama ključna autorka ovog ostvarenja Jennifer Westfeldt (ovde i rediteljka i scenaristkinja i producentkinja i tumač jedne od dve glavne uloge), reklo bi se, ciljano i svesno drži sredine i tog puta. To je igra na sigurno i to je, naravno, sasvim legitiman potez, ali u isto vreme to omeđuje Prijatelje Westfeldtove u zabat mnogo puta viđenih pričaonica na teme muško-ženskih i šire shvaćenih međuljudskih odnosa.
Prijatelji kreće od osnovne potke o dvoje višegodišnjih, iskrenih i odanih prijatelja koji se dogovore da udruženim snagama dođu do potomstva dok im i onaj poslovični poslednji voz ne utekne. Dolazak deteta na svet, sasvim očekivano, drastično menja prirodu njihovog dotadašnjeg odnosa, baš kao što u dobroj meri utiče i na njihove odnose sa poširom mrežom prijatelja. Premisa, dakle, sasvim jasna i ne bez privlačnosti i rezona, premisa dovoljno jaka da se oko nje sroči čitava jedna filmska priča, ali ipak lišena potencijala za stvaranje istinski osobenog i filma viših dometa.
Westfeldtova svoje Prijatelje pozicionira unutar mikrokosmosa koji dobro poznajemo iz ostvarenja nedavno upokojene Nore Ephron i to je uzor koji autorka ovog ostvarenja ni ne pokušava da prikrije. Jedina nevolja je što ovaj film, uprkos opštoj uprizorenosti i svrsihodnosti, te solidnoj izradi po svim pitanjima i nekoliko odblesaka scenarističke genijalnosti u najavi (recimo, u sceni razgovora o dužini penisa), kao celina ipak vidno zaostaje za klasikom Kad je Hari sreo Sali, pa čak i kada vrednost čitavog poslednjepomenutog remek-dela svedemo na uzorak legendarne scene u kojoj Meg Ryan simulira orgazam u punom restoranu.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.