Kuvarica lavljeg srca

Naslov originala: Julie&Julia
Scenario: Nora Ephron, po knjigama Julie Powell i Juliae Child
Uloge: Amy Adams, Meryl Streep, Stanley Tucci, Chris Messina, Linda Emond, Jane Lynch, Mary-Lynn Rajskub
Žanr: Komedija/Drama
Trajanje: 123 minuta
Produkcija: USA, 2009.

Film o kuvanju? Samo za posebno zainteresovane, pomisliće neko. Međutim, ako malo zagrebemo ispod ukusne površine, videćemo da je film Nore Ephron i o istrajnosti, odlučnosti i gvozdenoj volji dveju žena razdvojenih jazom od 50 godina, ali spojenih ljubavlju prema vrhunskoj francuskoj kuhinji.

Julia Child (Streep) je supruga američkog diplomate u Parizu pedesetih godina, koja, fascinirana francuskom kuhinjom, rešava da je približi prosečnoj američkoj domaćici. Julie Powell (Adama), je nesrećna činovnica u vladinoj agenciji, pisac koji ne uspeva da završi svoj jedini roman i samouki gurman.

Ephron nam naizmenično predstavlja Juliaine napore da napiše svoju slavnu knjigu recepata i Juliein projekat: napraviti sva 524 recepta iz dotične knjige za 365 dana, praćen odgovarajućim blogom. Istovremeno ćemo dobiti i mrvice iz njihovih privatnih života i priključenija.

Ovde treba napomenuti da je Ephron izuzetno lukava rediteljka. Način na koji su dve kuvarice, njihove ličnosti i metode, kontrastirane na prvi pogled je blagonaklon obema. Međutim, pri pažljivom gledanju upada u oči da Julie doživljava nervne slomove svaki put kad joj neki recept ne uspe, dok Julia mnogo jače životne udarce podnosi uzdignute glave.

Iako je Amy Adams zaista simpatična, i uspeva da svoj lik učini uverljivim, posle izvesnog vremena počinjemo da se pitamo „Čemu uopšte ’Julie’-deo?“ U korist joj ne ide ni činjenica da je suprotstavljena Meril Streep, koja ovom ulogom ponovo potvrđuje da je jedna od najboljih savremenih glumica (ako ne i najbolja). Ovladavši ličnošću Juliae Child do poslednjeg gesta, ona suvereno vlada i ovim filmom, i jedan je od najbitnijih razloga za njegov uspeh.

Ono što ovde nedostaje je pravi dramski konflikt, jer iako imamo naznake istog pred kraj, on ostaje nerazrešen, i završno, pomirljivo rešenje ne pruža gledaocu pravo zadovoljenje. Iako je film zasnovan na životima stvarnih ličnosti, ne bi trebalo da gledalac bude prinuđen da pretražuje članke po internetu ne bi li razjasnio neki ključni detalj. Ipak, on je u svakom slučaju još jedna pozitivna stavka u rezimeu Nore Ephron, i osvežavajuće jelo na meniju lokalnih bioskopa.