U srcu ekonomskog prosperiteta

Žanr: Dokumentarni/ eksperimentalni
Trajanje: 42 min
Proizvodnja: Ujedinjeno Kraljevstvo, Ujedinjeni Arapski Emirati, 2011.

Za  svoj novi film Srđan Keča se odlučio na put do Dubaija. To je grad koji već deceniju i više predstavlja oličenje ekonomskog i građevinskog buma, čija dominantna slika počiva na luksuzu, brojnim tržnim centrima koji nude kupovinu oslobođenu poreza, i vrhunskim arihitektonskim dostignućima. On jednostrano slavi i uzdiže ideal progresa i ekonomskog razvoja. Keča je pokušao da zabeleži vizuelne predstave koje taj nagli razvoj stavljaju u jedan drugačiji kontekst. Sporo i strpljivo, on nudi uvid u situacije u kojima se nalazi radna snaga na čijim plećima se odigrava taj progres, i pokušava da obuhvati kontradiktornosti između ove neverovatne veštačke tvorevine od grada i potisnutog prirodnog poretka pustinje koja je okružuje.

Postavljeni tik uz građevinske majstorije i arhitektonska čuda reprezentativnog dela grada, ogolele i svedene spavaonice radnika uspostavljaju jednu specifičnu celinu. Njihove prostorije najviše podsećaju na vojne barake, samo nesređene, ili još gore na zatvore sa minimalnim obezbeđenjem; bezlično, bezbojno, sa po nekoliko kreveta u kutiji za šibice. Prizori tih prostora propraćeni su čitanjem pisama radnika svojim voljenima koji ih čekaju kod kuće. Ostavivši dom i porodicu, najverovatnije u nemaštini, oni su se uputili u centar koji garantuje sigurnu nadnicu. Njihov život je na autopilotu - rad, rad, spavanje i čekanje da vreme prođe. Pisma upućuju na čežnju za boljim životom, za vremenom provedenim sa najbližima, za nečim drugim.

Keča stvara upečatljive vizuelne predstave; one svoju snagu crpe ili iz same kompozicije ili iz potencijalnih značenja koja pokreću elementi koje te predstave obuhvataju. Zmijolika kolona džipova koja surfuje po pešćanim dinama okolne pustinje, koliko god predstavlja neverovatno lep prizor, toliko i govori o osionoj potrazi za potencijalnim načinama zabave.

Mirage | official trailer from Srđan Keča on Vimeo.

Keča se samostalno upustio u poduhvat snimanja ovog filma. Bez pomoćnika, snimatelja i tonaca, provodeći vreme sa ljudima čije situacije opisuje, deleći njihov životni prostor, on je sam kamerom beležio ono čemu direktno svedoči. I upravo kao neko priviđenje usred pustinje, Dubai je, kroz svoju sumanutost,  ponudio Keči materijal za prizore koji na momente poseduju prodornu snagu za upečatljivo rasklapanje priče o uzidzanju koncepta ekonomskog prosperiteta.