Nakon letnje kiše

Dejan Cukić i Spori ritam bend su u petak uveče besplatnom svirkom od sat i pedeset minuta pred oko 500 raspoloženih posetilaca u rovu iza Vojnog muzeja otvorili BELEF na Kališu, manifestaciju organizovanu u okviru Beogradskog letnjeg festivala

Milan Ćunković

Mesto: Kalemegdanska tvrđava, Beograd
Vreme: Petak, 6. jul 2012.

Vremenske prilike, činilo se, neće ići na ruku nekadašnjem Bajaginom instruktoru i njegovom, uglavnom dugogodišnjim saradnicima sa kojima deli binu. Prognoze o kišovitom drugom delu dana počele su, u kombinaciji sa grmljavinom i vetrom, predveče da se obistinjuju – ipak, razvedrilo se kada je bilo najpotrebnije, pa je bend spontano okupljao ljude iz pesme u pesmu započinjući svirku sa korektnih petnaestak minuta zakašnjenja.

Uvodna Kud me vetar doziva, prvobitno izvedena na Budvanskom festivalu pa snimljena na još uvek aktuelnom Ubrzanju (2008), bila je iznenađenje i za one koji pomno prate Dejana i SRB. Poželeo je Cukić dobrodošlicu „vama koji ste dovoljno hrabri da vas kiša ne pokoleba“ i nastavio jednom u nizu njegovih obrada, Volim kad si tu. Već je treća tema bila novo prijatno iznenađenje: „Marija (Mihajlović) se setila pre neki dan pesme koju nismo svirali deset godina pa smo rešilo da je obrovimo“ – Ljubav boli. Pristižuća publika, zbunjena pomalo ogradom, opuštala se uviđajući da ih čeka samo rutinski pretres, ne i naplata karata, a pesma koja tradicionalno, otkada je samostalnog Dejana Cukića, služi za njeno raspevavanje, Dolazi tiho, sada je imala posebnu simboliku jer je 2012. godina kada se navršava četvrt veka od Cukićevog razdruživanja sa Bajagićem i objavljivanja solo prvenca. Usledila je jedina tema sa Ubrzanja koja je ostavila medijski trag, uvodni Fantastičan dan pa rasvirana, produžena verzija Kao ti i nešto što se, na sreću, samo čulo a ne i osetilo tokom svirke – Letnje kiše (antidodole, kako kaže Cukić).

Skupilo se na Kalemegdanu dosta sveta koji dobro poznaje Dejanovu karijeru pa im je lepo leglo još nešto što se dugo nije sviralo i još nešto gde Marija Mihajlović ima veoma bitnu rolu, Zvuci ulica uz pošteno Cukićevo priznanje da je bend, zbog tolikih noviteta, pred ovaj nastup imao čak i – probu. Julija je, kao i obično, obogaćena engleskim, španskim, ruskim i nemačkim refrenom (Dejane, vrati ga Slobi Jurišiću), stara, poletna Ustani se konačno ustalila u set listi a Mokre ulice su bile uvod u dobro poznatu finiširajuću seriju: U snovima, Nebo jedino zna, Zajedno, Dugo putovanje vozom, Ruža ispod pepela, Tvoje oči, Slatka Iva, A šta da radim, Ja bih da pevam.

Vratio se Dejan sam na binu i bis započeo smirenijom verzijom Stranca u Beogradu pa nastavio sa Seven Nation Army White Stripesa, dovoljno ubedljivo da svi zapevaju čuveno „o-oo-oo-o“. Knockin' On Heavens Door sa Marijom u glavnoj ulozi i Cukićevom zanimljivom imitacijom Dilana je u završnici koncerta standardno, a ponavljanje Mokrih ulica, kada tu ima još dosta toga poznatog, a neodsviranog, nije za kraj bilo neophodno. Dolepotpisani svakako podržava osvežavanje koncertne liste uz zamerku što se zapostavlja treći album koji je svojevremeno imao, uz Nebo, još neke solidne koncertne adute – Samo pusti neka traje, Zašto ne otvaraš mi vrata, Nikom te ne dam...

Dejan Cukić i Spori ritam bend nisu u dvehiljaditima preterano diskografski aktivni, a i ta dva albuma koja su objavljena nisu slavno prošla. Bend, međutim, svakog trenutka dok je na bini isijava radost, dobru energiju, godine je sakrio negde iza bubnjeva i kao takav je zicer za dobru atmosferu, pogotovo kad su u pitanju letnji koncerti na otvorenom. Pre i posle njihovog nastupa okupljene je zabavljao DJ Zorba, a već večeras (subota), na istom mestu – Negative.

Komentari

Mejan (gost) | 08.07.2012. 22.47.04

Dejane, puno te volimo. Koncert je bio fenomenalan. Ostao sam bez glasa. Jedva cekam sledeci tvoj nastup. Volimo kad si tu!
VI zvezdara (gost) | 09.07.2012. 20.08.49

cuk, uzbudio si me, kao nekada...
dejan (gost) | 12.07.2012. 14.07.33

pa dajte nam dalje prikaz koncerta moje omiljene grupe negativ i specijalnog favorita neverne bebe, molim vas, sutra idem na more...

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike