Mission complete!

Originalni naziv: 21 Jump Street
Scenario: Michael Bacall, Michael Bacall, Jonah Hill (prema TV seriji)
Uloge: Jonah Hill, Channing Tatum, Ice Cube
Žanr: akcija, komedija
Trajanje: 109 min
Proizvodnja: SAD, 2012.

Prijateljstvo dva policajca izrabljivano je na filmu bezbroj puta. Producenti su zahvaljujući tome lako stizali do priželjkivanih zelenih novčanica, scenaristi pisali nastavke, a glumci gradili i/ili učvršćivali karijeru.

Nema boljeg primera za to od Smrtonosnog oružja, pa i skorijeg, diskutabilnijeg serijala Rush Hour. S druge strane, neuspeh brojnih varijacija na ovu temu - Cop Out, na primer - pokazao je da stvari ne moraju biti tako ružičaste. Anemičnoj komediji, začinjenoj pištoljima, jurnjavama automobilima i filmski večito primamljivim svetom kriminalaca, već duže vreme potrebna je sveža krv. Ona je ove godine, verovali ili ne, stigla u vidu reditelja Phila Lorda i Chrisa Millera, koji su se do sada bavili samo animiranim džinovskim ćuftima (Padaće ćufte)!

Na tajnom zadatku njihov je igrani prvenac koji zaplet duguje seriji 21 Jump Street iz 1987. godine, a hit status na blagajnama odličnom rediteljskom stilu. Potekavši na ravni koja se vešto prepliće s talentom Edgara Wrighta (Hot Fuzz), ali je od njega s pravom manje umetnički orjentisana, režija Lorda i Millera deluje kao stvorena za priču o mladolikim čuvarima zakona, spremnim za undercover povratak u srednju školu preplavljenu narkoticima. Svaki kadar reditelja, pažljivo je osmišljen i sposoban da pretencioznošću ili njenim nedostatkom prikaže tačno onoliko koliko je potrebno da bi se humor i parodija akcionog žanra iskristalisali u maestralnim, suludim situacijama.

Glavni junaci, Schmidt (odlični Jonah Hill) i Jenko (Channing Tatum), pripadnici su dva različita sveta čije bi dogodovštine čak i likovi Mamurluka u Vegasu prikazali samo u setu fotografija pre odjavne špice. Prvi je omalovažavani, neuspešni štreber; drugi, kralj mature dovoljno problematičan da mu se zabrani dolazak na nju. Nekoliko godina posle toga, pitanje da li su ovi junaci ikada odrasli, a kamoli opravdali policijsku značku koju nose, i dalje visi u vazduhu. Pride, kompleksi koji su ih nekada sputavali u životu povratkom u školu samo će se još više rasplamsati.

Pišući s pametnom procenom da u ovakvu premisu treba uneti dozu histerije i karikiranosti, koju je poslednjih godina recept Judda Apatowa u dobroj meri usmrtio, scenarista Michael Bacall rediteljima je umnogome olakšao posao. Njegova mana, međutim, ogleda se u tome što karakterizacija likova nije najveštije sprovedena u delo. Schmitd bi, na primer, trebao da bude ovaploćenje pametnog, neostvarenog naučnika, ali je često  manje inteligentan od svog prijatelja, stvorenog iz želje da se ismeje privlačnost i popularnost po cenu intelekta.

Kao i u mnogim drugim ostvarenjima, i u ovom se zbog toga mogu videti neuspele scene i nedovoljno opravdane, česte promene motiva i ponašanja junaka, ali je kranji zbir vrlina i mana takav da se Na tajnom zadatku može opisati kao jedna od najboljih komedija koju ćemo videti ove godine. Lord i Miller odlično su se poigrali kontrapunktiranjem različitih ličnosti, stereotipima, satiričnom upotrebom muzike, očekivanim ali nikad ostvarenim eksplozijama i ponašanjem današnjih tinejdžera. Oni od prethodnih ostvarenja i velikana žanra kradu mnogo, ali vrlo dobro znaju kako to da sakriju i da, pre svega, budu i ostanu duhoviti.