220 u voltima i 200 na sat

BIBA STRUJA - Dušan Šaponja i Dušan Čavić

Scenario: Dušan Šaponja i Dušan Čavić
Trajanje: 52 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2012

Ciklotron mnogi vole i rado ga se sećaju. I to ne zato što kuća u kojoj je ponikao i koju je krasio sada prolazi kroz drastične promene. Mnogo je razloga za pominjanje Ciklotrona i njegovih tvoraca u dobro ime. Nakon premijere na otvaranju ovogodišnjeg izdanja festivala Beldocs novo čedo autorske ekipe pominjanog Ciklotrona dospeva i u bioskope, tako da će mnogi poštovatelji poetike dvojca Šaponja &Čavić imati prilike da daju oduška svojoj nostalgiji u bioskopu kao ipak prestižnijoj adresi no što je to televizija.

A njihov novi rad, srednjemetražni dokumentarni rad Biba Struja, mnogo toga duguje upravo izrazu na koji su nas navikli kroz serijal Ciklotron. Veza sa vlastitim nasleđem iz dana smislenije televizijske ponude je sasvim zdravorazumska i legitimna. Međutim, nevolja je što Biba Struja Šaponje i Čaviću svoj najkrupniji nedostatak crpi upravo iz prethodnih radova ovog  para vrlih kreativaca.

Biba Struja je, naravno, priča o liku i delu paraestradne zvezdice iz devedesetih godina prošlog veka – čoveku u dobroj meri otpornom na struju. Šaponja i Čavić, ostajući verni svom blago i lekovito ironičnom, ali ponajpre dobronamernom pristupu ovde pružaju dovoljno skica za portret jedne nesvakidašnje pojave iznikle u širem društvenom kontekstu jednako atipične prirode. Tu stižemo i do prvog povoda za nedvosmislenu pohvalu za Dušana Šaponju i Dušana Čavića; autori ovog filma opravdano i promišljeno odustaju od potcrtavanja slike srpskog društva u danima kada je njihov junak krenuo put zvezda. Pametnome dosta, kako stariji mudro vele, jer, mada stoji činjenica da bi oslikavanjem Srbije u tim danima prevrata, raspleta... dobili na minutaži filma, Šaponja i Čavić su ovde prednost dali svom junaku, dopuštajući priči da zadrži svoj prirodan tok i izraz, tek na mahove posežući za arhivskom građom.

A Biba Struja je pojava filma vredna; sve i da na stranu ostavimo njegove neuobičajene veštine i anatomske odlike, reč je o dinamičnom, šarmantnom, duhovitom čoveku koji nastoji da dosegne do priznanja, poštovanja, pažnje, kakva-takve materijalne sigurnosti, popularnosti i divljenja, a to su tačke ka kojima većina nas u ovom ili onom trenutku naših bitisanja čežnjivo pogleda. Uz to treba pomenuti da osobe kao što je supruga Bibe Struje zaslužuju vlastiti dokumentarni zapis.

Kraj filma donosi i opori ton – na izboru za miss i modnoj reviji u Bujanovcu Biba Struja postaje bolno svestan prolaznosti slave, a mladi stručnjaci iz oblasti struje i srodnih fenomena mu dosta odrešito i pomalo okrutno stavljaju do znanja da je u njegovom slučaju tek reč o specifilčnoj anatomskoj odlici (tzv. ektodermalnoj displaziji). Šaponja i Čavić, kanda u skladu sa svojim TV pedigreom,  možda nepotrebno brzo ovde završavaju svoju priču i tu do punog izražaja donosi u neku ruku samosputana ambicija zbog čega Biba Struja, delo sa dovoljno poleta, šarma i povoda za iskren smeh, ostaje manje-više samo veštije ukomponovana i budžetski relaksiranije izvedena epizoda narečenog Ciklotrona.

 SENNA – Asif Kapadia

Scenario: Manish Pandey
Trajanje: 106 minuta
Proizvodnja: UK, 2010

Senna Asifa Kapadija, pak, delo je više produkcione-kvalitativne lige, i poređenje sa Bibom Strujom nije pravično za srpsko ostvarenje, na prvom mestu jer ova dva filma kao zajedničko imaju samo dva aspekta dosta širokog okvira - nalaze se na programu istog festivala, a autori oba naslova koriste jezik dokumentarnog filma kako bi ispričali priču koju se obadbrali.

I Ayrton Senna je  bio ikonična pojava u sferi pop-kulturnog, ali svoj zvezdani status je zavredeo drugim sredstvima i zahtevnijim postignućima. Mnogovoljena zvezda automibilističkog sporta ujedno je bio i vrhunski nacionalni junak Brazila u drugoj polovini dvadesetog veka. Autori ovog filma dosta lagodno uspevaju da ovim ostvarenja pokriju oba ova asekta Senninog lika i pratećeg kulta. A polazi im za rukom ,i to je, sva je prilika, i najdragoceniji dar ovog odličnog ostvarenja, da uhvate i prikažu pipavu disonancu između Sennine pogibeljnosti i neustrašivosti na trkačkim stazama i njegove osnovne melanholične prirode u sferi privatnog.

Otuda i krajnje pozitivan sud o ovom ostvarenju – autori smireno i pregledno predočavaju raznorazne dimenzije Sennine ličnosti, a to postižu prateći iskaze nadahnutih sagovornika/sagovornika (a koje ovde, i to je veoma zanimljivo odstupanje od uvreženog kanona, samo čujemo iz off-a, bez prilike i da ih vidimo) i obilje zanimljive arhivske građe. Po isteku odjavne špice postaje posve jasno da su Asif Kapadia i ostali kreativci iz njegovog tima postigli cilj – ispričali su jednu emocijama nabijenu, dinamičnu i viralnu priču, uspevši da zabeleže većinu značajnih sinkopa u životu pokojnog Senne. Jer, na način na koji je predstavljen u ovom filmu, Senna je bio i sportski čudotvorac, sramežljiva duša, nacionalni heroj, svestan važnosti društveno odgovornog delanja, a na posredan način posthumno je učinio dosta za humanizaciju sporta zahvaljujući kom se vidnuo u zvezde, ali zbog koga je, istovremeno, neosporno prerano i surovo otposlat među legende. Senna Asifa Kapadije tako na finiš stiže u vidu vrhunski filmski artikulisane priče o jednom znamenitom čoveku i bliskoj prošlosti na koju je uticao i koju je u značajnoj meri i oblikovao.