Čekovi za rokenrol penziju nisu još za upotrebu

Odličan zvuk, odlično usvirani muzičari, emocija koja nikad kod YU grupe nije manjkala – svi ti plusevi u konačnom zbiru, ipak, ne daju odličan rezultat. Trilingu Jelića (Dragi, Žika, Petar) potpomognutom bubnjarem Slobom Jurišićem bio je izazov da se oprobaju u prostoru koji nije rokerski a takav rizik je doneo zakasnelu reakciju publike i, fudbalski rečeno, kraj prvenstva tek što se klub razigrao i počeo da niže pobede. Činjenica je da su visoke cene karata (od 2000 do 2600 dinara) uslovile da među prisutnima bude dosta ljudi bliskih članovima grupe nauštrb pravih fanova ali se prostor ipak ispostavio kao ključan faktor – YU grupa je, recimo, pre pet godina, odsvirala u Domu omladine koncert za novinare i prijatelje koji je posedovao mnogo snažniji energetski naboj. 

Bend se potrudio da ovoga puta repertoar osveži pesmama, mahom iz prve faze, koje nije dugo ili uopšte svirao pa je počeo temama sa zapostavljenog drugog albuma Kako to da svaki dan (Ništa nema novo i naslovna), prešlo se posle kratkog predstavljanja na Rim '94 (Oluja, Gledaj samo pravo), a nešto glasnije raspevavanje publike usledilo je uz prvu od samo dve pesme koje je, od 1970. do danas, vokalno obojio Žika Jelić – Dunavom šibaju vetrovi. Zadržavanje u drugoj polovini osamdesetih usledilo je uz Moj bend, Zaboravi i Kome se raduješ, a onda - duži povratak na rane radove. 

Dragijev sin Aleksa, jedini muzičar u porodici koji se otisnuo daleko od rokenrola, obradio je nedavno temu iz tog perioda, U tami disko kluba i, potpuno nepotrebno s obzirom na animozitet koji rok publika gaji prema njemu, gostovao sinoć u ovoj pesmi. Preostali gosti takođe nisu bili iz rokenrol miljea - Studio Alektik sa Petrovom suprugom Aleksandrom Berček-Jelić (ponovo rođačke veze) i Niggor u lošem pokušaju da Tango sa poslednjeg albuma Dugo znamo se (2005) obogati repovanjem na engleskom. Oni koji su među gostima očekivali Batu Kostića, Čuturu starijeg/mlađeg i brojne druge muzičare čije se ime vezuje YU grupu, ostali su razočarani. Bilo je, doduše, žanrovski bliskih kolega ali su svi ispratili koncert u publici: Dado Topić, Cane (Partibrejkers), Miša i Džindžer (Riblja čorba), Đule Van Gog, Vlada Negovanović... 

YU grupa je krenula da razmišlja o ovom koncertu još pre dve godine ponesena odličnom reakcijom publike na Beer festu ali je atmosfera koja je zaličila na Ušče 2010. tek stigla pred kraj zvaničnog dela uz etno-rok koktel Kosovski božuri/Sama. Od zlata jabuka je, kao i mnoge druge pesme, imala retro najavu Žike Jelića a na prvom bisu je usledila esencija hitova iz raznih perioda – Pustinja, Odlazim, Crni leptir, Čudna šuma. Jedan je, ipak, nedostajao, usamljen je sačuvan za „drugi produžetak“ – Mornar. 

Žika je, opraštajući se sa publikom, najavio „opet neki koncert u novoj varijanti“ za jesen. Ostaje nada da će velikani našeg rokenrola to i realizovati ispravljajući kikseve koji su se sada potkrali. Ne treba očekivati diskografski kontinuitet pod stare dane, toga nema kod njih još od '79. ali je sama svirka u Sava centru, kao uostalom i skoro svi njihovi nastupi prethodnih godina, potvrdila da čekovi za rokenrol penziju braće Jelić nisu još za upotrebu.