ALEKSANDAR RAKOVIĆ
Možemo samo da nagađamo šta bi bilo da partija nije odobrila rokenrol
Kucnuo je čas da se o pojavi rokenrola u Jugoslaviji pozabave i istoričari. Do sada su o prvim rokenrol igrankama, muzičarima i bendovima uglavnom pisali učesnici tih događaja, a u knjizi Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968. ovom temom se bavio istoričar Aleksandar Raković.
Javnosti je tako na uvid stavljena ne samo muzička faktografija o vremenu u kojem je rokenrol zakucao na vrata Jugoslavije, već i sve propratne sociološke pojave koje je sa sobom doneo, od dugih kosa, do mini suknji, pa i oslobađanja seksualnosti u socijalističkom društvu. Knjigu Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968. (644 strane) nedavno je objavila izdavačka kuća Arhipelag.
Da li bi rokenrol pronašao svoj put u Jugoslaviji da ga Savez komunista nije odobrio?
Sigurno bi našao put, ali na drugačiji način. Kao što su nalazili put rokenrol sastavi na primer u Poljskoj ili Čehoslovačkoj. Oni su u jednom trenutku do kraja šezdesetih nabujali, a zatim su utihnuti ili ugušeni iz raznoraznih političkih razloga. Jugoslovenski rokenrol bi u tom slučaju najverovatnije imao sličan put. O tome možemo samo da nagađamo - priča Aleksandar Raković za Popboks.
Da li je bilo teško pronaći podatke za knjigu pošto period o kome pišete (kada je reč o muzici) na ovim prostorima nije puno obrađivan?U okviru svoje struke, kao istoričar, mogu da kažem da mnoge teme koje su vezane za socijalističku Jugoslaviju nisu bile obrađivane. Sada smo kao struka u tom pravcu krenuli aktivnijim putem. Ovoj knjizi posvetio sam četiri i po godine istraživanja i pisanja. Desetine hiljada pročitanih dokumenata (partijska građa, diplomatska građa, državna građa) i stranica štampe da bi se napisala kniga od 640 strana.
Ako je 1956. uzeta kao početak rokenrola u Jugoslaviji, zašto ste se onda zaustavili kod 1968. godine?
Opredelio sam se za političke prelome, pa je 1968. izabrana kao godina studentskog bunta koji je bio nesvakidašnji politički događaj u Jugoslaviji. U knjizi sam zapravo zašao i u 1969. koja je takođe veoma važna. Sledeći tom o rokenrolu, na kome sada radim, biće okončan s još jednim prelomnim događajem – Titovom smrću 1980. godine.
Da li su svi sagovornici koje ste intervjuisali tokom rada na knjizi pričali bez ustezanja i želeli da sarađuju?
Skoro svi jesu i na tome sam im zahvalan.
Da li ste tokom istraživanja imali problem da odvojite lični utisak od istorijske građe?
Kako bi se dobila što približnija slika važno je ukrštati sve moguće podatke iz štampe, iz arhivske građe, iz sećanja savremenika kao i kroz njihovu muziku. Kada se stekne prvi potpuniji utisak dobro je proveriti ga sa drugim istoričarima ili savremenicima tih događaja. Tako se uz stalne korekcije i preispitivanja dosegne objektivna slika o prošlim događajima, u ovom slučaju o herojskom dobu jugoslovenskog rokenrola.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Crk'o Marshall (gost)
| 11.04.2012. 18.54.32
hm, "herojsko doba jugoslovenskog rokenrola". ironija? Boba Stefanović & Zlatni Dečaci vežbaju u Domu UDBA-e, pevanje "rnr" partizanskih pesama u Titovom prisustvu... ipak, odlična je knjiga.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.