Margaret Thatcher za početnike

Naslov originala: The Iron Lady
Scenario: Abi Morgan
Uloge: Meryl Streep, Jim Broadbent, Richard E. Grant
Žanr: biografija
Trajanje: 84 minuta
Proizvodnja: UK/Francuska, 2011

Filmovi sa Meryl Streep su već postali žanr za sebe. Zaista, retko koja glumica je uspela ono što je njoj pošlo za rukom. Streepova se, naime, izborila i za krunu i za žezlo: izuzetno je cenjena kao glumica, a njeni filmovi po pravilu doživljavaju zavidan komercijalan uspeh. Čelična lejdi se može u svrstati u red projekata koji treba da učvrste prvi od dva navedena kvaliteta, mada je primetan i pokušaj da se ne odbije publika naviknuta na Streepovu u populističkijem modu (Đavo nosi Pradu, Mamma Mia!, Komplikovano je). U pitanju je naslov u kome je sve podređeno jurišu na još jednog Oskara za najbolju žensku ulogu, počevši od izbora teme (biografski filmovi su neretko kod članova Akademije u prednosti u odnosu na ostale), pa do činjenice da su svi drugi aspekti filma u službi glavne glumice. Napor se isplatio, statueta je osvojena. Uz to, sasvim zasluženo. Streep je zaista izvanredna u ulozi bivše britanske premijerke Margaret Thatcher. Domet filma u celini je već nešto sasvim drugo...

Snimiti fim o Thatcherovoj svakako nije bio lak posao. U pitanju je poznata i kontroverzna ličnost iz (relativno) skorije istorije, uz to i prilično neomiljena. Rediteljsko-scenaristički tim Lloyd-Morgan uspeo je da se prilično dobro snađe u obilju materijala i da u sat i četrdeset minuta ugura gotovo sve događaje bitne za razumevanje fenomena Thatcher (njeno odrastanje, brak sa Denisom Thatcherom, ključne momente iz njene bogate političke karijere – uključujući neuspeli atentat i Folklandski rat). Vidno je nastojanje da se priča oneobiči, pa naracija nije prospektivna, već data iz vizure dementne i vidno ostarele Thatcherove. Uspon i pad engleske premijerke je ispričan uz pomoć niza flešbekova isprepletenih sa sadašnjošću. Te vremenske tranzicije su česte i uglavnom majstorski izvedene. Nažalost, prebrzo se prelazi sa teme na temu, retko kad ima vremena da se zastane i nešto ozbiljnije razmotri. Imajući to u vidu, filmu bi možda bolje odgovarao naslov Margaret Thatcher za početnike. To ima svoje prednosti (pretpostavljam da postoji dosta onih koji o Thatcherovoj ne znaju gotovo ništa), ali i mane (iole verziraniji neće saznati ništa novo, Čelična lejdi će im više ličiti na slikovnicu nego na film). Prikazati jedan tako komplesan i bogat život u 105 minuta je nemoguć zadatak.

Prošla godine je bila izvanredna za scenaristkinju Abi Morgan. Pored saradnje na McQueenovom Sramu i Čelične lejdi, Morganova je za BBC napisala i izuzetnu šestodelnu seriju Sat (The Hour). Raditeljka Phyllida Lloyd (sa Streepovom već sarađivala na popularnom mjuziklu Mamma Mia!) delove mozaika slaže sa zavidnom zanatskom veštinom, ali veoma brzo postaje jasno da filmu nedostaje zamaha i dubine. Sve se svodi na jedan faktor: Meryl Streep. Ostalo je čista logistika. Iskusna glumica je sa zadovoljstvom prigrlila zahtevnu ulogu, a u tome su joj dosta pomogli šminkeri koji su omogućili da transformacija iz sredovečne žene u staru damu protekne što uverljivije. Streep ne glumi Thatcherovu, ona postaje Martagret Tharcher. Doduše, izgleda da nije moglo bez romantizovanja. Reptilski karakter moćne žene je potisnut u drugi plan, Margaret Thatcher je prikazana kao razblažena i zašećerena verzija prave Čelične lejdi, što film čini dopadljivijm širim masama, ali istovremeno i urušava njegov umetnički kredibilitet. Čelična lejdi je šećerlema napravljena od vrhunskih sastojaka i zasnovana na istorijskim faktima, ali ipak i dalje samo šećerlema.