Nosimo odela jer to znači da ozbiljno pristupamo poslu

Peter Coyne: Radili smo na novom materijalu, ostalo nam je da snimimo još sedam pesama i da objavimo album, što će se desiti nadam se tokom ove godine. Jedna od pesama, koju ćemo izvesti i u Beogradu, je naša posveta grupi Ramones, zove se I Can’t Sleep Tonight i često je izvodimo uživo. Iako sviramo naš klasični repertoar, uživamo da sviramo i nove stvari, pošto je i nama i publici to mnogo uzbudljivije.

Započeli smo te koncerte 1986, a sve se desilo slučajno, pošto smo svirali koncert na Dan zaljubljenih i ljudima se to dopalo pa smo sledeće godine organizovali svirku namerno na taj dan. I od tada smo to radili svake godine. Uglavnom smo svirali u Londonu na taj dan i kada smo ponovo okupili bend 2008. nastupili smo u našem omiljenom prostoru – Forumu. Sledeće godine smo svirali u Čikagu tog dana i toliko je bilo dobro, da su nas zvali da nastupimo i godinu dana kasnije, kada smo bili u klubu Metro, jednom od najboljih klubova u kojima možete da svirate u Americi. Vratili smo se u London 2010, a sledeće godine smo bili u Njujorku, tako da sada menjamo mesta na kojima ćemo nastupiti tog dana u zavisnosti od turneje na kojoj se nalazimo. 

Mogu samo da kažem da je publika u Srbiji fantastična. Ljudi su divni. Dug je period između koncerata – 21 godina. Koncert u Novom Sadu prošle godine je bio neverovatan, zbog čega se radujemo svirci u Beogradu. Sviraćemo “best of” materijal, ali ćemo izvesti i nekoliko novih pesama.

Volim Buzzcocks, išao sam na njihove koncerte kad sam bio klinac. U pitanju je jedna od mojih omiljenih grupa. Upoznao sam njihovog gitaristu Stevea Digglea, on je sjajan momak. The Godfathers i Pete Shelley (pevač benda) su nastupili zajedno jednom, ali nismo nikada svirali na istom mestu sa celim bendom. Jedva čekam da ih vidim uživo. 

Ima dosta energičnih bendova, ali kao da nema dobrih pesama. Nedavno sam u jednom intervjuu spomenuo The Black Keys, njihov album El Camino je sjajan. Oni i nisu toliko mlad bend, ali su napravili odličnu ploču.

 

Ne samo pank, mi volimo različite vrste muzike – rockabilly, psihodeličnu muziku, elektronsku muziku. Zatim muziku iz filmova, ono što radi Enio Morricone i John Barry. To su sve različiti žanrovi. Ponekad ti uticaji dospeju u pesme koje sviramo, ali uglavnom ne. Uživamo u svim tim vrstama muzike kao fanovi. 

Naslovna strana sa Elizabeth Taylor i Richardom Burtonom je original. Njihov odnos predstavlja naslov albuma More Songs About Love and Hate, voleli su se, ali su imali komplikovan odnos, nekoliko puta su se rastajali, nekoliko puta su se venčali. U pitanju je pravi britanski par. Da smo objavili album sa tom naslovnom stranom u Americi bili bi tuženi, jer nismo imali dozvolu da koristimo sliku Elizabeth Taylor i samo tamo album je objavljen sa fotografijom benda na naslovnoj strani.

Nije nam imidž toliko bitan. Kad smo obukli odela, to znači “ozbiljno pristupamo poslu”. Mnogi misle da nosimo odela zbog naziva benda, koji upućuje na mafiju, ali to nije razlog. Moj brat i ja smo oduvek nosili odela, čak i u prethodnom bendu u kom smo svirali – The Sid Presley Experience. Želimo da budemo elegantni na bini. Na izvestan način, odela daju identitet našem bendu, razlikujemo se od ostalih bendova.  

Nekada je super, nekada je grozno. Tako je uvek sa braćom. Volim svog brata, on je uz mene čitav moj život. Ali se ponekad previše svađamo, to je normalno kad dva brata sviraju u bendu. Recimo kao u slučaju braće Davies u The Kinks, Everly Brothersa, braće Reid u Jesus and Mary Chain.