Rokačina od koje otpada glava

Na svoju izuzetno bogatu ali daleku prošlost, na dane kada su pre trideset i više godina sa Sex Pistols, Clash i Damned bili u talasu bendova koji su udarali temelje britanskog panka, legendarni Buzzcocks se osvrću sa dva nova projekta. Gitaristi i pevači Pete Shelley i Steve Diggle, uz svega par godina staru ritam sekciju Buzzcocksa, najpre su na CD albumu A Different Compilation, objavljenom jesenas, ponudili iznova snimljene svoje pop pank klasike iz ranih dana poput Ever Fallen in Love, Promises, Harmony In My Head ili Autonomy.  

Sada im predstoje i dva retrospektivna koncerta nazvana Back To Front na kojima će uz sadašnju, zasvirati i "klasična" postava Buzzcocks - Shelley, Diggle, basista Steve Garvey i bubnjar John Maher - zaslužna za najcenjenije albume benda Another Music In a Different Kitchen (1978), Love Bites (1978) , A Different Kind of Tension (1979) i kultnu kompilaciju Singles Going Steady (1979). Koncerti 25. maja u rodnom Mančesteru i 26. maja u Londonu imaće poseban značaj po tome što će na njima prvi put još od 1976/77. godine zasvirati i originalna postava Buzzcocks, sa pevačem Howardom Devotom, iza koje je ostao samo jedan, ali vredan EP Spiral Scratch. 

O prošlosti, ali i budućnosti Buzzcocksa - novom albumu planiranom za jesen i nastupu Buzzcocks 24. marta u Domu omladine Beograda kao nosilaca drugog Long Night festivala - Popboks je telefonom na vezi Beograd-London razgovarao sa gitaristom Diggleom. 

Popboks: Zašto A Different Compilation?

Diggle: Bili smo u studiju, radili nešto i počeli snimati neke stare pesme čisto da vidimo kako to zvuči. Nastavili smo sa tim, ispaljivajući jednu pesmu za drugom, ali za snimak koji je bio predviđen samo za našu internu upotrebu. Međutim diskografska kuća je rekla: 'Sviđa nam se, daj da objavimo album'. Tako je došlo do A Different Compilation. Na neki način to je drugačiji, današnji pogled na naše 'klasične' pesme.

Kako ste se se odlučivali na kraju šta da stavite na album?

Pa, u stvari bio je to prirodan proces. Nismo sedeli i pitali se hoćemo li ovu ili onu pesmu. Sve je došlo iz malog mozga. Ima dosta toga što nismo snimili, posebno neke pesme sa poslednjih albuma ali, kao što rekoh, nije bilo ni planirano da bude album. Da je bio planiran, mogao je biti drugačiji. Ali mislim da je sjajan ovakav kakav jeste. 

A Different Compilation je zgodna prilika da uporediš kako pesme zvuče prvobitno i kako ih svirate danas...

Ne možemo ponoviti zvuk sa početka, niti prevazići početnu nevinost i magiju. S godinama stižu drugačiji pogledi, ljudi i studiji. Ovo je jednostavno pogled na stare pesme iz malo drugačijeg ugla. Recimo, Love Is Lies je urađena na malo mračniji način. Stare pesme smo i odsvirali drugačije. A Different Compilation je dokaz gde su te pesme danas. Uostalom, sad su sa nama bubnjar Danny Farrant i basista Chris Remmington koji nisu svirali na originalima.

Rekao bih da su na A Diffrent Compilation pesme sa više oštrine, agresivnije čak.

Moguće. To dolazi otud što ih sviramo dugo godina na koncertima i snimili smo ih sa dosta tog live osećaja. Nismo ih snimili kao što radimo pesme za novi album. Ta oštrina ne postoji kad planski snimaš album. Ovde je bend jednostavno svirao!

U maju vas očekuju dva koncerta Back To Front u Mančesteru i Londonu, gde će pored sadašnje postave, Buzzcocks svirati u "klasičnoj postavi", ali i početnoj sa pevačem Howard Devotom.

Napravićemo koncert iz tri čina. Sadašnja postava će svirati gomilu pesama, a onda dovodimo Mahera i Garveya koji su svirali na klasičnim prvim pločama. I na kraju dovodimo Devota da odsviramo četiri stvari sa EP-a Spiral Scratch. Samo smo Pete i ja smo na bini čitav koncert.

Sviraćeš i bas?

Da! Na Spiral Scratch stvarima. To će biti zanimljivo.

Koliko dugo nisi svirao bas?

Od kada sam prešao na gitaru, dakle tridesetak godina. Biće čudno! (smeh) Moja malenkost na basu, tamo pored Devoto... Biće pod jedan - emotivno, pod dva - čudno. A i sa Maherom i Garveyom nismo svirali bar 15 godina. Ako nije više? Sviranje sa tom postavom biće takođe čudno.

Zašto samo dva koncerta?

Mančester i London, i zaustavićemo se tu. Steve živi u Americi, Maher na ostrvu u Škotskoj i možemo se skupiti samo za ta dve svirke. Šteta što nećemo ići dalje, ali vi u Beogradu ništa ne propuštate, jer je sadašnja postava fantastična i dobićete Buzzcocks u najboljem izdanju! Bubnjar Danny razume šta radim sa gitarom i sada neke pesme uživo produžavamo, ubacujemo buku, rifove i čudne stvari unutra. Uživo dobijaju novu dimenziju i stvarno je moćno. A to nećemo moći da uradimo na Back To Front koncertima. To mi je važno - da produžavamo neke pesme. Usred Harmony In My Head pričam o korporativnim, staklenim zgradama pored kojih izgledaš sitno i nebitno, i o još nekim stvarima. To čini pesmu još boljom. Sick City Sometimes (sa albuma Buzzcocks, 2003) volim da sviram, jer uživo jednostavno narasta, bilo bi je stvarno zabavno svirati ponovo u Beogradu. Znam da imamo klasike kao Ever Fallen In Love, Harmony, I Don't Mind i Autonomy, ali sjajno je otprašiti Sick City i takve stvari, jer ponekad zaboravimo te kasnije albume koji su starno dobri. Flack Pack Philosophy (2006) je dobar album! Jebote, trebali bismo svirati više toga! Sa njega Big Brother Wheels posebno volim, jer je to vedrija strana Buzzcocks, mada opet sa težom porukom.

A Different Compilation i Back To Front su projekti koji se osvrću na prošlost Buzzcocksa. Zadovoljan si postignućima benda ili misliš da vam je nešto promaklo?

Mislim da ima još mnogo toga što možemo uraditi sa bendom, što nismo stigli. Recimo, više pesama kao Running Free koje zvuče drugačije, kao drugačija vrst pustolovine sa Buzzcocks pesmama. Ako smo to mogli uraditi tada, možemo i sada sa novim albumom, sa kojim možemo otići na neko drugo mesto, da ne zvuči kao poslednji Buzzcocks album. Biće drugačiji, imaće Buzzcocks energiju i pesme, ali ubacićemo dosta novih stvari. Ima još potencijala u bendu da stvorimo nešto snažno. To smo radili i u ranim danima sa Moving Away From the Pulsebeat ili Why Can't I Touch It?.

Ili na A Different Kind of Tension.

Takođe i to. Ima mnogo područja u koje možemo ići sa novim albumom. Mislim da je vreme da snimimo novi album, napisao sam mnogo pesama. I Pete ih ima. Na dobrom putu smo. Album stiže na jesen, ali još nema ime. U martu snimamo dve nove pesme, Peteovu The Wave i moju People Are Strange Machines, rokačinu od koje otpada glava! (smeh). Te dve pesme treba da zakotrljaju dalji rad na novom albumu.

Uvek me zanimalo zašto ti i Pete niste pisali pesme zajedno? 

Mnogo puta smo radili zajedno. Recimo, napisao sam Fast Cars, a Pete je rekao da ima zanimljivu strofu, koji je uradio sa Devotom. Onda za Promises sam imao muziku i refren, a Pete je dodao opet svoju strofu. Inače, teško nam je da sednemo zajedno i pišemo. Ne idemo u pab svaki dan zajedno (smeh). Različiti smo ljudi, ali se dobro slažemo i prijatelji smo. Bend čine moja i Peteova strana. Kad se nađemo iskre lete! Kad se spoje naše dve gitare nastane Buzzcocks magija! To očekuje i sada publiku u Beogradu 24. marta. Videće šou od kog će im oživeti duša. Osetiće se živim, probudiće im se svest. Osetiće se željeni i voljeni. To je nešto što vam nijedna vlada ne može oteti - vas od sebe samih.

Bili ste dva puta u Srbiji, 2006. u Domu omladine Beograda i 2009. na festivalu Exit u Novom Sadu. Pamtiš li šta sa tih gostovanja?

Fantastični koncerti. Volim vaša jela i pića. Sećam se da sam u oba grada video sjajne stare zgrade koje su mi se dopale. Dođeš u neke gradove a tamo samo jebene staklene zgrade posvuda. Bez duše. U Beogradu još uvek ima starih zgrada, a to je pravi duh. Duh ljudi, a ne kompanija.