Ustanička ulica je bez obzira na pobrojane scenarističke probleme zdrav repertoarski naslov čije domete valja sagledavati u okvirima žanrovskog filma
Scenario: Đorđe Milosavljević, Nikola Pejaković
Uloge: Gordan Kičić, Uliks Fehmiu, Rade Šerbedžija
Žanr: Triler
Trajanje: 98 minuta
Proizvodnja: Srbija, 2012.
O Ustaničkoj ulici se dosta pisalo još pre početka snimanja kao o filmu koji će zločine srpskih paravojnih formacija tokom krvavih devedesetih dovesti u vezu sa režimom Slobodana Miloševića. Engleska varijanta naslova (Redemtion Street – Ulica iskupljenja) samo je išla u prilog tezu o provokativnosti, angažovanosti i kontroverznosti. Sada kada je Ustanička ulica stigla pred publiku, ostaje utisak da je sve to moglo hrabrije i veštije. Teško je poverovati da će ostvarenje poput ovoga dovesti do polemike bilo koje vrste. Političko pitanje u filmu postoji, ali ono je krajnje marginalizovano, potisnuto u drugi plan, uz to i obesmišljeno scenarističkim gafovima koje dobrim delom krnje željenu ozbiljnost.
Glavni junak filma je Dušan Ilić (Kičić), pomoćnik tužioca Specijalnog suda za ratne zločine (lociranog u Ustaničkoj 29, pa otuda, između ostalog, i naslov). On dobija zadatak od pretpostavljenog (Šerbedžija) da istraži gotovo zaboravljen slučaj Prve pionirske, paravojne formacije odgovorne za brojna zverstva tokom ratova u Bosni i Hrvatskoj. Sticajem okolnosti, Ilić uspeva da uđe u trag jedinom preživelom pripadniku ovog odreda smrti sastavljenog od Srba Krajišnika (Fehmiu). Ali, nekom ne odgovara da istina izađe na videlo...
Prvih dvadesetak minuta film poseduje izrazito mračnu atmoferu, a montažna sekvenca u kojoj defiluju fotografije izmaskariranih muškaraca, žena i dece doziva u sećenje uvodne minute originalnog Teksaškog masakra motornom testerom (umesto zvuka blica, audio podlogu obezbeđuje slajd projektor) – samo što je efekat ovoga puta još mučniji pošto su u slučaju Ustaničke ulice korišćeni autentični snimci. Tempo filma se zatim ubrzava i kreće dozirana ali prilično efektno filmovana akcija. Miroslav Terzić je zaista dobro obavio svoj deo zadatka i film u tehničko-zanatskom pogledu poseduje zavidan rafirman (u tome su mu, naravno, pomogli direktor fotografije Miladin Čolaković i ostali saradnici). Reklo bi se da je Terzić svom prvom dugometražnom igranom projektu pristupio sa puno strasti i poleta i to se vidi praktično u svakoj sceni. Ustanička ulica je vizuelno uzbudljiv i pažljivo kadriran film. Producent/glumac Gordan Kičić se solidno snašao u ovoj tranzicionoj ulozi, ne preglumljuje, pa se njegov zaokret ka ozbiljnijim temama može smatrati uspešnim. Šerbedžija, po običaju, glumi samog sebe ali, za razliku od blamaže u Zemlji krvi i meda, ovoga puta njegova uloga ima više digniteta i smisla. Najupečatljivija pojava u filmu je, svakako, Uliks Fehmiu koji krade sveku scenu u kojoj se pojavi. Dame su prošle znatno lošije. Dok je Milica Mihajlović još i uspela da napravi kakvu-takvu ulogu, učešće Jelene Đokić je u potpunosti protraćeno, što je prava šteta imajući u vidu da se radi o talentovanoj i verziranoj glumici.
Glavni kamen spoticanja Ustaničke ulice je scenario. Iskusni Đorđe Milosavljević i sve traženiji Nikola Pejaković se nisu proslavili. Zapravo, čudi da je odobren početak snimanja jednog ovako ambicioznog filma a da se pre toga nisu popravljeni krupni dramaturški propusti i neravnine, uključujući jednu neverovatnu i nepotrebnu koincidenciju, usiljene paralelizme, mnogobrojne naivnosti, ispuštene likove, petparačke replike... Da stvar bude gora, nije se radilo o nekoj preterano zapetljanoj i zahtevnoj priči. U svom konačnom obliku, Ustanička ulica je jedan gotovo rutinski triler koji bez većih iznenađenja ide od tačke A do tačke B. Ne bih da nagađam gde je tačno i zbog čega nastao kurcšlus, ali ostaje fakat da se iz jednog potentnog koncepta izrodio drugorazredni scenario koji ozbiljno narušava kredibilitet filma. Na sreću, tu je bio Terzić da popravi šta se popraviti moglo. Njegov trud je većim delom urodio plodom, pa je Ustanička ulica, bez obzira na pobrojane scenarističke probleme, zdrav repertoarski naslov čije domete valja sagledavati u okvirima žanrovskog filma. Uživajte u vizuelnoj ispolirnaosti i akciji, o iskupljenju - nekom drugom prilikom.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari