(Laguna)
U svom prvom prevodu na srpski jezik Folker Kučer pokazuje da je moguće stvoriti delikatni balans između konsekventne detektivske literature i nimalo žasnrovski profilisane književnosti krupnijih književnih ambicija
Iz nedokučivih razloga, čak i nakon pomame za skandinavskim krimi-romananima, ovdašnji izdavači nikako da nam podare prevode serije detektivskih misterija čiji je centralni lik detektiv Zelf, a autor glasoviti glavnotokovski autor Berrnhard Šlink. Ipak, nada umire poslednja, a dok nam ne stigne Zelf, tu je roman Jedan nerešen slučaj Folkera Kučera, nemačkog novinara i literate. I da ne bude zabune – Jedan nerešen slučaj prerasta okvire valjane zamene za Šlinkove misterije kojih nema, pa nema, jer je reč o romanu koji je, i sam po sebi, vrlo dobro štivo i istinska poslastica i pravi izazov za poštovatelje kriminalističkih i detektivskih misterija sa ne toliko tipičnih adresa.
Nemačko govorno područje i opšta žanrovska odrednica, kako se brzo, već nakon nekoliko desetina pročitanih stranica ovog romana, ispostavi jedine su spone između Šlinka i Folkera Kučera. Mnogo zgodnija analogija i prikladnije poređenje za ovu (reč je o Kučerovom četvrtom romanu) Kučerovu prozu je neumorni Boris Akunjina. Jer, poput Akunjina, i Kučer poseže za istorijskim romanom kao dopunom za misteriju koja ipak čini središte njihovih dela; i ne bi bilo preterano reći da je Jedan nerešen slučaj jednako kriminlistički roman (whodunit podvrste) koliko i istorijsko-društvena hronika o davno prohujalim danima. Mada, istini za volju, Kučerov literarni pristup u samoj izvdbi ipak biva manje ambiciozan i polivalentan od Akunjinovog.
Jedan nerešen slučaj (preveo Nikola B. Cvetković, objavila Laguna) je dvostruka krimi-misterija smeštena u poslednje dane vajmarske republike i pred sam uspon nacizma. Policijski inspektor Gereon Rat, osramoćen i prokazan u rodnom Kelnu, dobiva premeštaj u Berlin u tamošnje policijsko odeljenje za pitanja morala. Emotivnim ispadima nimalo sklon Rat upoznaje grad, pokušava da reši nestanak Rusa koji je pre njega iznamljivao istu podstanarsku sobu, ali svako malo njegova se potraga, gle čuda, ukršta sa još jednom istragom - brutalnim ubistvom misterioznog čoveka o kome niko ništa ne zna. Sve to se zbiva neposredno nakon u krvi ugušenih protesta komunističke opozicije, i čitav grad, a sa njim i čitava nemačka država, je na samom pragu goleme i dalekosežno pogubne (d)evolucije.
Što se tiče same misterije, Kučer je vodi znalački smireno i promišljeno; uprkos silini rukavaca i brojnih podzapleta, Jedan nerešen slučaj se lako prati, a Kučer diskretno postavlja udice kojim nanovo pobuđuje pažnju čitateljstva čitavim tokom ovog obimnog (oko 520 stranica teksta) , dinamičnog i razgrantog romana. Ako ga uporedimo sa savremenim pandanima (poput Nesboa, Lašona ili Tima Roba Smita), Kučer se nameće kao jezički verziraniji i preduzetniji, te se ova proza lako može dopasti i onima zahtevnijima kada su u puitanju jezičke finese.
Kučer se, kao što je već donekle i bilo pomenuto, odlično snalazi i na planu stvaranje intrigantne, precizne i slikovite društvene hronike u trenutku krupnog prevrata u nemačkoj, a potom posledično, i svetskoj istoriji. Kučerov Berlin, njegov prikaz vajmarske republike na zalasku moći i namenjene joj istorijske misije odlikuju viralnost, sveobuhvatnost i izvesna nonšalancija pri ilustrovanju skrivenog života velikog grada. Tako Berlin, osim kao poprište nekoliko gnusnih zločina, u ovom romanu vidimo i kao mesto drastičnih klasnih i ideoloških razlika, kao kolevku filmske pornografije tek u zametku, kao luku za seksualno različite (berlinski noćni život vrvi od homoseksualaca, transeksualaca, lezbijki), a plodno je tle i za rusofobiju, kao i najprizemniju, licemernu i najzlokobniju malograđanštinu.
Kako Kučer uspostavlja začuđujuće preciznu ravnotežu između ova dva aspekrta priče, a istovremeno donosi i galeriju možda ne dopadljivih, ali svakako zanimljivih karaktera, okupljenih u ovoj vrsno koncipiranoj i raspletenoj misteriji, Jedan nerešen slučaj dosta brzo pokaže svoj veliki crossover potencijal, dokazavši se kao proza koja ima snagu i opravdanja da privuče i ljubitelje strogo ustrojene žanrovske književnosti i one sklonije takozvanoj visokoj literaturi glavnog toka.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari