Kod kuće je najgore

Naslov originala: Safe House
Scenario: David Guggenheim
Uloge: Ryan Reynolds, Denzel Washington, Brendan Gleeson, Vera Farmiga, Nora Arnezeder, Ruben Blades, Robert Patrick, Sam Shepard
Žanr: thinking man's thriller
Trajanje: 115 minuta
Proizvodnja: SAD, 2012.

Trostruka vrednost od ove i ovakve Sigurne kuće Daniela Espinose. Ponajpre, jer je reč o vrlo dobrom filmu koji značajno obogaćuje ovdašnju mršavu i mahom bezidejnu kino-ponudu, a koji uz to podseća kako bi trebalo da izgleda dobar i zdrav i nadasve dovoljno pametan repertoarski film. Sigurna kuća nudi upravo to, a i mimo konteksta trenutne bioskopske ponude stoji kao zanimljiv i energičan akcioni film za široke narodne mase.

Osim toga, Sigurna kuća pokazuje da Hollywood dobrim delom svoju snagu i vitalnost crpi iz vlastite spremnosti na rizik. Naime, kada je Daniel Espinosa nakon Lake love, odličnog rada u matičnoj mu Švedskoj, a koji je bio i primećen i van okvira Skandinavije, po ubrzanom postupku regrutovan u Hollywood, nametalo se pitanje hoće li se tamo snaći i hoće li oni tamo spoznati finese unutar njegovog neporecivog talenta. A, poučeni hollywoodskim iskliznućima ovdašnjih rediteljskih vedeta i vedetica, pitali smo se hoće li Espinosa i zbilja doći do realizacije filma koji će potom imati i dostojanstvenu distribuciju. Strepnja poput tih su bile potpuno osnovane, ali još jednom se pokazalo da s vremena na vreme i u Hollywoodu na kolenima neko ipak zna šta radi, te je Espinosin film razumno brzo skockan i predočen publici. A publika, sudeći po rezultatima sa američkih bioskopskih blagajni, sjajno reaguje na ovu frišku hollywoodsku akviziciju. Odziv publike, srećom, praćen je i dobrim prijemom relevantne američke filmske kritike, te se u prikazima Sigurne kuće insistira upravo na kvalitetima za koje je uglavnom zaslužan upravo Daniel Espinosa.

Tu dolazimo i do treće dobiti koju sa sobom nosi Sigurna kuća. Espinosa se odlično pokazao u budžetski raskošnijim i opuštenijim okolnostima, opravdavši pominjano poverenje holivudskih moćnika, ali pokazavši i spremnost da se nosi i sa značajno opsežnijom i težom bagažom. Ono što je, međutim, još važnije -  Espinosa ovim ostvarenjem ponovo podseća na opravdanost preimućstva koje se čitavim tokom istorije narativnog filma daje upravo reditelju. Naime, Espinosa je ovde bio suočen sa golemim opterećenjem u vidu scenarija prepunog opštih mesta i potpuno lišenog bilo kakve inovativnosti ili odstupanja u odnosu na normu koja se tiče priče o zakulisnim operacijama američke CIA  fabrike paranoje, smrti i nasilja. 

David Guggenheim, scenarista Sigurne kuće, dosad (reklo bi se, sasvim zasluženo) potpuna nepoznanica u Hollywoodu i drugde, ovde ja naprosto sažeo sve stereotipe viđane u paranoidnim trilerima proteklih decenija, da bih potom, bez imalo intervencija, sabrao sa opštim doživljajem ovog pitanja u svesti civila koji pohode bioskope i koji uopšte posvećuju pažnju filmskoj ponudi. Takav scenario je bio polazište koje ne budi nadahnuće i koji u velikoj meri sputava reditelja, ali se Espinosa pokazao kadrim i za takve izazove. Preuzevši i naglasivši tek motive teskobe usled nepripadanja i neumitne borbenosti koji nose i priču Lake love, on je ovde naprosto u drugi plan stavio sam scenario i posvetio se kreiranju energičnog filma uglavnom oslonjenog na uzbudljive akcione pasaže i filmski efektnu dinamiku dva glavna junaka (pouzdano ih tumače, svaki u okviru svog dobro znanog manira, Ryan Reynolds i Denzel Washington). Osim toga, Espinosa je izatkao uverljivu atmosferu opšteg nepoverenja, vešto je upotrebio i dalje egzotične južnoafričke lokacije i, iako udružen sa novim direktorom fotografije, uspeo da zadrži prepoznatljiv vizuelni identitet svojih prethodnih filmova (nemirna kamera iz ruke i spoj verizma i eteričnosti na planu slike).

Sigurna kuća tako biva vrlo, vrlo dobar hollywoodski debi sineaste koga vredi pomnije pratiti u budućnosti, a u isto vreme predstavlja i dah svežine unutar glumačkih opusa vodećih zvezda, a nama, niskopotčinjenima, donosi davnih dana zasluženu radost u mraku preostalih bioskopskih sala. I opet trostruka ćar.