(Red Box i Agencija Obradović)
„Grad, u kojem žive ova moja sećanja, kreće se ne samo unazad u našu istoriju, ukrašen velikim imenima koja označavaju svako stajalište zabeleženog vremena, već i napred i nazad u živoj sadašnjici, da tako kažem – među svojim savremenim verama i rasama; stotina malih sfera koje religija ili tradicija stvaraju i koje meko međusobno prianjaju kao ćelije da bi oblikovale veliku opruženu meduzu kakva je Aleksandrija danas“ - Lorens Darel (Aleksandrijski kvartet: Baltazar)
Između mnogo toga, počesto po naše puke egzistencije i relevantnijeg, došlo je i do opšte devalvacije jezika i jezičkih odraza ushićenja. Otud posve izraubovano zvuči odrednica/pohvala „izdavački poduhvat godine“, posebno kada je svako malo možemo sresti na naslovnicama mnogobrojnih knjiga i u kontekstu priča o raznolikim izdanjima; ipak, tu i tamo se desi i da davnih dana potrošene jezičke poštapalice naprosto odražavaju neosporno stanje stvari. Tako se gorepomenuta hvala „izdavački poduhvat godine“ naprosto nameće kao neizostavan leksički izbor kada se povede reč o novom izdanju Darelovog Aleksandrijskog kvarteta na srpski jezik.
Nakon dramatičnog, ali ipak manjkavog izdanja u Prosvetinoj ediciji viđenoj za velike romane davnih dana, kao i pomalo dubioznih izdanja sarajevske Svijetlosti u osvit raspada zajedničke nam domovine, krajem godine za nama počašćeni smo istinskom krasotom – novim prevodom ovog remek-dela u lukskuznom izdanju (četvoroknjižje u zajedničkom tvrdom omotu). I, reklo bi se, da je Aleksandrijski kvartet Lorensa Darela (u prevodu (sasvim novom) Olje Petronić i u izdanju Red Boxa i Agencije Obradović) napokon dobio dostojanstvenu opremu u srpskoj knjižarskom kontekstu. I, zbilja, na uzorku ovog izdanja napokon se da steći pun uvid u istinski kvalitet ovog nesvakidašnjeg poduhvata i pravog bisera svetske književnosti iz ponajboljih i najambicioznijh dana.
A upravo se kao najjači nameće utisak o srećnoj i sasvim uspeloj sprezi ambicije i pripovedačko-stilske kompetentnosti. Aleksandrijski kvaret, naravno, ne oduševljava pukim obimom (oko 1100 stranica teksta), koji je uostalom možda i odveć zahtevan zalogaj za današnje dominatne čitalačke navike, nego upravo Darelovim umećem da izađe na kraj sa štivom koje se istovremeno da pohvaliti na četiri krupna plana; ovo je, naime, i superiorna društvena hronika, ali i pronicljiva studija intrigantnih karaktera i dokument jednog i dalje primamljivog vremena, baš kao i posveta gradu večite enigmatične lepote. A, povrh svega toga, Aleksandrijski kvartet je od prvog do poslednjeg svog reda i dragoceni masterclass na temu književnosti u njenoj najčistijem i samim tim, najvrednijem obliku.
Za današnje svakako, ali i za ondašnje pojmove retkom veštinom, veštinom koja u sebi objedinjuje ponajbolje od rečite, a polivalentne i fluidne naracije i nepatvorene fascinacije složenošću ljudskog uma i interakcija u koje ljudi, katkad svojevoljno, a ponekad i gonjeni zovom usuda, stupaju Darel ovde pripoveda priču o ljubavnom mnogouglu, u isto vreme poigravajući se pipavom tehnikom nepouzdanog pripovedača. Reklo bi se Darel ovde nikako ne poseže za tim zahvatom sa željom da zadivi čitateljstvo i da se poigrava mogućnostima te manje-više novotarije, već da je bio poriv da svoje junake pokaže u svoj punoći njihovih bivstvovanja i nesreća ka kojim, čini se, nekad i dobrovoljno hrle. Stoga se da izreći sud da je, između ostalog, Lorens Darel ovde uspeo da čisto književnim sredstvima, te usresređenošću i suptilnošću, koje naprosto mame oduševljenje, stvori literarni pandan postupnosti kojom u svakodnevnom životu spoznajemo dimenziju po dimenziju onih na koje nas je sudbina uputila i koji su, mada nužno ne doživljavamo uvek baš tako, naš svesno-nesvesni izbor.
Lorens Darel je prvenstveno pripovedač, te mnogo ne haje (a to je bilo primetno i na uzoru njegovih putopisa po helenskom svetu) za geografsko-istorijsko-sociološku egzaktnost u izlaganju; isto tako, današnjim aršinima mereno, tu i tamo potkrade se i kakav sitan, ali ipak vidljiv dokaz autorovog antisemitizma i mizoginije (kao kada Darel u drugoj knjizi načini opasku o „gradu u kome žene vrište da budu zlostavljane“) za koju su Darela povremeno optuživali. Ali to sve ostaje u dubokoj senci pred neprolaznom lepotom ove priče i savršenom usklađenoću jezika kojim je ispripovedana, te se u ovim danima opšteg čemera, radost zbog ovog i ovakvog izdanja Aleksandrijskog kvarteta čini kao sasvim prirodna, a možda i jedina razumna reakcija.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ivana (gost)
| 16.02.2012. 10.23.26
Sjajna knjiga... citala sam je na engleskom. Moram da priznam da sam malo razocarana, ocekivala sam duzi prikaz.
-
Bora (gost)
| 16.02.2012. 16.41.21
Duži i svakako nadahnutiji prikaz ovog remek dela je bio neophodan - razlozi su jasni - naša čitalačka publika, naročito mlađa, nema naviku čitanja romana ovog obima, a s druge strane, ovakav komplet verovatno ima i svoju cenu, koja publiku naviklu na jeftinija izdanja (što ne znači i nekvalitetnija) može odbiti.
U svakom slučaju, jedan od romana iz kategorije "pročitati pre nego umreš".
-
Mitja (gost)
| 17.02.2012. 04.32.52
Kvartet je svakako jedno od najvećih (ne po obimu) dela engleske književnosti i divno je što će ljudi imati prilike da ga čitaju. Ali vrlo me plaši taj prevod. tekst je neviđeno zahtevan, a prevoditeljica je koliko vidim do sada prevodila samo sa francuskog. Tako da ne razumem zašto sada prevodi sa engleskog i to kapitalna dela. Naročito me hvata strava kad pomislim na prevod knjige "Can't stop and won't stop" Džefa Čanga, a koji je izašao u izdanju iste kuće. Isti je naime očigledno rađen sa puno ljubavi, ali krajnje, krajnje diletantski što se prevodilačkog dela posla tiče (žao mi je što moram ovako da se izrazim, knjiga je inače sjajna.
-
Čedomir Antonić (gost)
| 09.09.2012. 18.01.26
Ovo luksuzno izdanje je dosta narušeno mnogobrojnim štamparskim greškama,koje nisu dopuštene kod ozbiljnog izdavača! U prvoj knjizi ''Justina'',skoro da nema stranice gde nije učinjena ne samo slovna greška,već i neke koje menjaju sisao rečenice. Šteta za takav trud da se bude 'savremen'
-
Micka (gost)
| 28.07.2013. 08.17.31
Baš tako (~Č.A) izdanja ovakvih pripovedačkih veličina, koja se verujem dugo pripremaju, trebalo bi da imaju najviše jednu slovnu grešku i tek po koju štamparsku grešku, a čitanje je postalo naporno koliko ima tog "štucanja" i koliko ima rečenica koje zaista gube smisao. Povremeno mi se čak činilo i da je stilski prevod bio malo klimav.. Nigde nisam pročitala u impresumu da je postojao lektor.. ma kao da nije pročitano ni dva puta pre nego što je otišlo u štampu. Šteta! I glavno pitanje - zbog čega nije štampano na ćirilici?
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.