Povratak glamuroznih heroja Britpopa

Mesto: Arenele Romane, Bukurešt
Vreme: Subota, 4. jun 2011.  

U subotu 4. juna je u parku Karol u Bukureštu, u Areni, održan koncert britanske grupe Suede, kultnih muzičara koji su ostavili prilično dubok trag u novijoj istoriji popularne muzike, onog njenog estetski vrednog dela, nezavisnog, artističkog, konceptualnog, bitno udaljenog od industrijske, fabrikovane, stereotipizirane mejnstrim muzičke produkcije.

Formalno deo talasa Britpopa koji je sredinom devedesetih godina promovisao i Tonny Blair, u sklopu svoje predizborne kampanje, a suštinski potpuno autentični, neukalupljivi, Suede su u svojoj muzici doneli soundtrack  života u savremenim metropolama poput Londona, odakle dolaze. To je zvučna refleksija njegove ambivalentne glamuroznosti, klaustrofobičnog andergraunda, musavog i bezličnog predgrađa, te neizostavne želje da se od svega pobegne, putem hemijskih supstanci, ljubavi/seksa ili umetnosti. Romantičarski obojena poezija Bretta Andersona, tekstopisca i pevača Suede, kompozicije i gitarska virtuoznost Bernarda Butlera, nesvakidašnja eruptivnost njihovih koncerata, Andersonovo opčinjavajuće, androgino scensko prisustvo koje je prevazišlo njegove role modele, Davida Bowieja i Pitera Murphyja, estetizovana vizualnost njihovih nastupa (izgradnju vizualnog identiteta ranih koncerata Suede pomagao je Derek Jarman) – neki su od razloga zbog kojih su Suede snažno drmali pop kulturnu scenu devedesetih godina.

Muzika Suede se tokom godina menjala i razvijala, stvarajući raznobojnu paletu stilova i tema - od prvog albuma Suede (1993), muzički sirovog i gitarski dominantnog, preko grandioznog, raskošno orkestriranog, slojevitog, pa i politički provokativnog albuma Dog Man Star (1994), zatim trećeg - Coming Up (1996) koji je doneo vedriji pop senzibilitet, očišćen od gotski  intonirane tame prethodnika. Sledila je brilijantna kompilacija B strana njihovih singlova - Sci-Fi Lullabies (1997), a onda četvrti album Head Music (1999) koji je na formalnom planu uveo izvesne novine (na primer, upliv elektronike). Koncert u Bukureštu je dao sintezu ovih brojnih stilskih i tematskih različitosti muzike Suede, uzbudljivo predstavljajući srž njihovog  rada. Na repertoaru koncerta se našao izbor pesama sa ovih pet albuma (u potpunosti je izostavljen poslednji, slabiji album A New Morning, 2002). Pesme su izvođene ovim redom: This Hollywood Life, She, Trash, Filmstar, Animal Nitrate, We Are The Pigs, By the Sea, Killing Of a Flash Boy, Can ’t Get Enough, Everything Will Flow, Metal Mickey, Wild Ones, New generation, Beautiful Ones i Saturday Night.

Negde oko drugog refrena poslednje pesme, na prostoru bukureštanske Arene, počela je da promiče kiša koja je, u početku, imala izrazito poetičan efekat, kao da je bila naručena – savršeno se uklopila u hipnotički nežne, minimalističke, a lirski jake tonove Saturday Night. No, na samom završetku izvođenja ove pesme poetična kiša se pretvorila u surov, intenzivan pljusak, praćen grmljavinom. Skoro da se nebo srušilo na Arenu, zbog čega su izvođači nestali sa pozornice bez pozdrava sa publikom, pri čemu je i ona, pomalo panično, počela da beži od vremenske nepogode. Iako nagao i nepredviđen, ovakav kraj koncerta je možda bio i savršen, svakako manje bolan - rastanci su uvek tužni, naročito onda kada se treba odvojiti od neodoljivog šarma Bretta Andersona, napete i fražilne emocionalnosti njegovog glasa, kao i sasvim ekskluzivne, dionizijske androginosti njegovog habitusa.

Koncert Suede u Bukureštu nije bio neka komercijalizovana, otuđena i plastična rekonstrukcija značaja koji su Suede imali devedesetih godina. Naprotiv, izvođači su doneli jednu novu svežinu i energiju, obnovljenu i produbljenu zrelost, sposobne da osvoje nove generacije, one koje se nikada ranije nisu sreli sa poezijom i muzikom Suede. A za one koji ih dobro poznaju, ovaj koncert je doneo emotivno snažno, pa i katarzično iskustvo oživljavanja i ponovnog proživljavanja njihovih pesama, oslobađajuć susret sa sećanjima na sve brojne krize identiteta, sumnje, patnje prekinutih veza, nasilno ugušenih ljubavi – granične trenutke u životu koje je pratila i poezija Suede. Zar to nije suština značaja umetnosti ? Da nam pomogne da sastavimo rascepane i privremeno izgubljene delove nas samih, da prihvatimo sebe i oprostimo sebi i drugima, valjda i da se pronađemo u lavirintu vijugavih puteva.