Bajaga kao srebrni letač

ALEKSANDAR AREŽINA: Kako su nastali likovi. Prilično su živopisni od Pimbeka, eksplozivnog Bada Buma, izlapetus kapetana Starka, priglupog Sokrata i ludog robota Govinde...

ŽELJKO PAHEK: Izbegao sam kliše - snažni Flaš Gordon plus ludi profesor. Svakom od mojih junaka dao sam neku crtu koja ga izdvaja iz okoline, u tom nekom univerzumu koji je na neki svoj način podosta pomeren. Naravno nezaobilazni je robot kojeg sam morao da ubacim. Oživljeni robot Govinda je trebao dati neku uzvišenost, jer njegovo propovedanje dolazi iz Tibetanske knjige mrtvih, ali nisam izdržao. Robot kaže: "Uvek mi je govorila moja mama 'Sine, čini drugima samo dobro i tvoje će srce uvek biti obasjano plamenom uzvišene svetlosti.''' Tren posle toga plamen bacača ga tako ispeče i naravno savršeno obasja njegovo uzvišeno lice. (smijeh)

U trenutku kad su krenuli izlaziti u nastavcima Astro-iđani, kakav je bio odgovor čitalaca i odnos redakcije YU stripa?

Super. Od redakcije YU stripa sam imao punu podršku. Bio je sjajan urednik u to vreme u YU stripu - Sibin Slavković i bio sam podstican da radim što više. Pošto sam već u to vreme radio puno na ilustracijama u Politikinom Zabavniku i za knjige naučne fantastike, nije mi ostajalo toliko vremena, da se posvetim samo stripu. Ipak napisao sam nekoliko scenarija i za druge crtače pa je i to objavljivano...

Kasnije je Oživljenog metuzalemena objavio Profil.

Da... Astro-iđane kompletan album, a Skrapulonska bebica nije objavljena u albumu. Magazin YU strip se polako gasio. U Novom Sadu već '84. su postojala neka nova izdanja domaćeg stripa kao Spunk novosti za koje sam kreirao i prvu epizodu Legije nepromočivih'... I koju godinu kasnije već sam radio za Stripoteku...

Kada su izlazili Astro-iđani?

Od '81. (to je početna godina) do '83. Bebica je krenula odmah nakon Astro-iđana, ali u nešto ređim vremenskim razmacima ('83-'85).

Današnjim klincima je teško objasniti taj fenomen osamdesetih kad su se stripovi kupovali na kioscima na kilo, na tonu.

Tiraži su bili dovoljno dobri da se pokriju izdanja i dosta ostane. Međutim nije bilo dovoljno sluha među izdavačkim kućama, da malo ta sredstva akumuliraju, da bi mogli da ožive neku ediciju strip albuma i da pređu na ozbiljnije bavljenje strip izdavaštvom. Bilo je po sistemu "dobro ide, ajde da izvučemo što više novca sa jeftinim i privremenim izdanjima, pa ćemo kasnije da razmišljamo šta ćemo da radimo". Međutim to se nije pokazalo kao dobro na duži rok.

Bilo je koliko se sjećam, dosta strip časopisa od Strip arta, preko Stripoteke, do Našeg stripa...

Za razliku od danas, bilo je pet-šest redovnih strip časopisa, koji su imali prostor za objavljivanje stripa...

Je l' se moglo živjet' od stripa?

Moglo se živeti, međutim teško je porediti sa sadašnjim prilikama. Bili smo mladi, jurili na sve strane. U to vreme postojao je 'Beogradski krug 2' koji je okupljao stvaraoce iz Beograda i nešto šire. Družili smo se u Mažestiku, tu su stasali sjajni autori kao što su Milan Ilić, tandem D.Savić i Gera, Janjetov, Perović i drugi... Nismo baš toliko ni radili koliko bi trebali... ali lepo je bilo, osećali smo da je to neko zlatno doba stripa. Ako ništa drugo, bili smo srećni, radili smo ono što volimo i voleli ono što radimo.

Zašto se završila priča sa Astro-iđanima poslije samo dve velike epizode?

YU strip magazin je bio na zalasku. Ja sam već pre toga počeo da radim kraće stripove i Legiju nepromočivih za Spunk novosti. Video sam potencijal u 'Legiji nepromočivih' pa sam nastavio tim putem...

I Astro-iđani i Legija imaju određen stepen filmičnosti i scenaristički su tako posloženi kao odličan predložak. Je l' postojao neki prijedlog da bi se jednog dana nešto snimilo po njima?

Bilo je nekih ideja da se oko toga okupimo i nešto da uradimo, ali nikad nije zaživelo. Ipak su potrebne finansije da bi se stvar pomakla. Da bi neki strip bio pretočen u film potrebno je  prvenstveno uložiti  veliki rad da bi se kao predložak ponudio za film. Mislim da ljudi koji odlučuju da rade neki film po stripu, ne uzimaju neko izdanje i kažu samo: "ovo mi se sviđa, ovo bi moglo da ide". Pored strip izdanja treba i neki tekstualni oblik i dosta priče oko toga. Što se tiče filmičnosti u stripu, volim film. Volim duge kadrove koji su, onako, malo poetični, i kratke akcione scene...

Da li su Astro-iđani izašli napolju?

Ne... Nisam ih nudio. Legija jeste izašla u Hevi metalu, dve epizode. Nisam siguran da li je u Grčkoj objavljena u Elefterotipiji, pošto sam tamo objavio dosta stripova.

Odakle zamisao da Legija nepromočivih sa ugođajem Prvog svjetskog rata bude prebačena u "XXIII vek, Četvrti svetski rat"?

Poslužio sam se sveskom sa svojom idejama koje sam ostavio za neka druga vremena. Odabrao sam scenario na tri table, gde kuvar kuva loš ručak i napravio sam duži strip, tj. prvu epizodu Legije. Kuvar je tako stigao u drugi plan, a nosioci su postali večiti zabušanti Fircik i Gerecki... Taj scenario sam u jednom cugu napisao.

Bili ste u vojsci pa u Legiji ima stvarnih iskustava?

To je zbir iskustava koje samo u vojsci može da se doživi. Lepo je za sagledavanje karaktera mnogih ljudi. Inače, Prvi svetski rat je tema koja mi je ležala, pa ipak sam odlučio da radnja bude pomerena dosta u budućnost. Četvrti svetski rat. Hteo sam opet imati i neki pomak u viđenju istorije. Dodao sam i te neobične životinjice škrombije za koje narednik Cuker tvrdi da će biti naslednici čovečanstva. A naši junaci su negde zaboravljeni u nekom delu Eurotanazije, tj. Evropi ili Aziji koje su već spremne za eutanaziju. Odred gladnih i žednih ljudi koji zabušavaju u rovovima, a nisu sigurni da li su njihovi neprijatelji sa druge strane živi. Mislim da se lepo pokazala ta kombinacija fantastike i starinskog štimunga.

Zašto poslije nije bilo nastavka rada na Legiji?

'97. sam uradio zadnju epizodu. Uglavnom sam radio stripove za američki (časopis) Hevi metal. Bilo je ideja da pripremim Astro-iđane za Hevi metal, to bi mi omogućilo da radim nove, duže epizode, međutim ima tu dosta posla pa je sve ostalo na projektima. Videćemo u budućnosti.

Znači postoji mogućnost da se pojave nove epizode?

Postoji. Ja sam već počeo nešto da radim sa Legijom. Imam epizodu u olovci. Napisao sam scenario za nekoliko epizoda, ali treba postići dogovor sa izdavačima. Nekad je bilo lakše, imali smo veće tiraže. Tržište je sad sve iscepkano i teže je izdavačima da zatvore finansijsku konstrukciju. Mi kao crtači imamo ideje, i dobru volju, treba nam samo prostor za objavljivanje i naravno odgovarajući honorar da bi mogli da živimo i radimo.

Kako vidite budućnost stripa?

Medij se razvija. S jedne strane imamo dosta bolju štampu i mogućnost da se objavljuje u albumima. S druge strane balast je što strip povlađivanje modnim trendovima. Nije dobro da se po svaku cenu prati neki trend u stripu. Da svi autori rade na isti način da bi se što više prodalo ili ugodilo kupcima. Time gubimo kvalitetne sveže ideje i dešava se suprotno.Čitaoci gube zanimanje za strip i okreću se drugim stvarima. S druge strane imamo dosta izdanja u digitalnom obliku. Danas je mnogo materijala prebačeno na internet. To dosta šteti, ali na jedan neobičan način i koristi, jer se popularizuje strip kod ljudi koji teže dolaze u dodir sa štampanim izdanjima. Gde će nas sve to odvesti, teško je proceniti. Ne znam. Ima puno video igara, piratskih DVD-jeva, fejsbuka... kako će se strip izboriti sa time, videćemo. Za sada izdavači u Francuskoj i Belgiji, a to je osnova za evropski strip, beleže sve veće količine izdatih albuma u toku jedne godine.

Kako vama ide čitanje preko kompjutera?

Pa... nije baš zgodno, bar s ovakvim monitorima danas. Daleko više volim papirna izdanja. Tu je i vraćanje na prethodne stranice, listanja stripa, napred i nazad... I osećaj kad se jedan štampani album drži u ruci. Nije to gomila fajlova od tri slova u nekom folderu. Teško je naći inspiraciju da se pali komp i sve to otvori i pregleda. Tu nestaje ta magija, koju prave same korice knjige ili stripa. Kao magija ploče ili CD-a koji ima omot. Čovek na polici vidi omot i dobije želju da čuje muziku.

Šta ste radili pored Astro-iđana i Legije?

Uglavnom stripove koji su kod nas objavljeni u albumu Badi kukavica i druge priče iz Hevi metala. Objavljivao sam redovno dok sam sarađvao sa Strip Art Featuresom. Sarađivao sam sa Hermanom, radio sam kolor na albumima Džeremaje - Simon se vraća i Aleks, i jedan album Tornjeva Boa-Morija. Dosta sam radio na ilustracijima i karikaturama. Malo na crtanom filmu,i na 3D igrama... Dosta ilustracija dečjih knjga. Nedovršenih par stripova, koji stoje i čekaju doradu. A bilo je i puno meseci praznog hoda '91, '92, '93. kad smo manje radili, ali za to vreme su se ipak neke ideje akumulirale. Ako autor ne crta često, može da piše dosta scenarija. Radio sam dosta karikatura po časopisima, i jednu zbirku karikatura Depilacija mozga. U skorije vreme dva strip albuma Moby Dik za francuske i španske izdavače...

Šta ste radili na omotu za Bajaginu Pozitivnu geografiju (1984)?

Logo dizajna, a crtao sam i onu zamišljenu kartu sveta. Mnoga ostrva su imala karakteristike njegovih pesama, što se videlo na omotu ploče, ali sada manje na CD-u. Goranka Matić je radila fotografiju i dizajn. Ta slovna rešenja su kasnije bila iskorištena za plakat za Bajagin koncert u Domu sindikata (april 1984).

Zašto zamišljena karta, a ne stvarna?

Ima je neku egzotiku, kao Mali slonovi, Tekila gerila, pa je poenta bila da se stave neka mala ostrva, poluostrva, rečice... Za album Neka svemir čuje nemir (1989) Imao sam sjajnu ideju u razgovoru sa (Bajaginim menadžerom) Sašom Dragićem da se Bajaga fotografiše na gitari, kao na nekoj sjajnoj dasci za surfanje, u svom letu kroz svemir. Žice na gitari vibriraju i srebrne note se provlače kroz svemir. To bi bila sjajna ilustracija, međutim to je bilo dosta kasnije, kad je dizajn albuma već bio završen.

Bajaga kao Srebrni letač?

Da, tako nešto. Bajaga na velikoj, svemirskoj sjajnoj gitari.

Da li će na kraju Astro-iđani stići kući na Zemlji i kako se završava rat u Legiji?

Stvar sa Zemljom nije u tome da li Astro-iđani mogu da nađu Zemlju, nego da li su oni na pravom putu, i da li oni Zemlji uopšte trebaju. A u vezi sa Legijom nepromočivih, očekivano je da besmisleni rat u kojem se nalaze moji junaci bude sveprisutan. Samim završetkom tog besmislenog rata, strip bi dobio kraj koji mu ne priliči. A i glavni junaci bez tog besmisla prestaju da postoje. Možda, ako odlučim da više ne radim Legiju u nekoj totalno skrivenoj fusnoti napišem da je rat završen neke čudne godine.

Možda je rat završen, a oni ne znaju?

To je sjajna ideja. S tim da kuvar i dalje kuva loš ručak. 

 

Povezano:

• Snaga crno-bijelog stripa, Željko Pahek (1)