Snaga crno-bijelog stripa

Svako ima neka svoja sitna zadovoljstva u životu, a moja su ovih dana posjedovanje Pahekovim perom potpisana tri njegova sjajna albuma. Najprije je System comics reizdao na albumu Skrapulonsku bebicu (2007) i Oživljenog metuzalemena (2009) Astro-iđana, a ove jeseni pojavila se i Legija nepromočivih, koju je objavila fantastici okrenuta beogradska kuća Tardis.

Moje uživanje u Pahekovim stripovima počelo je slučajno davnih osamdesetih kad sam kao osnovac jednog dana s uživanjem razmaženo birao koji strip da kupim iz hrpe ponuđenog na novinskom kiosku u mojoj Podravkoj Slatini. Više se ne sjećam zašto sam uzeo baš Astro-iđane koji su se pojavili u Profilu, posebnom izdanju časopisa Yu strip namjenjenom samo albumima. Zapravo Oživljeni metuzalemen je bio novo ime za zbirku nastavaka koji su prethodno izlazili u Yu stripu pod nazivom Astro-iđani. Možda me kupio crtež na naslovnjaku sa dva naoružana naučnofantastična lika iza kojih zlokobno vreba krvožderna biljka? Bilo kako bilo, Metuzalemen mi je do danas ostao jedan od najomiljenijih stripova, pa radost nije mogla biti veća kad su se počela pojavljivati reizdanja. Stoga sam uredno pokupio iz vitrine sva tri kupljena albuma i odnio ih velikom majstoru da ih ovjeri prilikom potpisivanja fanovima u Tardisovoj beogradskoj knjižari početkom decembra. Sticajem okolnosti, umjesto potpisa od svog zemljaka Slavonca (Pahek je rodom iz Županje) dobio sam tri kul crteža i na kraju priliku da prozborimo po koju o njegovom radu.

ALEKSANDAR AREŽINA: Ovim izdanjem Legije nepromočivih je sada zatvoreno trojstvo albuma iz osamdesetih.

ŽELJKO PAHEK: Da, što se tiče YU stripa i Spunk novosti, ali biće i iz Stripoteke, imam još materijala za dva poveća albuma, uglavnom kraćih stripova ali i onih nešto dužih. Planiram zaokružiti i tu celinu. U međuvremenu možda nešto i nacrtam još, pa pridružim.

Kad bi se to novo moglo pojaviti?

Prvi album, 2-3 meseca. U planovima je prvo jedan album kratkih crno-belih crnohumornih stripova koji su se pojavljivali otprilike od '84. do '87. prvenstveno u Stripoteci i nešto manje u Yu stripu. Taj period... Radni naziv je AVILI!!! AVILI!!! Radim na kolorima...

Ako biste radili nove epizode Astro-iđana ili Legije, kad bi se to moglo očekivati?

Imam spremne sve te scenarije koje sam započeo, ali treba naći izdavača da se dogovor precizira. Obično, autoru treba sedam-osam meseci za jedan album. To je neko prosečno vreme za crtež i scenario... Sve zavisi od izdavača i dobre volje da se napravi ta konstrukcija. Ja sam rad da zasednem...

Zašto ova reizdanja Legije nepromočivih i Astro-iđana imaju samo početnih nekoliko strana u boji, a ostatak ne?

Prolog je u koloru. Moja ideja je bila da pridodam nešto malo kolora da se razlikuje od prethodnih izdanja. Pošto izdavači nisu u mogućnosti da isprate ful kolor ceo album, kao u inostranstvu, odlučili smo da prvih šest strana prologa, bude u koloru, a ostalo je klasično crno-belo. Primećujem da kod nas, za razliku od inostranstva, mnogi čitaoci više vole crno-bele stripove. Ima neka snaga u tom crno-belom likovnom izražavanju likova, vrlo kontrasnog prikaza... jednostavno, tako  je ekspresivnije. A na kraju krajeva ti stripovi su i rađeni za crno-bela izdanja. Radio sam ih ne očekujući da će ikad biti štampani u boji.

Kao crno-bijeli filmovi...

Da, da, kao crno-beli filmovi, koji teško mogu da se dobro oboje. Uzmimo recimo Bernetov crtež "Torpedo 36" koji često sa bojom gubi elemente izuzetne snage koji poseduje.

A uz to ton oba stripa, i Astro-iđana i Legije nepromočivih je crnohumorni...

Da. Francuzi uglavnom rade dosta linearno svoje crteže, npr. svemir i većinu stvari ostave belo, da bi mogli da se naknadno kolorišu. Mi smo radili baš snažno, sa tim crnim potezima četkice, te crno-bele plohe su dominirale celim tablama.

Za ova reizdanja nešto je malo dotjerivano na crtežu?

Jest... Ima i više strana. Pridodate su unutra i tri-četiri nulte table kao integralni deo scenarija. To su table koje su se nalazile ispred svakog dela, u svakom broju YU stripa, kao neko podsećanje na prethodna događanja... Uradio sam ih s pažnjom, pa mi je bilo žao da ih izostavim iz albuma. Uklopio sam ih kao izveštaj Truća Baljezgarija, ponekad škrabotine brodskog pacova ili dnevnik dvoličnog profesora Kiks-Malera...

Druga nova stvar su osavremenjeni dijalozi, čak se sada pominje i Wikipedia...

Više na tim kolornim stranama, nešto malo u sredini, ali nisam hteo puno toga, to bi bio drugi strip. Nadam se da čitaoci znaju da je to strip iz '82, '83, '84. godine. U Bebici Ruskinja Valentina Terješkova, čistačica, trebala je govoriti ruski. Trebalo je ali nije! Urednik, inače sjajan čovek, "plašeći se za svoju bezbednost" skinuo mi to. Ruskinja nije smela ni svoje ime zadržati. U ovom reizdanju sam najzad vratio sve onako kako sam zamislio zajedno sa originalnom ruskom ćirilicom.

Sad kad ste pripremili ova reizdanja kako vam izgledaju danas ti stripovi?

Što se tiče štampe daleko je bolje nego onda, baš sam zadovoljan, jer prvi put vidim svoj strip sa lepim crnim otiskom bez sivih mrlja! Tardisova Legija - kolori su dosta dobri, sjajno urađeni. Lepo je imati album sa tvrdim koricama. Astro-iđane je izdao System comics i štampa je takođe odlična... Dobro je to sa albumima, ali sad nam nedostaje magazin gde bi mogli povremeno objavljivati kraće ili duže stripove. Jednostavno da se crtač, scenarista ili autor kompletnog stripa oproba u nekim novim tehnikama izražavanja.

Kako su nastajali ti stripovi?

Astro-iđani su nastali, ne bih rekao silom prilika, pošto na svakom stripu odradim detaljne pripreme. U situaciji kad sam imao baš prekratak vremenski rok za pripremu šest strana za novi broj YU stripa, dosta brzo sam kreirao nekoliko likova, sa jasnom poentom za prolog. Potrudio sam se oko toga da osmislim kasnija dešavanja za ceo album i urađena je prva epizoda. Mesecima kasnije imao sam mogućnosti da sve to potanko razložim i crtajući rasporedim na ceo jedan album.

Znači u startu je bilo planirano da se ide u nastavcima?

Da, da. Tako sam isplanirao tu prvu epizodu. Možda je to čak i dobro ispalo, jer da mi je neko rekao da te nedelje treba da isplaniram jedan strip album, koji će obeležiti moje stvaralaštvo tih godina, sa previše treme bih se tome posvetio. Kad sam radio Astro-iđane, već sam stvarao ideje za Skrapulonsku bebicu. Na kraju krajeva u Astro-iđanima već na osmoj stranici postoji fusnota "vidi epizodu Skrapulonska bebica", iako u to vreme nisam ni imao ideju da je uradim.

Skrapulonska bebica je znači rađena naknadno, ali kao prethodna priča!?

Dosta kasnije... Mlađi su junaci, još se nisu svi upoznali. Profesori Kiks i Maler su odvojeni, dok je u Astro-iđanima profesor Kiks-Maler kao zbirna skrpljena ličnost.

U doba današnje političke korektnosti pokušaj rulje da ubije Skrapulonsku bebicu izgleda dosta surovo...

Ta bebica, to nije obična bebica! Oni (Skrapulonci) su primatektualci. Znači najpametniji su kad se rode, te s vremenom zaglupljuju, kako bi se uvalili u državnu upravu. (smijeh) To nije naivna bebica koja je bespomoćna, ona je kvrgava i ima šezdeset godina! Ona je najsnažnija, najpametnija i najsposobnija, samo ima izgled  nevine bebice. Kad zaglupi u nekim kasnijim godinama moći će da uđe u državnu upravu i tad će i ona druge progoniti. (smijeh)

Je l' ime Skrapulonci od skrupula?

Možda skrapež, engl. otpad. Ali nisam ciljao nijednu od postojećih reči. Trebao mi je neobičan izraz, koji zvuči robusno i na neki način dosta ružno, da bih ga pripisao vanzemaljcima.

Dakle spominje se nekoliko izmišljenih epizoda...

Neke su i urađene, pa su prestale bit' fiktivne, neke su i dalje fiktivne koje će verovatno bit' urađene, a neke će ostati trajno fiktivne. Stvarno treba da ostanu potpuno fiktivne. To jeste ideja, da čitaoci vide ime epizode, ponekad se pojave i junaci iz te epizode, ali ona sama ne postoji.

Kao kod Šerloka Holmsa gdje se često pominju slučajevi koji nikad nisu napisani.

Pa verovatno. Imao sam i jednu ideju da prožmem tako nekoliko epizoda, da se ne zna šta je bilo pre a šta posle, da napravim previše uvrnut sklop, bez mogućnosti  razrešenja.

Koja su bila glavna nadahnuća za Metuzalemena? Od filmova recimo Osmi putnik (Alien, 1979)?

Svakako, onaj deo sa podrumom. Našalio sam se sa takvom temom. Šala je kompletna što čudovište nikako da se pojavi do kraja, a ispostavi se da je to neka biljka koja je pojedena pa iznikla, koja traži svoje pravo da živi, da opstane na tom brodu... I što uvek biva spaljena od strane Bada-Buma ili nekog iz posade Astro-ida. Nisam bio siguran u količinski odnos humora i ozbiljnosti. To se razvijalo postepeno. I mislim da sam našao pravu meru... Jedan od mojih uzora među filmovima, koje sam u ono vreme mnogo voleo, a i sad, Carpenterova Tamna zvezda. Po jednom od tih likova sam dao ime poručniku Pimbeku. Blade Runner (1981) kao vrhunac SF u filmu...

A strip uticaji?

Klasično, do 13. godine Princ Valijant, Daleka Planeta, kasnije Žiro, Aleksis, Korben, Hugo Prat, Bernet-Abuli, Herman, do nesto mlađih Bak, Gosens... Plus majstor geg stripa Franken i Alan Ford, pre svega zbog scenarija. To je nezaobilazna tema na ovim prostorima. Dosta je uticao na moj način razmišljanja. Na kraju srednje škole, u trenucima kad sam razvijao svoju scenarističku misao, koja će da me voditi kroz moje bavljenje humornim stripom, i mislim da sam bio na pravom putu. Ovo podneblje je jako dobro za tu vrstu crnog humora. Na kraju krajeva jedino kod nas je štampan Alan Ford u svim tim tiražima. A književni uticaj, sigurno, naučna fantastika. Od omiljenih mi je Robert Šekli kao predstavnik crno humornih priča i Stanislav Lem sa svojim Zvezdanim dnevnicima Ijona Tihog. Tu su i Kvaka 22, Mali veliki čovek... Kad sam radio ilustraciju za knjigu Autostoperski vodič kroz galaksiju, 1986. godine primetio sam dosta sličnosti i senzibiliteta u tom romanu sa mojim Astro-iđanima, te sam ponešto od svog arsenala ideja ugradio u samu naslovnicu za tu knjigu (prvo izdanje koje se kod nas pojavilo).

(Sledi nastavak)