Mileta Prodanović

Omiljeni album i pesma?

David Bowie – Low, prvi Roxy Music (i još nekoliko iza tog prvog), Bullie-Woolie u izvođenju Wilka Johnsona (i album Stupidity Dr.Feelgooda), prva dva albuma zaboravljenog sastava Cockney Rebel... Album Tago-Mago grupe Can... Prva dva albuma Stoogesa...

Koncert koji ćeš uvek pamtiti?

The Cramps u jednom ambaru u južnoj Francuskoj, negde 1984. (posle pola sata svirke mislio sam da je kraj koncerta, da je nemoguće da neko ima na raspolaganju toliko energije), Talking Heads 1980. godine u Parizu i predgrupa B-52 (totalno iznenađenje, to je valjda bio prvi evropski nastup B-52, mala pozorišna sala, razoružavajuća jednostavnost...). Bryan Ferry u Apollo teatru u Londonu na turneji Bete Noire (mali koncert pred nastupe u areni, pred prijateljskom publikom – trajao je beskrajno, mislio sam da će se drvena sala raspasti od đuskanja) i, konačno, Rolling Stones u Beču 1990, kratko rečeno savršeni spektakl.

Omiljeni film?

Kaos braće Taviani, omnibus film po Pirandellovim kratkim pričama iz sicilijanskog života. Da ostanem u tom miljeu – dodajmo i Kuma II. Kasni Bunuel i rani Almodovar. Jarmuschova Noć na zemlji. Dva Ferrerijeva filma: Veliko Ždranje i Dečji vrtić. U novije vreme na mene je izuzetan utisak ostavio nemački film Životi drugih. Zatim, Ko to tamo peva i Makavejevljev Sweet Movie.

Omiljena knjiga?

Rabelaisov Gargantua i Pantagruel. I još mnogo, mnogo knjiga, ali ova je nekako uvek na prvom mestu (može se dodati Kafka, Marquez, John Fowles, Nabokov...).

TV/radio emisija?

Televiziju nažalost ne gledam, a radio mi je uključen ceo dan, naročito dok radim u ateljeu. Dakle, B-92 od jutarnjih sati do kraja dnevnika.

Sajt koji pratiš?

E-novine.

Hobi?

Sakupljanje komemorativnih kovanica od 2 evra.

Putovanje koje bi voleo da se ponovi?

Sicilija (u svako doba).

Za koga navijaš? Kako? Ideš li na utakmice?

Ne navijam... Možda bi trebalo da počnem, konačno, ali ne mogu da se odlučim. Ranije, dok nisu bili satovi na baterije navijao sam sat.

Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?

Dositej Obradović, Piero della Francesca, El Greco, Zoran Đinđić i Despot Stefan Lazarević.

Ko je tvoj alter-ego?

Alter ego slikaru u meni je pisac i obrnuto. Dakle sve ostaje u krugu porodice.

Šta voliš da misliš o sebi?

Da ću prestati da pušim.

Šta bi probao, a još nisi?

Svakako neko jelo, po mogućnosti slatkiš, a ne bilo koju supstancu... Mnogo onoga što nisam probao me u suštini i ne pali, pa u skladu sa tim i ne nameravam da se oko toga trudim.

Psuješ li? Zašto? Kako?

Ma da. Najviše psujem sebe. Ili, još više, kompjuter, Windows XP i neidentifikovane virtuelne životinje koje žive u mom računaru.

Šta voliš u Beogradu, a šta bi prvo promenio?

Volim što su, barem u kraju gde živim, postavili nosače za kese kojima se sakupljaju pseća govanca. Prvo bih ukinuo (i to radikalno i ekspresno) one koji nalaze zadovoljstvo u razbacivanju i razmotavanju tih kesa.

Da li si zlopamtilo?

Biće da jesam. A to možda nije dobro.

U koga ili u šta veruješ?

U kosmičku ravnotežu.

Šta je, po tvom mišljenju, prava žena?

Po osobinama i svemu odgovara opisu moje žene.

Zbog čega se kaješ?

Što, kada je trebalo, nisam posetio neke ljude u bolnici.

Ko je genije?

Proka Pronalazač. A možda i Profesor Baltazar.

Mileta Prodanović je...

Lenkin tata.