Massimo Savić

Omiljeni album i pesma?

Jedan od najomiljenijih albuma mi je The Song Remains the Same od Led Zeppelin, a pesma Stairway to Heaven. Imam puno omiljenih pesama i albuma, ali ovo mi je sada prvo palo napamet.

Koncert koji ćeš uvek pamtiti?

Sjećam se koncerta na bivšem Trgu Marksa i Engelsa, a sada Nikole Pašića, kada je bilo preko 100.000 ljudi. Mislim da je to bilo 1984. godine. Taj koncert je bio apsolutno ludilo. Od koncerata koje sam gledao, Talking Heads u Zagrebu.

Omiljeni film?

Blade Runner od Ridleya Scotta.

Omiljena knjiga?

Tajanstveni stranac, Mark Twain.


TV/radio emisija?

Bila mi je draga radio emisija Blentoni sa Radija 101 u Zagrebu, a na televiziji redovno gledam Latinicu.

Sajt koji pratiš?

Gibson gitare, gibson.com

Hobi?

Najdraže mi je baviti se mojim psom. Imam boksera, Manga. Vrhunski je sportski pas i s njim treba puno šetati, puno energije uložiti, ali on mi održava kondiciju.

Putovanje koje bi voleo da se ponovi?

U Južnoafričku republiku. Drugačije se čovjek u Africi oseća.

Za koga navijaš?

Obično navijam za reprezentaciju. Ne navijam za klubove od kada velike lige nema. Sada su mi sve te lige smiješne. Svaka čast svima koji se bave sportom, ali od kako su se države ocjepile jedna od druge to se sve rastvorilo, to su sada sve neke umjetne prve lige, ima samo par jakih klubova koji moraju igrati sa sitnim.

Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao/la na večeru?

Nikola Tesla, Mark Twain, Albert Einstein, Miles Davis i Tito.

Ko je tvoj alter-ego?

Arsen Lupen. Da se ne bavim glazbom, bavio bih se organizacijom vrhunskih pljački. Na sreću sam otišao na pravu stranu, mada ko zna da li je to sada srećna solucija... (smeh). To bih radio zbog uzbuđenja, zbog Robin Hud momenta gdje otimaš onima koji imaju previše da bi dao onima koji imaju premalo. Sada je svjet takav da države imaju previše, a narod ima premalo.

Šta voliš da misliš o sebi?

Da sam neko ko voli učiti, da sam dobar otac i muž.

Šta bi probalo, a još nisi?

Ništa posebno, mislim da sam sve probao.

Psuješ li? Zašto?

Psujem, naravno. Kada izgubim živce, kao i svatko. Pogotovo kada izgubim strpljenje, a sve zbog ljudske gluposti koju teško toleriram.

Šta voliš u Zagrebu, a šta bi prvo promenilo?

Zagreb je moj grad i ne bih ništa menjao. Mislim da se razvija sjajno. Ima izvrsnog gradonačelnika već jako dugo godina. Dobro izgleda kao grad. Sjećam se nekada kada sam došao iz Milana u Zagreb, osjetio sam pad u estetici i svemu što me okružuje. Danas sam ponosan kada iz Milana dođem u Zagreb.

Da li si zlopamtilo?

Ne.

U koga ili u šta veruješ?

Vjerujem u znanje i umetnost.

Šta je, po tvom mišljenju, prava žena?

Moja žena je prava žena. Neko ko je vrlo jak, pametan, stabilan. Neko ko se ne ljuti kada se ja ljutim, a ja se ne ljutim kada se ona ljuti.

Zbog čega se kaješ?

Što sam otišao relativno nespreman u London, a imao sam veliku priliku ostati tamo. Trebao sam se malo bolje spremiti za tu situaciju.

Ko je genije?

Prince. Uveo je novitete u kompoziciju i u glazbenu produkciju. Do Princea dobar zvuk je bio onaj sa puno eha, puno jeke, puno prostora u snimci. On je to sve vrlo osušio. U nekom smislu to možda zvuči vrlo staromodno, ali Lenny Kravitz je jako puno naučio iz te fore da sve zvuči suho i prirodno.