Hazardersko upuštanje u životne tokove

Svjestan da se bliži 29. novembar zvanični rođendan Yu grupe i nekada glavni državni praznik druge Jugoslavije, nekoliko dana ranije nazvao sam telefonom Žiku Jelića, i na moju radost pristao je da tim povodom prošećemo malo kroz prošlost beogradskog sastava, kojeg u suštini od početka vodi sa bratom, gitaristom i pjevačem Dragim Jelićem. Nisam mogao da na početku ne izrazim žaljenje što Yu grupa nije odlučila da 29. novembra priredi neko koncertno slavlje.

ŽIKA: Planirali smo, imali smo više ideja i sugestija sa strane, ali nijedna nam nije u potpunosti odgovarala, tako da će i ovaj 29. novembar, kao i raniji, proći proslavljen, ali u krugu grupe. Zato je cela sledeća godina u znaku tih 40 godina. Ostavili smo za sledeću godinu sve te promotivno-koncertne aktivnosti povodom tih 40 godina.

Zna li se u ovom trenutku šta će sadržavati te aktivnosti?

Treba da vidimo sa Beer festa kakav je kompletan materijal. Tonski je jako dobar, samo da vidimo slika kakva je. To bi bio jedan interesantan DVD. A CD je u planu. Da li potpuno sa novim kompozicijama ili nekoliko, a ostalo bi bile neke pesme koje su ranije snimljene i uopšte nisu izdavane. Videćemo. Uglavnom biće novi CD.

Da li će se pojaviti CD boks set sa svim albumima?

Croatia Records, bivši Jugoton, je odavno sam dao takav predlog i čekaju samo da mi kažemo kad nam to treba. Oni su spremni da prva četiri albuma izdaju u toj varijanti. Znači CD sa svim propratnim materijalom. U PGP-u su takođe isto izrazili želju, ali tokom iduće godine. Znači neki potpun materijal obe kuće za koje smo radili.

Četrdeset godina nije malo. Jači su od vas Stonsi i još poneki.

Jeste. Četrdeset godina samo u Yu grupi je dosta godina, ali kad uzmemo još i to da smo nekih osam godina pre toga Dragi i ja svirali u više poznatih jugoslovenskih i beogradskih grupa, Bogami 48 godina bavljenja rokenrolom je baš impozantna cifra kad su godine u pitanju.

Vi ste trenutno naš najdugovječniji sastav, ne znam imali ko sa dužim stažom...

Na Balkanu, ne.

U prvoj postavi imali ste klavijature.

(Miodrag) Mive Okrugić je svirao klavijature, (Velibor Bogdanović) Boka je bio za bubnjevima, Dragi gitara i vokal, i ja bas gitara.

Kako je došlo do osnivanja Yu grupe? Je l' bila zamisao da se radi određena vrsta muzike ili su se stvari dogodile samo po sebi?

Pre nastanka Yu grupe, Dragi i ja smo svirali u više grupa. Grupa pre Yu grupe se zvala Džentlmeni i bila je jako poznata na tadašnjoj sceni Jugoslavije, ali mi smo bili reproduktivci i trudili smo se da što bolje imitiramo strane grupe i pevače koji su bili na evropskoj i svetskoj sceni, znači tuđi materijal. I onako spontano smo počeli da radimo sopstvene kompozicije s obzirom da Dragi svira gitaru i imao je dara za to. Već se oprobao u grupi Džentlmeni na festivalima. Onda smo odlučili da pređemo na autorski deo, na srpskom tekst, i izdvojili smo se iz te jako popularne i priznate grupe Džentlmeni Dragi, Boka i ja, a Mive je pridodat grupi kao čovek koji je tada jako, jako dobro svirao klavijature.

Zašto prva postava nije proradila duže? Snimili ste samo nešto stvari za Radio Beograd.

Posle godinu dana, kao što mnogo što-šta ne može da opstane u životu za sva vremena, eto ispostavilo se da Mive jednostavno ne može sa nama trojicom, koji smo imali već nekakvo određeno mišljenje o svemu što bi u budućnosti trebalo da radimo. Počeli smo da se razmimoilazimo. Na Bokin predlog, da bi nam dobro došao Bata kao gitarista, koji je u to vreme svirao u Terusima u Tuzli, pozvali smo ga. Sa Batom smo vrlo brzo napravili tandem snova. Mislim da je najbolja kombinacija u Yu grupi za sva vremena bila Dragi i Bata kao gitaristi.

Šta su to njih dvojica imali?

Imali su sopstven izgrađen stil, način sviranja vrlo prepoznatljiv. Taj zvuk i automatski ta njihova individualnost spojena zajedno. Čovek je odmah mogao da oseti da se radi o dve jake individue koje se telepatski dobro razumeju. Njihovo pravljenje kompozicija i dopunjavanje. Jedan kad krene bilo koju temu, drugi ga je nadopunjavao bez reči. To je bilo to što svaka grupa priželjkuje. To smo mi imali sa Batom.

Je l' postojao još neki predlog za ime, prije nego što ste uzeli Yu grupa?

Naziv benda nije postojao do tog nastupa, 29. novembra 1970. u Sinagogi, zemunskoj diskoteci. Poznati disk džokej, a sada kapetan civilnog vaduhoplovstva, Zorana Modli je u prepunoj diskoteci posetiocima predložio da daju naziv. I desio se čovek Miroslav Stanivuk, koji živi u Beogradu i dan danas, i on je zvanični kum Yu grupe. Na ulaznici je napisao da ne bude dugačko Jugoslavija, neka bude kratko Yu. To je znak poznat u celoj Evropi i svetu. To nam se mnogo dopalo. Tako je nastao naziv.

Prvi singl je Nona/Tatica iz '71. Je l' bilo teško doći do izdanja?

Kako da nije bilo! Neverovatno je da nikad ljudima koji vole ono što rade ta afirmacija nije dolazila bez mnogo muke. Ljudi kao Nikola Karaklajić sa svojim saradnicima osetili su da Yu grupa vredi i davali su nam u svojim emisijama prostora, i termine za snimanje novog materijala. U Studiju 6 Radio Beograda smo načinili prve snimke za emisiju Veče uz radio.

Je l' to za Karaklajića bilo sa Mivetom?

Jeste, a već sledeće godine sa Miodragom Batom Kostićem.

Zašto poslije prvog singla za PGP, za drugi Mali medved/Bio jednom jedan pas (1972) idete u Jugoton?

Nekako PGP je bio orijentisan prema narodnoj muzici, a Jugoton kao vrlo jaka izdavačka kuća u to vreme je bio više naklonjen prema zabavnoj i rok muzici. Interesantno da su njihovi ljudi nas kontaktirali, nismo mi morali da molimo da poslušaju naš materijal! Oni su bili totalno dobro obavešteni. Samo su javili da bi bilo dobro da dođemo i porazgovaramo. Posle, eto već '73. samo su rekli: "Vi ste zreli za LP"!

Otkud uticaji narodne muzike kod vas?

Slušajući svakojaku muziku u mladosti i tokom odrastanja, narodna muzika je bila puno zastupljena. Verovatno je to negde u nama lagano usađeno. Na nekim probama smo iz zafrkancije sviruckali tako te neke narodne motive i na predlog jednog, drugog, trećeg "ajd da probamo ovo", tako su nastale te pesme Nona, Kosovski božuri...

Kosovski božuri (treći singl sa U tami disko kluba, 1972) su u začetku bili instrumental.

Jeste. U samom Studiju 6 za emisiju Veče uz radio, ne znam ko je dao ideju, da ne bi bilo loše ovaj srednji deo, koji je smiren, da se otpeva. Šta da pevamo? I onda je na brzinu poznati novinar, rok kritičar i vrlo značajna ličnost kad je jugoslovenski i srpski rokenrol u pitanju Peca Popović čas posla napravio tekst. Motiv mu je bio već taj sam naziv Kosovski božuri i brzo se nadovezao i napravio tekst.

Zašto je prvi album snimljen bez Bate Kostića?

U jesen '72, Bata i Boka napuštaju Yu grupu želeći da naprave nešto svoje. Ostali smo samo Dragi i ja ne znajući šta ćemo i kako ćemo. Već je Jugoton izrazio želju za LP-jem, a imali smo već nešto materijala. Onda smo vrlo brzo, na predlog tadašnjeg čoveka u Jugotonovoj poslovnici u Beogradu Obrada Jovovića, lako rešili taj problem. Kad sam mu rekao: "Eto, otišla su nam dva člana", rekao je: "To nije nikakav problem! Nađite novog bubnjara i sve u redu". Kažem: "Vidi bre! Mi kao brinemo, lupamo glavu, a to se tako lako rešava". (smijeh)

Je l' Raša Đelmaš, dotad bubnjar Pop mašine, bio očigledan izbor?

Mi smo njega slušali kako svira i odmah smo došli do zaključka da je to taj čovek koji nama odgovara. Unapred je razmišljao. Da smo ga pratili u mnogo čemu, verovatno bi Yu grupa otišla u nekom drugom pravcu, bila bi negde u Evropi, ako ne i dalje.

Gdje ste snimali prvi album?

U Šestici. Radili smo ga jako brzo. Mislim da nije potrajalo ni čitavih 20 sati...

Tako malo!?

Pa da. To se snimalo jedan na jedan. Postavimo instrumente i pojačala, kao živa svirka.

Čak se čuje i zujanje pojačala...

Zuje pojačala kad prestane da se svira. U delu koji je utišan čuje se zujanje zbog lošeg uzemljenja.

Znam da niste bili zadovoljni zvukom, ali meni prvi album danas zvuči sjajno. Ima neku toplinu.

Možda to i nije loše da čovek nikad nije zadovoljan, jer prirodno teži ka boljem i savršenijem? Definitivno, kad preslušam taj prvi album, nije mi čudo zašto ga svrstavaju u veoma interesantne i cenjene albume za to vreme, kad je Evropa u pitanju, a ne samo Jugoslavija.

Postoji li tematski koncept prvog albuma?

Ne. Kompozicije su same po sebi nastajale na probama i tako smo ih uvežbavali. Uvežbavali smo ih tako, jer u studijima nije moglo da se gubi vreme. Odsviramo, potrudimo se da ne bude grešaka ili ako se i dese da mogu da prođu, da se ne bi ponavljalo snimanje i gubilo vreme. Zato je tako brzo snimljen album. Tematski nije bio određen.

Ali pjesme Noć je moja, Crni leptir, More posjeduju tu neku mračniju stranu kad bolje pogledaš stihove.

U to vreme na prvom albumu većinu tekstova je napisao Dragan Nedimović. On je čovek koji se pojavio ne znam ni ja odakle i kako, ali znam da je bio poznati atletičar. On je to nekako za tren oka, na postojeće melodije koje mu je Dragi dao kao nekakvu radnu varijantu na nekakvoj kaseti, napisao tekstove. Ti tekstovi su u stvari razmišljanja tog čoveka. Možda zbog toga...

More čini mi se ima u sebi opis samoubistva.

Pa ima. (smijeh)

I Crni leptir je mračan sa onim "ali ne znaju da tu je kraj, da ih ubija njene svetlosti sjaj".

Interesantno da mi nikad nismo to tako procenjivali i analizirali. Nama su tekstovi bili nužno zlo. Te pesme smo uglavnom doživljavali instrumentalno, nije to bilo mnogo bitno kakav će tekst da bude. Sad kad preslušavam, imamo u dosta kompozicija jako glupe, tupave neke tekstove, koje sad nikad u životu ne bih stavio, ali onda je bilo "ma dobro daj, teraj, kakve veze ima". (smijeh)

(Sledi nastavak)