Letnja (anime) limunada

Originalni naziv: Samā Wōzu
Scenario: Satoko Okudera, prema priči Mamorua Hosode
Uloge: Nanami Sakuraba, Ryunosuke Kamiki, Ayumu Saitô, Sumiko Fuji
Žanr: drama, komedija, naučna fantastika, fantazija, akcija
Proizvodnja: Japan, 2009.

Kenji Koiso, 17-ogodišnji šeprtlja i matematički genije, radi na održavanju virtuelnog sveta Oz (koji je nešto kao vrlo napredna verzija Facebooka) zajedno sa svojim najboljim drugom, Sakumom. Kada ga najpopularnija devojka u školi (Natsuki) pozove u porodičnu kuću na selu, navodno kao pomoć u nekakvom poslu tokom leta, neiskusni Kenji ni ne sanja da je njegov zadatak zapravo da izigrava njenog verenika. Dok pokušava da se izbori sa neprijatnim pitanjima veselih i bučnih rođaka, okupljenih povodom 90-og rođendana žustre babe Sakae, na mobilni telefon mu stiže poruka koja deluje kao mozgalica iz omiljenog mu predmeta. Pošto takvom izazovu ne može da odoli, uspeva da reši problem, ne znajući da će time pomoći veštačkoj inteligenciji da ishakuje socijalnu mrežu putem koje je, uzgred budi rečeno, kontrolisana i svetska infrastruktura.

Da je talentovan reditelj bujne mašte, Hosoda je već pokazao u kratkometražnoj reklami za Luisa Vuittona, petominutnom Superflat Monogram, i u prethodnom celovečernjem animeu, (prezaslađenom) Toki o Kakeru Shōjo (The Girl Who Leapt Through Time), kojim je zaradio titulu Miyazakievog naslednika. Međutim, neporeciva sposobnost da kreira realistične protagoniste, čak i u naučno-fantastičnom (odnosno fantazijskom) okruženju, da vas nasmeje i dovede do suza, ponekad i istovremeno, ne daje mu za pravo da se stalno dodvorava publici.

Zahvaljujući opuštenoj atmosferi, Letnjim ratovima se na prvo gledanje još i može oprostiti podilazeći stav, ali repriza samo pojačava utisak da autor nastoji da stvori produkt za zadovoljavanje mase, pri čemu gubi na oštrini kakva se očekuje od Japanaca. Kada nastupi haos, kako u Ozu, tako i u stvarnom svetu, nije teško predvideti srećan ishod, do koga dovode svi članovi Natsukine porodice, bukvalno kao puka, doduše šarolika, podrška glavnom i ne preterano zanimljivom junaku. Ima ih i simpatičnih (klinci) i iritantnih (policajac Shouta) i onih koji su tu tek toliko da družina bude veselija, što uostalom i nije toliko važno, budući da na sebi svojstven način funkcionišu kao jedno. Iz ove gomile se jedino Sakae, mater familias, izdvaja kao istinski upečatljiv lik. Dok je starica predstavnik tradicionalnih vrednosti, mlađani Kazuma zastupa generaciju novog doba, navučenu na blagodeti interneta.

Topla i ljupka priča, na granici detinjaste i poluozbiljne, amalgam je naizgled svežih (a u suštini stereotipnih), vešto uklopljenih situacija i pati od često upotrebljavanog "from zero to hero" sindroma, ali donekle uspeva da deluje drugačije od sličnih. Njene najveće mane jesu konvencionalnost i završnica, koja toliko obiluje klicanjem, grljenjem i ljubljenjem, da joj mogu pozavideti mnogi holivudski happy endovi. Podjednako ističući pozitivne i negativne aspekte tehnološkog napretka i pritom poručujući da život teče dalje, uprkos svim preprekama, Hosoda nije spreman da se prepusti značajnijem riziku, tako da divlje eksperimentisanje u Ozu podleže razvučenoj "slice of life" dramediji koja se odigrava u blago ekscentričnoj stvarnosti. (Osim toga, otkud li mu ideja da sve nacije znaju da igraju "koi koi" sa hanafuda kartama?)

U pogledu dizajna, oni koji su gledali The Girl Who Leapt Through Time primetiće ponavljanje pretežno vitkih, neosenčenih i detalja lišenih likova koji, izgleda, postaju Hosodin zaštitni znak. Njihova generičnost razmrdana je izvanrednom animacijom i glasovima seiyūa, a monotona običnost razbijena prelepo oslikanim pozadinama i živahnim, raskošno psihotičnim Ozom, koji je poput poremećene dečije video igre, sa plavim i ružičastim kitovima, Johnom i Yoko (!), kao čuvarima. Muzička pratnja odgovara svakoj sceni i, uopšte posmatrano, čitavom filmiću, koji je za stepenik-dva iznad prosečnih letnjih blokbastera.

Da biste uživali u ovom ostvarenju, zaboravite komentare koji ga uzdižu na nivo remek-dela, odnosno predvodnika savremenih animea, jer ono to nije. Možda korak dalje za glavnotokovsku japanimaciju, ali ništa više.