Hayao Miyazaki se svojim novim ostvarenjem vraća na dečju jednostavnost filma Totoro (1988.) sa kojim se i probio na zapadno tržište
Naslov originala: Gake no Ue no Ponyo
Scenario: Hayao Miyazaki
Uloge: Yuria Nara, Hiroki Doi, Tomoko Yamaguchi, George Tokoro, Kazushige Nagashima
Žanr: Animirani/Fantastika
Trajanje: 101 minut
Proizvodnja: Japan, 2008.
Pošto se u svoja poslednja tri filma (Princeza Mononoke, 1997, Začarani grad, 2001. i Howl’s Moving Castle, 2004.) bavio kompleksnim ekološkim, mitološkim i socijalnim pitanjima, izgleda da je proslavljeni japanski reditelj Hayao Miyazaki ovoga puta želeo da malo obraduje sopstvenu unučad.
Pustivši mašti i voštanim bojicama na volju, on ovoga puta ponovo uspeva da rekontekstualizacijom šarolikog mitološkog i bajkovitog materijala stvori originalan fantastični svet sa sopstvenom, mada ponekad teško shvatljivom, logikom, koja će biti najbliža publici od 3 do 7 godina.
U osnovi priče je Andersenova Mala sirena. Ponyo (Yuria Nara) je malo riboliko stvorenje koje otac, moćni podvodni čarobnjak (George Tokoro), zajedno sa sestrama drži pod staklenim zvonom. Kada upozna i zavoli zemaljskog dečaka Sosukea (Hiroki Doi) i okusi ljudsku krv, Ponyo će poželeti da zauvek ostane na kopnu, a njena transformacija u ljudsko biće pokrenuće niz poremećaja u ustrojstvu sveta i oluju planetarnih razmera.
Okruženi talasima koji se pretvaraju u džinovske ribe i morskim stvorenjima iz praistorije, Sosuke i Ponyo će morati da nekako nađu način da ostanu zajedno, a da se pritom ponovo uspostavi ravnoteža na planeti Zemlji. A imaju po samo 5 godina.
Kao što je i prirodno kod dece tog uzrasta, emocija između Ponyo i Sosukea je nagla, snažna, do srži iskrena i bez ikakvog objašnjenja. Takvo je i njihovo oduševljenje svetom koji ih okružuje, čak i olujom koja preti da ih uništi. Ceo film kao da je jedna vesela, raznobojna, ponekad potpuno nepredvidiva i sumanuta vožnja kroz neki slikoviti zabavni park.
Ipak, to ne znači da filmu nedostaje dubina. Miyazakijeva stalna obuzetost prirodnom sredinom prisutna je i ovde, što kroz lik Fujimotoa, Ponyoinog oca, koji ljude prezire jer prljaju okean, što kroz finalnu poentu o ravnoteži u prirodi. Šta predstavlja stakleni zatvor u kome otac drži svoju ćerku jasno je svakom ko je prošao pubertet, a kao i u svim Miyazakijevim filmovima i ovde su prisutne brojne intertekstualne reference koje se kreću od japanske mitologije do Vagnera.
Ponyo - Official Trailer - Click here for more free videos
Slikan vodenim i voštanim bojama, bez trunke kompjuterske animacije, Ponyo i stilski predstavlja povratak u romantizovanu prošlost čime se izdvaja iz mnogobrojnih CGI i 3D animiranih filmova koji trenutno haraju bioskopskim blagajnama. Iako tematski jednostavniji od Miyazakijevih najpopularnijih ostvarenja, ovaj film je vredna stavka na polici svakog kolekcionara anima i nesputano veselje za najmlađe.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.