Bolje polovine

Scenario: Lisa Cholodenko, Stuart Blumberg
Uloge: Annette Bening, Julianne Moore, Mark Ruffalo, Mia Wasikowska, Josh Hutcherson
Žanr: komedija, drama
Trajanje: 106 minuta
Proizvodnja: SAD, 2010.

Vreme je neumitno i ne prašta nikome i ničemu. Vremenom sve atrofira, a često i izmutira u vlastitu suprotnost. Tako je i sa varljivim podžanrom queer filma. Osim što se gotovo bez izuzetaka zadržavaju u okvirima samodovoljnih opskurnosti, ovi filmovi nastaju (i krajnje ishodište nalaze) u autogetoizaciji; priče ovih filmova odnose se isključivo na queer osobe, lišavajući svoje junake interakcije sa straight okruženjem, a time najčešće i suštinske uverljivosti.

Srećom, tu i tamo izrodi se i poneki izuzetak. Mada se čini da je nužno da tu pripomogne i Julianne Moore. Vazda i provereno sjajna, to se podrazumeva. Ranije ove godine, mogli smo da se divimo rediteljskom debiju modnog gurua Toma Forda A Single Man, a sada je pred nama odlična kombinacija drame i komedije The Kids Are All Right potvrđene udarnice ove sorte filmova i izraza Lise Cholodenko (High Art). Ova dva dela spaja queer zaleđe, značajno prisustvo Julianne Moore, motiv teškoće održanja atipične veze i vidljiv potencijal za komuniciranje i sa publikom naučenom na ostvarenja glavnog idejno-ideološkog toka.

The Kids Are All Right zasnovan je na jednostavnoj premisi (ako ne i dosetki) – dvoje tinejdžera (brat i sestra) stupaju u kontakt sa spermodavcem uz čiju su ih anonimnu pomoć njihove dve majke, u podužoj, funkcionalnoj i građanski uprizorenoj „bračnoj“ vezi, onomad i začele. Saznajemo da je „otac“ (Mark Ruffalo) simpatičan post-hippie đavolak, vodi restoran i uzgaja organsku hranu, zadovoljava se sporazumno neobaveznim seksom sa svojim personalom, gaji ljubav prema motorima i sećanjima na buntovničku prošlost. I dve mame su sasvim dopadljive ličnosti – Annette Bening tumači lik dominatnije, preduzetnije, racionalnije, „jače“ polovine ovog dvojca, dok je Julianne Moore dopala uloga neodoljivo razbarušene „domaćice“ koja ima samo jedan problem – kako da uobroči sebi i počne da dovršava projekte koje samoj sebi nameće. A i potomci su sasvim na mestu – tek poslovično nepovoljni tinejdžeri koji se lako daju podvesti pod definiciju „dobrog deteta“.

Upravo ovde počinje subverzivni pristup Lise Cholodenko i koscenariste Stuarta Blumberga koji i u jednom od prethodnih svojih radova, scenariju za Keeping the Faith Edwarda Nortona, on se bavio funcionisanjem atipičnih ljubavnih i drugih  naglašeno neobičenih trouglova.

Opremivši svoje junake ključnim odlikama i prerogativima „normalnih“ porodica, njih dvoje kreću put istraživanja suštinske dinamike unutar LBGT para kada dođe do izazova viđenih kao prepreke mahom za straight srećnike. Opasnost po bitisanje ove zajednice ne preti od strane neprijateljskog/bigotskog okruženja, već od tektonskih poremaćaja koje unosi novopridošli (alfa-)mužjak. Ljubavni trougao Bening-Moore-Ruffalo tako će poslužiti kao vizir za premeravanje zatomljenih/prećutanih nezadovoljstava i sinkopa u odnosu jednog zdravog i  dobrano sraslog para.

Chodolenkova osim toga nudi i sasvim dovoljno humora koji, srećom, proizilazi iz samih likova i njihovih trenja, kao i situacije u kojoj su se zadesili. Tako jedan od ključnih kvaliteta (osim očekivano superiorne glume svih prisutnih) filma The Kids Are All Right jeste i neusiljenost kojom autori postižu neizbežno pipavu ravnotežu između iskrene drame i nepatvorene komike.

Ovako koncipiran i u delo sproveden (sa budžetom od „samo“ 4 miliona američkih dolara, skromnih u odnosu na budžet našeg zlosrećnog i klonulog Svetog Georgija, recimo) The Kids Are All Right predstavlja zdrav primer preplitanja više značajnih faktora – osmišljenog rediteljsko-scenarističkog para, ambiciozne glumačke podele, nezavisnog filma čija „nezavisnost“ zbilja jeste i estetsko-ideološka kategorija, te pitanja mogućnosti za ukorenjivanje queer identiteta u „zdravo-normalni“ sloj društva. Imajući sve te domete u vidu, očigledni crossover potencijal ovog dela dođe kao potpuno zaslužena nagrada i prirodno stanje stvari.