(Studentski kulturni centar Novi Sad)
Kerezović mesto gitara lomi čaše, a dok obećava sebi da od sutra trenira kik boks, usput lepi šamare buljuku „harizmatičnih“ likova
Debi album Keckeca & Acid Folk Orchestre počinje sa dna, kako i dolikuje kafanskom duhu koji prožima Pesme iz godina uspavanog razuma. Stihovima „Od svega ostala je olupina“ iz kojih se izvija dim džezerske trubice, Keckec lepi ižvakanu žvaku na neku prethodno završenu priču. Nakon narednih deset pesama koje svaki put filmski menjaju kulise oko slušaoca, bacajući stripovske senke po pločnicima (i podižući kragnu na kaputu), deluje da se u prvoj oprostilo od svake „normalnosti“. Umesto toga, Keckec nudi muzičko i pesničko izobilje u koje se slušalac baca kao veselo prase.
Kao pesnik zabavljač u pratnji benda koji po slobodi igranja sa aranžmanima najviše liči na svadbarski, Milan Kerezović se oslanja na tradiciju aforističara, narodnih pevača bezobraznih pesmica, skadarlijskih glumaca zabavljača i pisaca stihova za vežene krpe iznad šporeta. Kroz svaku pesmu, kao kroz tablu stripa, prolazi bulumenta likova vodajući nas za ruku iz kafane (Plakao sam), u preriju (Harizma), kabare (Šest momaka), školske notne sveske (Očiju mi) i u paganske povorke s horskim pevanjem pijanaca i lokalnih probisveta (Dobro jutro groblje).
Kao tekstopisac, Keckec iskače iz šina predodređenog minimalizma, zapitanosti i splina tekstova većine pesnika rokera, pa ta pesnička neukrotivost traga za igralištem na kom će se osećati komotnije. Od Balaševićeve zavaljenosti u barsku stolicu ili kamion lubenica i pričanja priča u pesmama, preko šaljivog, starogradskog začikavanja Zvonka Bogdana i kafanskog pevanja na uvo, do džezerskog improvizovanja sa bendom, na Keckecovoj paleti se mešaju različita zaleđa koja je nemoguće iščupati iz čvrstog stiska ove originalne smeše.
Ceo album funkcioniše i kao film usled Kerezovićeve sposobnosti da preuzme različite uloge i da nastupi kao pripovedač, tako da se neke pesme (Šest momaka, Ne štedi me) slušaju sa napetošću (šta će se desiti) i sa osmehom na licu zbog neobičnih rima i duhovitih opaski.
U poređenju sa Balaševićem, kod Keckeca izostaje patetika, jer iznad svake pesme lebdi dobri duh humora, spreman da samo jednom opaskom „zabrlja“ naizgled savršenu sliku. Ipak, šeretski sentiment koji povezuje ovu dvojicu muzičara, u Keckecovom slučaju ostaje privezan za mikrofon na kratkom lancu, stilizovan i nedovoljno opušten, što celokupan album i široku paletu emocija koje pokreće zadržava u krugu sobne lampe. Savršen u stilskim vežbama i pesmama pastišima, Kerezović slabije koristi potencijal da se u svoj opuštenosti sa kojom piše pesme prelije preko ove granice i povuče slušaoca preko granice scene.
Ako se izuzme puštanje narodnjaka u alkohlisanom stanju koje bi trebalo da donese osećaj ilegale i ekscesa, ovo zaleđe koristili su pre Keckeca, u skorije vreme, Krš, S.A.R.S, susedski Dječaci (pesma Narodna na Drami, oko koje se prepiralo da li je lakrdija ili odušak od napornog rada hip hopera koji treba da je uvek na oprezu za nepravde i rast svog polnog organa). Preovlađuje utisak da se, s vremena na vreme, sa zadignutom suknjom, korakne u tu svinjariju, ne bi li se čista gradska lica umrljala kalom, da zamirišu na život. Keckec nije mnogo pošteniji u tom navlačenju olinjalog džempera na mesto olinjale duše, ali je narodnjački val do njega došao preko stvaralačkog, a ne imitatorskog i mondenskog nerva.
Keckec i njegov orkestar radoznalo umaču prste u taj džem, a kome ovaj dert, najviše oličen u pesmi Plakao sam, nije blizak, tu su saksofoni. Keckec, kao što smo rekli, zadržava kantautorsko, bluzersko zaleđe eksperimentatora gde će se ostali naći. Ono što je glavno, ta se dva tabora, bar se čini, među sobom neće potući, jer Keckec & Acid Folk Orchestra pronalaze samo svoje mesto na kojem muzika može da objedini ljude i da ih pošteno osami.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari