(Kornet)
Ilegalni poslastičari su uporni u misiji kvarenja srpske mladeži. Nedavno su objavili debi album beogradskog benda Krš
Na prošlogodišnjoj kompilaciji Šta treba treba maloj deci predstavljeni su domaći autori i bendovi koji se, na različite načine, oslanjaju na tradiciju treš estetike, lo-fi kulture, humora svakodnevice i trivijalnosti.
Beogradski kvintet Krš se u okviru ove grupe (Radost, Činč, Elektrolasta...) posebno ističe širinom izraza. U njihovoj muzici (na Kornetovoj kompilaciji se nalaze pesme Sirotinju, Lenjost i Zaljubljeni par) gitarski pop podrazumeva i sviranje narodnjaka, uz stihove koji mogu istovremeno da budu shvaćeni kao društveni komentar, ali i kao totalna sprdnja.
Na debiju Vatreno krštenje ta slika je još izraženija. Stil benda se kreće od punk rocka do brižljivo sačinjenih pop melodija. Na preplitanju različitih žanrova, Krš gradi poseban stil koji se delom nadovezuje na iščašeni šansonjerski izraz Daniela Kovača (Jarboli), dok s druge strane podrazumeva prepoznatljive motive koje pop/rock tradicija pronalazi u periodu odrastanja.
Svet prikazan u pesmama Krša ispunjen je jednostavnim i naivnim situacijama. Kvazi-generacijska Mala matura koja otvara album, predstavlja tačku odakle se dalje razvija veliki broj motivacijskih i stilskih niti na albumu. U njoj, garažni rock prelazi u milozvučnu dečju melodiju. Jednostavne rime, koje u samo nekoliko reči obuhvataju različite sudbine još jedne izgubljene generacije, idu do ivice banalnosti („Dobro veče Petre/ Što drpis’o si metle“). Kvazi-opersko pevanje Luke Stanisavljevića sve vreme pruža ugođaj uzvišenosti koji dolazi iz trivijalnog. Sve u svemu, prava arija o prolasku vremena.
Nabrajanje je jedno od najefektnijih oružja Krša. Bend se njime služi i u biseru ploče, izvanrednoj rhythm ’n’ blues pesmi Filmove, koja je iskočila pravo iz Jagger-Ritchards šinjela. Filmove je autentična himna dokolici, najdragocenijim trenucima karakterističnim za detinjstvo i tinejdžerske dane. Još jedan vrhinac Vatrenog krštenja predstavlja Afrika, ritmička pustolovina s duvačima koji dočaravaju atmosferu džungle.
Posebnu ravan albuma čine tzv. štos-pesme. „Narodnjaci“ Pesma bez bola i Sirotinju prizivaju i Plavi Orkestar i Manu Chao. Iako upravo one čine važan deo identiteta benda, dometi humora koji isporučuju najčešće ostaju u granicama vica koji ste zaboravili nedugo pošto ste ga čuli.
Krš (Art & Music festival, 2008)
Svakako treba pomenuti i da se na ovom albumu (kao i na Kornetovoj kompilaciji) našao i zanosni ironični gitarski pop Zaljubljeni par (obratite pažnju kako stihove poput „Daj mi istinu“ potcrtava dečiji hor).
Bez obzira na rasplinutost koja dolazi i kao nužna posledica širine u izrazu, Vatreno krštenje sigurno spada u red boljih srpskih pop izdanja u poslednje vreme. Na njemu stalno odzvanja poziv da se vreme provodi u društvu, da se dokoličari, dobro zabavi, da se ne folira.
Uz ponekad i više nego dovoljno ironijskog odmaka, to ovu ploču čini veoma primamljivom, a Krš bendom sa nezanemarljivim mainstream potencijalom.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari