Pozdrav sa severa

Originalni naslov: The Red Riding Trilogy
Scenario: Toni Grisoni
Uloge: Andrew Garfield, Paddy Considine, David Morrissey, Mark Addy, Warren Clarke, Shean Bean
Žanr: kriminalistički
Trajanje: 102, 93 i 100 minuta
Proizvodnja: Velika Britanija, 2009.

Govoreći o svom ciklusu kriminalističkih romana The Red Riding Quartet, engleski pisac David Peace navodi da su zločini kojima se u romanima bavi zasnovani na istinitim događajima. Budući surovi i traumatični, i kriminalistička fikcija zasnovana na njima, mora biti upravo takva, kako ne bi otišla u jednu od dve krajnosti: trivijalizaciju zločina, ili eksploataciju ljudske nesreće.

Filmska adaptacija Peaceovih romana, trilogija Red Riding, verno sledi ovaj odnos dokumenta i fikcije, držeći se tako suštine piščevih ideja. Jedan scenarista i tri rediteljaa provode gledaoca kroz svet ogrezao u zločinu i dekadenciji – univerzum koji, u svakom delu, posmatramo iz ugla autsajdera.

U prvom filmu, In the Year of Our Lord 1974, mladi novinar istražuje ubistva devojčica koja sablažnjavaju lokalnu zajednicu. Reditelj Julian Jarrold je tematski daleko od svojih prethodnih ostvarenja (Becoming Jane, Povratak u Brajdshed), ali elementi sentimentalizma i romantizma iz njegovog ranijeg opusa i ovde su prisutni: dođaji su prikazani iz ugla prisnog pripovedača-protagoniste, pa su dešavanja u velikoj meri oblikovana njegovim doživljajima. Otuda ovo prvo poglavlje u trilogiji prati i sazrevanje svog glavnog junaka - što počinje mladalačkim entuzijazmom, završava se beznađem i tragedijom.

Drugi deo, In the Year of Our Lord 1980, prati poslednjih nekoliko meseci istrage ubistava ozloglašenog Jorkširskog Trboseka, bazirane na stvarnim događajima. U odnosu na svog prethodnika, reditelj James Marsh koristi realističniji pristup - film počinje autentičnim snimcima medijskog izveštavanja sa mesta zločina. U skladu sa takvim pristupom, i protagonista  je ovoga puta zreliji čovek - detektiv poslat kao pojačanje lokalnoj policiji u rešavanju ubistava.

Reditelj Anand Tucker, u trećem delu In the Year of Our Lord 1983, paralelno prati dvojicu glavnih junaka - korumpiranog policijskog inspektora koji istražuje nestanak devojčice, po mnogo čeme nalik onom iz 1974.g, i propalog advokata koji igrom slučaja biva upleten u istragu. Linearna struktura je u potpunosti narušena, pa se u trećem filmu smenjuju flešbekovi jednog i drugog junaka, tako da gledalac povremeno nije siguran u kojoj godini se odvijaju zbivanja na ekranu. Sa advokatom autsajderom, po prvi put u trilogiju je uneto nešto humora, ali bi i ovog junaka zadesila sudbina njegovih prethodnika da nije inspektorove probuđene savesti. Otuda treći film zapravo ukazuje da je potreban neko iznutra kako bi se sistem korupcije konačno urušio.

Pojedini sporedni likovi pojavljuju se u svakom delu trilogije, ali se kroz nju i menjaju. Tako na primer, dok je u prvom filmu lik prljavog policajca Boba sveden na oružje u rukama moćnika, u drugom narasta do centralne sadističke figure, da bi u trećem nestao bez ikakvog objašnjenja.

Iako stilski različiti, delovi su vešto uklopljeni u celinu koja obiluje simbolima i poetskim elementima: sam naslov se odnosi na tri jorkširske oblasti, a crveno na krvavu boju nasilja, ali i izgubljenu nevinost sa obzirom da su brojne žrtve devojčice; zlikovci imaju sugestivne nadimke (Vuk, Jazavac, Labud, Sova...) koji dodatno ukazuju na gotovo nadnaravno zlo iz kojeg potiču, a koje preteći obavija male zajednice ljudi u sva tri filma; prostor za ovakav apokaliptičan ton, u sva tri filma, izranja iz naizgled realističnih slika, poput scene izgorelog romskog naselja.

Naposletku, kako se filmovi odmiču, sve je jasnije da im zamajac ne daje toliko radnja, koliko atmosfera, prevashodno izgrađena na geografiji i klimi severa Engleske - mračan i kišovit ambijent (sličan onome iz Fincherovog filma Sedam), prošaran fabričkim dimnjacima, bezbojnim vresištima, usamljenim kućama i još usamljenijim ljudima. Otuda, iako se sva tri filma bave konkretnim zločinima i njihovim počiniocima, ovakav jak vizuelni obruč stvara utisak da su oni samo produkt nečega daleko moćnijeg i zlokobnijeg, produkt sredine. Surovog Severa koji je, prikazan kao zlokoban element u priči.

Sever, u kome ljudi rade šta im se prohte (rečenica ponovljena  u više navrata tokom trilogije), ukalja i povuče na dno čak i one (retke) sa najboljim namerama; on je prikazan kao crna rupa koja usisava sve što dodirne i iz koje je jedini izlaz bekstvo „tamo gde sunce uvek sija“.