Mač i magija, krv i blato

Scenario: Michael J. Bassett (po delima Roberta E. Howarda)
Uloge: James Purefoy, Pete Postlethwaite, Rachel Hurd-Wood, Alice Krige, Max von Sydow, Jason Flemyng
Žanr: fentezi/horor/akcija
Trajanje: 104 min.
Proizvodnja: Velika Britanija, 2009.

Umesto definitivnog filma o junaku Roberta E. Howarda ili pak upeglane holivudske verzije (daleko bilo!), dobili smo nešto sasvim treće. Solomon Kane u filmskom izdanju predstavlja uvodno poglavlje koje Howard nikada nije napisao – ko je misteriozni Solomon Kane, odakle je, ko je nekada bio...

Ali, nema razloga za paniku. Scenarista i reditelj Michael J. Bassett pokazao je poštovanje prema Howardovom delu, pa je i njegova nadgradnja u velikoj meri u duhu izvornika i ne predstavlja potpunu demistifikaciju Kanea, mada će neki fanovi sigurno gunđati zbog pojedinih izmena. Ipak, treba imati u vidu da je ovo u dobroj meri interpretacija umesto adaptacije.

Imajući ovo na umu, može se reći da je Bassett dobro pogodio svet u kojem se prepliću istorija i mitologija, uglavnom u korist ove druge. Gotski ambijenti prizivaju Hammerove filmove – napuštene crkve, zlokobne šume, spaljena sela... po kojima se motaju svakakvi demoni, veštice, zombiji, čarobnjaci...

Međutim, za razliku od tipičnog pustolova koga put nanese gde treba, a sudbina pogura ka herojskom tronu, Solomon Kane sam bira sopstveni usud – da se bori protiv zla u svetu čak i ako će time ponovo probuditi zlo u sebi; drugim rečima, on svesno bira sopstveno prokletstvo i navlači ga na sebe poput odore koja ga izdvaja od drugih. James Purfoy je odlično otelotvorio junaka koji,uprkos stalnom vitlanju mačevima, najveću bitku vodi u sebi.

Povrh toga, Solomon Kane je i solidno „prljav“ film. Naime, navikli smo na više ili manje upeglanu filmsku fantastiku koja se pretežno obraća deci ili skoro jednako suspregnute (kvazi)istorijske spektakle u kojima je rejting filma važniji od realizma, tako da scene u kojima oštrice zasecaju meso i kidaju udove, a krv prska i meša se sa blatom predstavljaju prijatno osveženje.

Nakon atmosferičnog horora Deathwatch i drame/trilera Wilderness, treći Bassettov film još jedno je solidno ostvarenje. Međutim, scenario ne nudi ništa posebno u smislu dalje nadgradnje jedne valjane pulp priče, a čak i u žanrovskim okvirima Solomon Kane ne uspeva da se nametne kao vrhunsko delo. Dobar deo stavki iz zapleta u domenu je već viđenog (što je delom i posledica toga da su filmovi - Van Helsing od skorijih primera - decenijama „pozajmljivali“ po neki detalj od Howarda).

Završni čin, u kojem se Kane najzad sukobljava sa glavnim negativcima, u dobroj meri predstavlja anti-klimaks. Čarobnjak Malachi (Jason Flemyng) prekasno je uveden u priču, dok CGI demon bespotrebno narušava i pojeftinjuje jedan, u smislu čudesa koja ga nastanjuju, relativno opipljiv univerzum. Naprosto, ostaje utisak da je Bassett rekao šta ima u uvodnih sat vremena i desetak minuta. Rutinski rasplet mehanički se nadovezuje tek da bi se poštovala forma i upriličio očekivani konačni obračun.

Možda je Bassett sačuvao par trikova za nastavke. Šteta što to najverovatnije nikada nećemo saznati. Nažalost, Bassett nije uspeo da se izbori za bioskopsku distribuciju ovog filma u SAD. Ako nova verzija Conana koja se uveliko snima (i ne obećava obzirom na izbor reditelja) dobro prođe, eto nama nastavka sa te strane, umesto nastavaka Solomona Kanea, i pored toga što je Bassett dosta toga uradio kako treba.