Film je parče torte

Izraelski scenarista i reditelj Eran Kolirin, srpskoj publici prvenstveno poznat po svom debitantskom rediteljskom ostvarenju Poseta orkestra (2007) koji je prikazan na Festivalu evropskog filma Palić 2008. godine, kao i na FEST-u iste godine, bio je član žirija na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma na Paliću. U prijatnom hladu bašte hotela Park razgovarali smo o Festivalu, savremenom evropskom i izraelskom filmu, kao i o njegovom novom projektu.

Kao članu Žirija, kakvi su vaši generalni utisci o ovogodišnjem Festivalu evropkog filma Palić?

Vrlo je dobar Festival - filmovi su veoma raznoliki, od onih koji su više naklonjeni publici do težih i autističnijih filmova - izbor je vrlo dobar. Mislim da je veliki broj ljudi mogao da uživa. Mesto je veoma mirno, tako da je ovaj boravak za mene predstavljao neku vrstu odmora, jer sam upravo završio dugo i naporno snimanje. Ovo je za mene bila prilika da se opustim.

Vaš film Poseta orkestra je bio veoma popularan kod publike, to je bio jedan od onih filmova koji prekorače granice festivala, o kojima ljudi pričaju i preporučuju ih jedni drugima. Kako je film prihvaćen u Izraelu?

Bio je prilično popularan u Izraelu, ne znam zašto, ali kao što ste rekli nekako je prekoračio te granice, nije bio samo od lokalnog značaja. Ima univerzalnu temu sa kojom mnogi ljudi mogu da se povežu.

Pisali ste i scenario za dve epizode izraelske serije The Therapy (2005) i za jednu epizodu njene američke verzije In Treatment (2008. – 2010.), možete li da napravite poređenje između ta dva iskustva?

Nisam gledao američku verziju. Pošto je ona zasnovana na izraelskoj, a ja sam napisao dve epizode za nju, onda pretpostavljam da su i u američkoj verziji to dve epizode, ali ja nisam imao prilike da ih pogledam. Čudno je to. Jedini put kad sam gledao američku verziju, bio sam u Teksasu povodom promocije Posete orkestra - bio sam u hotelu i neko je uključio TV u trenutku kada je išla serija. Pomislio sam: „ovo mi deluje veoma poznato...“ Ono što sam video je bilo potpuno iskopirano, tekst je bio isti... Ne znam šta su uradili sa drugim epizodama, ali ona koju sam ja gledao je bila veoma slična, gotovo identična onoj iz izraelske verzije.

Da li znate da je serija obrađena i kod nas? I ovde je ta domaća verzija veoma popularna.

Stvarno? Nisam znao...

Šta mislite da je uzrok tolikoj popularnosti?

Mislim da ima dva razloga. Kao prvo, tu je ekonomski momenat - vrlo je jeftino producirati ovu seriju. Treba vam samo dobar scenario i dve osobe u nekoj prostoriji. To je raj za televiziju. Nisu vam potrebni policijski automobili, ne treba vam ništa, samo dvoje ljudi. Vrlo je primamljivo tako nešto napraviti. A drugo, psihologija je neki novi trend, to su tračevi duše. Uvek je zanimljivo zavirivati u tuđe živote.

Već ste spomenuli filmove na festivalu, da li možete da se osvrnete na filmove koji su prikazani i da li mislite da selekcija na adekvatan način reflektuje evropski film danas?

Kao što sam rekao, mislim da je glavna odlika selekcije raznovrsnost stilova i žanrova - od komedije do teške drame. Mislim da je dobro što se ovaj festival po tome razlikuje od ostalih, gde su obično samo visokoparni, ultraumetnički filmovi. Ovaj festival ima od svega po malo. Mislim da zbog toga dobro odražava evropski film, jer npr. ja nikad nemam priliku da gledam komedije iz Belgije. Ako gledam nešto iz Belgije, to su obično najteže stvari koje dolaze na velike festivale, tako da je lepo videti šta ljudi obično gledaju, čemu se smeju...

Nisam neki veliki profesor i naučnik koji se bavi evropskim filmom, ne mogu da dam neku veliku izjavu o evropskom filmu generalno. Mislim da je film deo života, ne treba ga posmatrati tako ozbiljno - šta on predstavlja, šta ne predstavlja. To je samo jedno parče torte. Uvek treba posmatrati film kao parče torte – kao nešto ukusno!

Imate li neke lične favorite među filmovima koje ste pogledali?

Mnogo njih mi se zaista svidelo. Francuski film Osam puta ustani je veoma dobar; ruski film Kako sam završio leto je lep, kao i austrijski Pljačkaš.

Srpska publika je imala prilike da vidi nekoliko novih filmova na ovogodišnjem FEST-u, koji su bili veoma različiti međusobno: Širom otvorenih očiju, Liban i Pitanje veličine. Kao reditelj iz Izraela, mislite li da ovaj izbor koji dolazi do nas adekvatno predstavlja izraelski film danas?

Noviji izraelski filmovi (koji su izašli u poslednjih par godina) nisu deo nekog talasa, niti su povezani istom estetikom, istim temama ili načinom rada. Svaki film je poseban. U velikoj meri se međusobno razlikuju, tako da ne bih mogao govoriti o njima kao celini. To su individualni filmovi individualnih stvaralaca. Sistem finansiranja filmova i školovanja u ovoj oblasti je postao bolji u poslednje vreme, što je pomoglo u smislu produkcije, a samim tim i kvaliteta filmova.

U vezi sa Posetom orkestra, u inostranim recenzijama je film navođen kao film koji propagira prevazilaženje političkih nesuglasica. Koliki je, po vašem mišljenju, uticaj aktuelnih političkih tema na savremeni izraelski film?

Politika, naravno, dosta utiče, ne samo u Izraelu već i u celom svetu. I u Srbiji politička situacija u velikoj meri utiče na stvaraoce. Svuda u svetu se snimaju tzv. politički filmovi. Mislim da ljudi vole da gledaju filmove u kojima se ogledaju posebnosti mesta gde su nastali. Za filmske autore koji su okruženi politikom je veoma jednostavno da izraze svoje mišljenje o tome. Ali, takođe je veoma važno da se film ne svede samo na to. Ja mogu da gledam neki srpski film o nečijem životu i duši, koji se ne bavi ratom na Kosovu. Kao što ne želimo da pojedinac bude ubijen u ratu, ne želimo ni da on bude ubijen u kinematografiji. Treba da postoje i filmovi koji se bave pojedincem.

Spomenuli ste da dolazite pravo sa snimanja. Da li trenutno radite na novom filmu?

Da, završio sam sa snimanjem svog novog filma otprilike u maju-junu. Trenutno se bavimo montažom. Trebalo bi da bude pušten u distribuciju krajem ove ili početkom iduće godine. Taj film odražava mene kakav sam sada. Ne znam kako bih ga drugačije opisao. Nadam se da će se publici svideti.

Možda vas možemo ponovo očekivati u Srbiji sa tim novim filmom?

Srbija je veoma lepa i rado bih ponovo došao ovamo. Ovo je moja treća poseta - prethodno sam bio na Kustendorfu i na FEST-u, u Beogradu. Nadam se da ću ponovo doći da predstavim svoj novi film, a imam ovde i mnogo prijatelja, tako da je to još jedan razlog.