Pisci Zločestog Deda Mraza, Glenn Ficarra i John Requa u rediteljskom prvencu istražuju granice nezavisnog filma
Scenario: Glenn Ficarra & John Requa (po knjizi Stevena McVickera)
Uloge: Jim Carrey, Ewan McGregor, Leslie Mann, Rodrigo Santoro
Žanr: Crnohumorna dramedija
Trajanje: 102 minuta
Proizdvodnja: Francuska/SAD, 2009.
Dok čekamo odgovor na pitanje zašto srpski film u većoj meri ne oponaša život, iz belog sveta nam stiže film, navodno zasnovanu na istinitim događajima. Međutim, nakon viđenog u 100 minuta trajanja, neverica nam dođe kao dobar dan.
I Love You Phillip Morris je rediteljski debi scenarističkog dua Glenn Ficarra & John Requa pod producentskim patronatom Luca Bessona. U izvandrednoj komediji ovog scenarističkog tima, Zločesti Deda Mraz, Ficarra i Requa unose prekopotrebnu dozu subverzionog intervencionizma u zamoreno tkivo američke komedije iz tzv. nezavisnog miljea.
Jimm Carry, jedan od retkih savremenih komičara koji se drznuo da preispituju vlastitu pojavu, ovde tumači Stevena Russella, neodoljivo šarmantnog i gotovo nesavladivog prevaranta koji tek u zatvoru, a nakon prizornog porodičnog života i dugo vremena provedenog u homoseksualnoj ilegali, spoznaje pravu ljubav – Phillipa Morrisa (Ewan McGregora). Russellov lik nosi u sebi dosta toga od likova koje znamo iz filmova Prljavi pokvareni prevaranti Franka Oza, te Uhvati me ako možeš Stevena Spielberga i Doušnik! Stevena Sodderbergha, recimo, ali na to je ovde pridodat naglašen homoseksualni štih i motiv bivstvovanja i opstanka u zatvoru. Zaista zapaljiva smesa.
Iako odličan, domaćinski budžetiran (oko 60 miliona uloženih dolara) i uz kalibar dve velike glumačke zvede, film je ostao bez boskopske distribucije u Americi. Osnovni razlog je mnogoznačna subverzivnost. Subverzivnost u odnosu na američki nacionalni obrazac (koncept self-made man-a), ali i subverzivnost u odnosu na milje nezavisnog (indie) filma kojem ovo delo i formalno i po tonu pripada.
Umesto očekivane razmetljive politički korektne kvazisentimentalne metiljavosti, rediteljsko-scenaristički dvojac nam, kao ključnu smernicu, nameće slobodarski i naglašeno posprdan ton (u kom se ne preza ni od homoseksualnog gross out-a) u ophođenju sa mrtvoozbiljnim društvenim pitanjima koje Russelove nepodopštine pokreću (gay ljubav, AIDS, nefleksibilan pravni sistem, zatvorski sistem koji je samom sebi svrha, korporativno ludilo..).
Ukrstivši cinizam sa nepresušnom žudnjom za životom, Ficarra i Requa su stvorili film skrojen po Hitchcockovom naumu o filmu kao životu lišenom dosadnih detalja. Mada, već u samom startu – neki životi su veći od drugih.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari