The Sellout

Nedavno je Macy Gray mnoge za srce ujela (čini se, ničim izazvanom, a svakakao zakasnelom) ocenom da je Beograd rasistički grad čije su ulice pune ružnih i debelih ljudi (uz ogradu da se to ne odnosi na posetioce njenog beogradskog koncerta).

Misterije života teško spoznaju i najumniji, a ovaj ispad Macy Gray čak i takve može momentalno da baci u dubiozu. A možda je ona pronikla u nešto nama nesaznatljivo, možda, jer se svojom mudrošću razmetala već i u naslovu svog debija (On How Life Is).

Jedanaest godina kasnije i nakon neporecivo lošeg izdanja (Big) Macy Gray se odlučuje za razumnu, mada ne previše odvažnu taktiku zvanu patchwork (Amerikanci bi to i quilt-om nazvali). Naše bake to poznaju kao oznaku za pokrivač (poželjno) strpljivo sastavljen iz komadića različitih materijala.

Macy Gray svoj pačvork prezentuje u vidu zbirke pesama koje su očigledno iskrojene po uzoru na ono što ona prepoznaje kao najuspešnije trenutke u njenoj dosadašnjoj diskografiji. Kada se nađete pred zidinom očekivanja poklonika i vlastitog zamora, pačvork ostavlja utisak racionalnog poteza. 

I zaista, The Sellout se kao pačvork da slušati, čini se da je tkanje dovoljno jako da prespoji do neke buduće bolje i nadahnutije epizode. Problem jedino predstavljaju dobro pamćenje na bolju prošlost i potreba da se o pesmama možda i temeljnije razmisli. Tu The Sellout očitava sve svoje manjkavosti. A nije ih malo. 

Početna i naslovna nije bez šarma, ali joj naprosto fali zanosa da se nametne kao zreo i valjan supstitut za nezaboravnu I Try po čijem je šnitu i iskrojena. Naredna Lately predstavlja korektan, ali u biti rutinski disco-funk kome se možda i posreći u nekoj veštoj DJ remix inkarnaciji.  

Prethodno izdanje (Big) je donelo buljuk gostiju sa raznih adresa, dok ovogodišnji album knjiži tek tri svata. Prvi gosti su Velvet Revolver u numeri Kissed It. Ovaj, kako Amerikanci to nazivaju, petrol-pop donosi još jedan hvalospev kunilingusu (početkom prethodnog meseca na tu temu se istakla i Christina Aguilera). Sama pesma, premda previše pojednostavljena, nosi izvestan potencijal i sva je prilika da će punu snagu doživljavati na koncertima, dok ovako, sama po sebi, ne opravdava težinu pozvanih saučesnika. 

Stvari daleko lošije stoje u slučaju Real Love, u kojoj pripomaže na svim frontovima ražalovani Bobby Brown. Ovaj pesmičuljak krcat banalnim rimama samom sebi je svrha i kao jedini mogući razlog njegovog postojanja se nameće želja američke pevačice da podeli zajedničko iskustvo sa predmetom uzdaha svoje mladosti. 

Beauty in the World se u međuvremenu nametnula kao hit. Začudan spoj zvučnih sazvežđa teško spojivih Joan Baez i Boba Sinclaira deluje simpatično, ali teško je ne primetiti da se radi o lako i brzo kvarljivoj robi. Osim pomenute Kissed It, tituli budućeg uspeha na top-listama možda je ponajbliža u suštini nenemetljiva, a gospelom ukrašena Help Me. 

That Man je gotovo potpuno usmerena ka teritoriji na koju sa punim pravom poslednjih nekoliko godina tapiju suvereno drži Sharon Jones (i njeni The Dap Kings). Iako ovaj mimetizam deluje dovoljno smisleno u ovom trenutku, ne može se izbeći utisak da su i svrgnute kraljice osuđene na takve poteze. Slično tome, Still Hurts (u kojoj u pomoć priskače Romika) donosi pokušaj Macy Gray da se okuša i na polju kojim neumorno pocukpuju sve dugonogije i dugonogije replikantkinje vladarke Beyonce. 

Ipak, ovaj album uz nekoliko zgodnih, ali nedovoljno osobenih trenutaka negde pri kraju krije i jednu zaista odličnu pesmu. U pitanju je setni i superiorno prefinjeni pop-soul Let You Win u kome savršeno izbalansirani zvuci akustične gitare i Hammond klavijature, uz tek par naznaka ovovremenskih studijskih ukrasa, tvore utisak najboljeg iz zaostavštine velikog Billa Withersa.

Prava je šteta i krupan previd što je ovaj zahvat usamljen na izdanju, tim pre jer se čini da je to neizraubovani pravac kojim bi Macy Gray trebala da zaplovi.

Ovo je album koji se može slušati i braniti bez previše rumeni u obrazima, pačvork se pokazao kao dovoljno efektna metoda da se prekriju i prikriju (nadajmo se, trenutne) slabosti. A kanda će i među nama poniženima i uvređenima biti onih spremnih za nove ovacije. Naravno, kad i ako za to bude valjanijh povoda.

Povezano:

• Za najseksipilnije ljude na svetu, Macy Gray u Beogradskoj areni (2009)
• Big, recenzija albuma (2007)

Audio:

• MySpace